То је европска демократија: Прети забрана најјаче странке у Немачкој коју сад подржава и Америка
© AP Photo / Jens Meyer
Пратите нас
Немачки Социјалдемократи су кренули у неку врсту офанзиве која је, наравно, губитничка, јер су њихови тренутни проценти заиста понижавајући. По најновијем истраживању, они би на изворима освојили око 13 процената гласова, што је за једну некада велику странку заиста понижавајући резултат. Одатле и идеја да се њихови нови ривали АФД - угасе.
Овако новинар „Политике“ и некадашњи дописник из Немачке Мирослав Стојановић коментарише идеју Ларса Клингбајла, немачког вицеканцелара, министра финансија и лидера Социјалдемократске партије (СПД) да забрани деловање политичке партије Алтернатива за Немачку (АФД).
Анкете које су спровођене у последње време показују су да је АфД појединчано најјача политичка партија у Немачкој, а немачки Савезни завод за заштиту Устава означио их је као десничарску екстремистичку странку још 2. маја, када је направљен прво корак ка забрани те партије.
Клингбајл је рекао да су демократе обавезне да озбиљно размотре забрану те странке, као и да остаје да се види да ли би такав корак, према оцени немачког Савезног завода за заштиту Устава, заиста могао бити спроведен.
Колико би то било паметно?
Укидање АФД је теоретско и немогуће га је реализовати, сматра наш саговорник, али у неким сличним ситуацијама, наравно другачијих размера и односа, појављивали су се на политичкој сцени заиста радикалне десничарске странке, које је гасио Уставни суд. У таквим ситуацијама, објашњава Стојановић, те странке и њихови гласачи прелазили су не у неку другу странку, него би оснивали нову странку, избегавајући губљење бирачког тела које има неке одређене политичке идеје.
У овом случају то би било врло компликовано из више разлога. Прво, Алтернатива је одвише моћна и ту се више не ради о стотинама хиљада, него о милионима гласача. И друго, они имају једну велику и снажну подршку која је неочекивано за Немце стигла са америчке стране, рекао је Стојановић за Спутњик.
Идеја Ларса Клингбајла, немачког вицеканцелара, министра финансија и лидера Социјалдемократске партије (СПД) је да забрани деловање политичке партије Алтернатива за Немачку (АФД).
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Он је подсетио и да је амерички подпредседник Џеј Ди Венс на конференцији о безбедности у Минхену оштро критиковао Немце што гуше демократске слободе анатемисањем Алтернативе за Немачку, која ужива огромну подршку грађана. Венс је тада направио један провокативан и демонстративан потез када је позвао Алис Вајдел, једну од лидера те странке, на конференцију на коју је организатори уопште нису звали. То је била јака порука АФД, а дошла је у тренутку када им је и Илон Маск отворио велики простор и подршку.
Демократија само у имену
Питање демократије је доста проблематично у читавој Европи и она се показала рањивим у многим стварима, верује наш саговорник. Чињеница је да у Немачкој слаби ,,традиционални" политички центар који је био стуб носач парламентарне демократије у Немачкој. Он се некада налазио мало лево од центра социјалне демократије, а мало десно од центра демокришћана. Тај политички рељеф сада се потпуно раслојио, каже Стојановић, а јачују и левица и десница истовремено.
Интересантно је да рецимо странка од такозване левице на источној страни Немачке поново добија велики број гласова, као што добија и Алтернатива. Има сада далеко више јачих демократских гласова које дају снагу овим странкама против којих те такозване традиционалне странке крећу у неку врсту великих кампања.
Укидање АФД-а би био доста компликован процес и тешко би се реализовао, сматра Стојановић. Од подсећа да су слични покушаји постојали и раније. Својевремо је унутрашња служба за одбрану уставног поредка окарактерисала Алтернативу као екстремистичку, али је доказни материјал склоњен, после чега нико више није помињао њихов екстремизам. Чак се и у медијима повремено помене да је делимично екстремна, али не сасвим.
Пораст популарности АФД-а мога би да наруши и владајућу коалцијиу Социјалдемократа и Демохришћана.
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ У Немачкој је направљена права мала политичка узбуна после истраживања које је обавио један немачки институт почетком августа, где се испоставило да је Алтернатива за Немачку претекла Хришћанско-демократску унију, коју чине две странке, Хришћанско-демократска партија (ЦДУ) и њена ова баварска посестрима, Хришћанско-социјална унија. Они су по гласовома престигли најјачу владајућу странку и овако нешто се први пут догодило. То је, наравно, укључило неку врсту аларма код Немаца.
