https://sputnikportal.rs/20250920/seoski-turizam-na-naucnoj-osnovi-srbija-mora-da-se-ekoloski-osvestivideo-1189978696.html
Сеоски туризам на научној основи: Србија мора да се еколошки освести/видео/
Сеоски туризам на научној основи: Србија мора да се еколошки освести/видео/
Sputnik Србија
Са власницом Сеоског туристичког домаћинства „Кривац“, доктором наука из туризма и одрживог развоја Иваном Мишковић у поткасту „Живот иза кулиса“ разговарамо о... 20.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-20T13:45+0200
2025-09-20T13:45+0200
2025-09-20T13:45+0200
друштво
друштво
екологија
сеоски туризам
рециклажа
србија
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/0a/1189979164_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_5dc614ea5291952f7a690da8c1832694.jpg
Ивана наводи да се имање налази у Сремским Карловцима и припада њеној породици, а идеју да направи сеоско домаћинство је добила због потребе да побегне из града. Воли традиционалне војвођанске рецепте и традиционалну храну и желела је да сачува старе српске рецепте домаће кухиње и намирнице локалног порекла. Осврнула се на истраживања и рад на факултету и са студентима и навела да је потребно доста теренских истраживања и рада на пројектима. Наша саговорница наводи да би требало да се наплаћују казне за бацање смећа на местима која нису за то превиђена. Сматра да је нулта тачка цивилизације да се пластични отпад рециклира, као и да би требало да се кажњавају људи који пластичну флашу бацају у комунални отпад. Наводи да су потребни како закони, тако и навике. Ивана додаје да се у газдинству „Кривац“ скоро не користе индустријски производи, као ни лименке и пластичне флаше, воће и поврће купују од домаћих малих произвођача, шију цегере од материјала који се више не користе, јер не желе да употребљавају пластичне кесе. Истиче да су почели да производе и своју линију зачина која се базира на морској соли из солане у Стону, а најпознатије су им винске и цитрусне соли од наранџе и грејпфрута. Мишковићева је закључила да је потребно да се знање преноси на младе нараштаје. У газдинству „Кривац“ одржавају се креативне радионице на тему природе и неговања традиције. Издвојила је кулинарске радионице, предавања о лековитом биљу уз обилазак терена, израду мелема и сликарске радионице уз коришћење природних материјала.
https://sputnikportal.rs/20250817/savet-poznatog-nutricioniste-zdrava-ishrana-nisu-samo-kinoa-i-avokadovideo-1188827746.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Драгана Никитовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/0a/1192313486_0:1:854:854_100x100_80_0_0_71e3e3eaccaefaa612e0e6f47b37260a.jpg
друштво, екологија, сеоски туризам, рециклажа, србија, србија – друштво
друштво, екологија, сеоски туризам, рециклажа, србија, србија – друштво
Сеоски туризам на научној основи: Србија мора да се еколошки освести/видео/
Са власницом Сеоског туристичког домаћинства „Кривац“, доктором наука из туризма и одрживог развоја Иваном Мишковић у поткасту „Живот иза кулиса“ разговарамо о екологији, традиционалним српским рецептима домаће хране, рециклажи, лековитом биљу, истраживањима, раду са студентима и малим произвођачима.
Ивана наводи да се имање налази у Сремским Карловцима и припада њеној породици, а идеју да направи сеоско домаћинство је добила због потребе да побегне из града. Воли традиционалне војвођанске рецепте и традиционалну храну и желела је да сачува старе српске рецепте домаће кухиње и намирнице локалног порекла.
Осврнула се на истраживања и рад на факултету и са студентима и навела да је потребно доста теренских истраживања и рада на пројектима.
„Разни научни пројекти су ме одвели на разна места и видела сам да је у Европи еколошка свест веома развијена. Желела сам да и наши гости схвате шта је екологија и да их еколошки освестимо. Међутим, људи који живе у кућама често воде рачуна о намирницама којима истиче рок и не бацају храну, као људи који живе у граду“, каже Ивана.
Наша саговорница наводи да би требало да се наплаћују казне за бацање смећа на местима која нису за то превиђена. Сматра да је нулта тачка цивилизације да се пластични отпад рециклира, као и да би требало да се кажњавају људи који пластичну флашу бацају у комунални отпад. Наводи да су потребни како закони, тако и навике.
Ивана додаје да се у газдинству „Кривац“ скоро не користе индустријски производи, као ни лименке и пластичне флаше, воће и поврће купују од домаћих малих произвођача, шију цегере од материјала који се више не користе, јер не желе да употребљавају пластичне кесе. Истиче да су почели да производе и своју линију зачина која се базира на морској соли из солане у Стону, а најпознатије су им винске и цитрусне соли од наранџе и грејпфрута.
„Да бисте могли да живите од сеоског туризма морате да имате огроман комплекс и да запослите велики број људи. Мој концепт је да радимо из љубави и идеја ми је да оно што се у домаћинству произведе и прода улаже у кућу како би била самоодржива. Пројекат није комерцијалног типа и комерцијалност није приоритет. Важно је да радимо корисне ствари у складу са природом и екологијом и да уживамо у том раду“, рекла је Ивана.
Мишковићева је закључила да је потребно да се знање преноси на младе нараштаје. У газдинству „Кривац“ одржавају се креативне радионице на тему природе и неговања традиције. Издвојила је кулинарске радионице, предавања о лековитом биљу уз обилазак терена, израду мелема и сликарске радионице уз коришћење природних материјала.
