https://sputnikportal.rs/20250907/matija-beckovic-za-sputnjik-nigde-nikog-a-nemamo-kud--sta-nam-se-to-desava-i-sta-se-tek-priprema-1189811353.html
Матија Бећковић за Спутњик: Нигде никог, а немамо куд – шта нам се то дешава и шта се тек припрема
Матија Бећковић за Спутњик: Нигде никог, а немамо куд – шта нам се то дешава и шта се тек припрема
Sputnik Србија
„Усамљен се крећи као носорог. Задах мржње, бестиђе и бесуђе, ментални бескућници, боеми увлаке, режимски барбарогенији, охоли завидљивци, разбарушене... 07.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-07T17:07+0200
2025-09-07T17:07+0200
2025-09-07T17:13+0200
култура
култура
орбита културе
матија бећковић
поезија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/0c/1144412922_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_65501a8e9d99ac0a7647be0bd2396555.jpg
Спутњикова Орбита културе угостила је академика и песника Матију Бећковића поводом његове нове збирке песама ,,Нигде никог, немамо куд".Како сам Бећковић објашњава, уводна песма представља „скромни инвентар“ наше данашњице. ,,Носорог" бележи све оно што се дешава у свету, али и оно што се тек припрема или је већ утихло, стварајући осећај дехуманизације и губитка колективних вредности.Нова збирка наставља серију портрета људи из Бећковићевог живота – пријатеља, непознатих људи, али и ликова из историје и митологије. Сви они, како песник истиче, имају једнаку вредност, од жене која је пред стрељање тражила дуплу иглу да закачи сукњу, па до других, малих али великих јунака.Бећковић бележи и хероје савременог живота, као што су спортске фигуре, укључујући песму инспирисану Новаком Ђоковићем. Као што сам песник објашњава, реч је не толико о спортисти, колико о инкарнацији људских идеала.Језик као живи изворЈезик је за Бећковића једини трајни извор културе и поезије. Немамо, каже песник, ни у једној архиви, ни у једном музеју, ни у једној библиотеци оно што имамо у језику. Ниједна реч није случајно рођена и свака би могла да се стави под заштиту државе као културни споменик.Савремени свет, по његовом мишљењу, све више угрожава језичку традицију, доводећи до унификације и губитка смисла. Али поезија, додаје он, враћа речи живот:Поезија, како објашњава Бећковић, сабија миленијуме у тачку и чува истину, живот и културу људи кроз време.Тамо далекоКњига се завршава песмом „Тамо далеко“, у којој Бећковић повезује прошлост, садашњост и вечност. Ликови историје и савремености сусрећу се у метафоричком простору:Песник истиче да поезија омогућава да се кроз речи сачува смисао живота и духовни континуитет, преносећи људске вредности и сећања на будуће генерације. Кад постоји читаоц који осећа реч, та песма није више само песникова, већ постаје део живота оног који је прима, закључује Бећковић.
https://sputnikportal.rs/20250905/ako-bosnjacima-smetaju-odluke-republike-srpske---neka-se-izjasne-na-referendumu-1189786098.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
култура, орбита културе, матија бећковић, поезија
култура, орбита културе, матија бећковић, поезија
Матија Бећковић за Спутњик: Нигде никог, а немамо куд – шта нам се то дешава и шта се тек припрема
17:07 07.09.2025 (Освежено: 17:13 07.09.2025) „Усамљен се крећи као носорог. Задах мржње, бестиђе и бесуђе, ментални бескућници, боеми увлаке, режимски барбарогенији, охоли завидљивци, разбарушене 'одаџије, вагабунди и цинкароши, ексцентрични полтрони, независни плаћеници. Усамљен се крећи као носорог".
Спутњикова Орбита културе угостила је академика и песника Матију Бећковића поводом његове нове збирке песама ,,Нигде никог, немамо куд".
Како сам Бећковић објашњава, уводна песма представља „скромни инвентар“ наше данашњице. ,,Носорог" бележи све оно што се дешава у свету, али и оно што се тек припрема или је већ утихло, стварајући осећај дехуманизације и губитка колективних вредности.
То је неко полувреме, неко време које није време, истиче песник у емисији коју води Дејана Вуковић, уредник Спутњикове "Орбите културе".
Нова збирка наставља серију портрета људи из Бећковићевог живота – пријатеља, непознатих људи, али и ликова из историје и митологије. Сви они, како песник истиче, имају једнаку вредност, од жене која је пред стрељање тражила дуплу иглу да закачи сукњу, па до других, малих али великих јунака.
Бећковић бележи и хероје савременог живота, као што су спортске фигуре, укључујући песму инспирисану Новаком Ђоковићем. Као што сам песник објашњава, реч је не толико о спортисти, колико о инкарнацији људских идеала.
Језик је за Бећковића једини трајни извор културе и поезије. Немамо, каже песник, ни у једној архиви, ни у једном музеју, ни у једној библиотеци оно што имамо у језику. Ниједна реч није случајно рођена и свака би могла да се стави под заштиту државе као културни споменик.
Савремени свет, по његовом мишљењу, све више угрожава језичку традицију, доводећи до унификације и губитка смисла. Али поезија, додаје он, враћа речи живот:
Сви примете и обрадују се. И сви разумеју, иако никада нису пре чули.
Поезија, како објашњава Бећковић, сабија миленијуме у тачку и чува истину, живот и културу људи кроз време.
Књига се завршава песмом „Тамо далеко“, у којој Бећковић повезује прошлост, садашњост и вечност. Ликови историје и савремености сусрећу се у метафоричком простору:
Тамо далеко, далеко од свега… све ће нам се вратити. Сад ће нам врата бити отворена, ту ћу ја стићи и постати цео, негасиве искре, невидљиви део.
Песник истиче да поезија омогућава да се кроз речи сачува смисао живота и духовни континуитет, преносећи људске вредности и сећања на будуће генерације. Кад постоји читаоц који осећа реч, та песма није више само песникова, већ постаје део живота оног који је прима, закључује Бећковић.