Коалициони проблеми
Владајуће странке рачунују да би неком офанзивом према Алтернативи могли да добију део гласова за себе, што је доста проблематично и пре свега нетачно. Уз то, напомиње Стојановић, постоји и мотив да неповерења у оквиру владајуће гарнитуре, односно коалиције Социјалдемократа и Демокришћана, тј. конзервативаца.
Социалдемократи се плашају да би могло да дође до неке врсте зближавања између Демокришћана и Алтернативе, где би они потпуно испали из игре, јер једна од јаких личности код Демохришћана, који је у исто време вођа те групе у Бундестагу, кокетира повремено са Алтернативом. Социјалдемократе верују да би, уколико наставе да падају гласови конзервативцима, они могли да напусте досадашњи коалицијални споразум у једном часу и са АФД-ом направе једну заиста велику већину на десном политичком крилу.
Иницијатива за гашањем АФД-а проблематична је и из правних разлога, јер је треба документовати пред Уставним судом који је једини надлежан да донесе такву одлуку. Доказати да та странка заиста ради против уставног поретка земље, веома је компликован и безизгледан процес.
У неким покрајинама на истоку земље на неким изборима АФД је већ добијала и 40 одсто гласова, док на изборима који следе у тим покрајинама они могу имати и апсолутну већину.
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ У политичкој арени оваквим напори неким странкама могу наравно донети нешто политичких поена, јер Клингбајл, иначе један од лидера Социјалдемократа, вицеканцелар и министар финанције у Мерцовој влади, рачуна да ће му проћи теза да Алтернатива представља опасност за Демократе. Ова његова идеја подразумева да би све демократске странке требало да устану у одбрану демократије, али не деле сви његово мишљење.
Стојановић подсећа да је у немачкој предизборној арени било веома много политичких скупова које су такозване традиционалне странке организовале против Алтернативе за Немачку. То су били доста масовни скупови, а одржавани су у великим немачким градовима, међутим, ништа од подршке коју Алтернатива ужива нису одузели. Напротив, њој је тиме само био повећан број гласова.
Однос према Србији и Русији
АФД је познат и по својим неконвенционалним ставовима када је реч о Србији и Русији. Део њих сматра да Косово не треба признати као државу, а уз то се противе и немачком укључивању у украјински рат. Ипак, Стојановић не верује да је то што АФД има коректан и конструктиван однос према рату, слању оружја и новца Украјини, због чега су и добили доста гласова, разлог томе што их у Немачкој забрањују.
Што се Србије тиче, један број њихових утицајних посланика увек се залагао да Немачка одустане од признања Косова јер рачуна да је то повреда међународног права и врло су наклоњени Београду. Они, наравно, не могу однети неку унутарстраначку превагу, али су ипак утицајни посланици у окивру своје странке. Њихов глас се понекад и чује у Бундестагу, али званична немачка политика не хаје за то.
Ови разлози, наравно, нису утицали на тражење забране, на то утиче једно незаустављиви раст самог АФД. Очигледно све немачке странке почињу да стрепе од њих, а около странке је направљен и својеврстан ,,санитарни кордон". Ниједна од парламентарних странака не жели да сарађује са њима и то Немачку као земљу може да доведе у крајње неугодну ситуацију, сматра Стојановић.
АФД је познат и по својим неконвенционалним ставовима када је реч о Србији и Русији. Део њих сматра да Косово не треба признати као државу, а уз то се противе и немачком укључивању у украјински рат.
© Sputnik / Sergey Guneev
/ У неким покрајинама на истоку земље на неким изборима АФД је већ добијала и 40 одсто гласова, док на изборима који следе у тим покрајинама они могу имати и апсолутну већину. То додатно компликује ситуацију јер се без њих не може направити влада, а они не дозвољавају да неко други преузме власт. Могуће су политичке кризе управо због тога.
Мислим да је главни разлог за хајку на АФД тај што су они малтене на препад ушли у све парламенте, иако су млада странка. Настали су 2013. године на крилима критике политике Ангеле Меркел да се отворе широм врата мигрантима. После тога су добили још гласова управо на антиратној карти јер се противе томе да се Немачка увлачи у украјински рат и директно супротставља Русији, закључује Стојановић.
Погледајте и:
