https://sputnikportal.rs/20251228/upravo-se-radja-koalicija-nevoljnih-puca-osovina-najjacih-drzava-evrope--velika-sansa-za-trampa-1194181428.html
Управо се рађа „коалиција невољних“: Пуца осовина најјачих држава Европе – велика шанса за Трампа
Управо се рађа „коалиција невољних“: Пуца осовина најјачих држава Европе – велика шанса за Трампа
Sputnik Србија
Сукоб на релацији Мерц - Макрон је у суштини сукоб лидерства. Макронов план за обнову дијалога са Путином продубио је несугласице са Мерцом, али то није једна... 28.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-28T19:30+0100
2025-12-28T19:30+0100
2025-12-28T19:30+0100
свет
свет
свет – политика
русија
русија – политика
француска
немачка
емануел макрон
фридрих мерц
александар митић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/1c/1194167032_0:132:3075:1861_1920x0_80_0_0_3ea8cd54856ceff70051e85fced47143.jpg
Ово за Спутњик, коментаришући нове наводе медија о несугласицама између лидера две водеће земље ЕУ, Француске и Немачке, каже др. Александар Митић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду:После Макроновог предлога да се обнови дијалог са руским председником Владимиром Путином, све су јаче противречности између председника Француске Емануела Макрона и немачког канцелара Фридриха Мерца.Ово тврде немачки медији, уз констатацију да није искључена ни директна конфронтација двојице лидера.Мерц дочекао својих пет минутаНакон што је прошле недеље француски председник изјавио да би за европске земље било корисно да обнове дијалог са руским руководством, немачки канцелар је оценио да предлог неће дати значајан допринос постизању мира, али ни јачању европског јединства.Митић подсећа да је Макрон важио за покретача разних иницијатива унутар Европске Уније и за неку врсту њеног неформалног вође, међутим, унутрашња криза, чињеница да нема функционалну већину у парламенту, пад рејтинга и 4 трилиона јавног дуга, били су знаци Фридриху Мерцу да покуша да од Макрона преузме вођство у Европској унији.„У корист Мерцу иде то што Немачка има знатно већи финансијски капитал, што је, додуше, правно-политичком манипулацијом у Бундестагу, успео да откочи „дужничку кочницу“ и да ослободи средства за повећања војног буџета од чак 650 милијарди до 2030. године“, каже Митић.Велика прилика и за ТрампаОн додаје да је у овоме прилику видео и Доналд Трамп, да уместо директне помоћи Украјини продаје оружје Немачкој, како би га она даље слала Кијеву. Видео је и велику прилику да даље продаје наоружање и самој немачкој војсци.„Истовремено, Трамп види шансу да у пакету Немцима препусти команду над европским крилом НАТО-а, а да се он, односно САД, фокусирају на ресурсе, на друге регионе. Све се то нимало не допада Макрону и Французима који, не само да имају највећу војну индустрију у Европи, већ су и једина нукарна сила и чланица Савета безбедности УН међу ЕУ чланицама“.Неочекивани потези ФранцускеМитић додаје да су ово разлози због којих видимо све већи раздор између две водеће државе ЕУ, а што се тиче потеза Француке, истиче да су Французи били прилично уздржани према плану Мерца и Фон дер Лајенове о употреби замрзуте руске имовине:„Париз је и због унутрашњег притиска пољопрвредника задржао чврст став око споразума о слободној трговини са Меркосуром, односно са Јужном Америком, због чега је његово потписивање одложено. То не одговара Мерцу, Немачкој, која се снажно заложила за тај споразум. И најзад, Макрон је покренуо и идеју о поновном успостављању дијалога са Москвом, што је у нескладу са актуелном, прилично милитаристичком поруком које шаљу Мерц и Фон дер Лајен“.Главна препрека миру у УкрајиниУпитан колико се сва ова дешавања могу одразити на јединство „коалиције вољних“, односно преговоре о успостављању мира у Украјини, Митић каже:„Сасвим је сигурно је да је такозвана „коалиција вољних“, у којој главну улогу имају Мерц, Макрон, Стармер и Урсула фон дер Лајен, једна од главних, ако не и главна препрека успоставњу мировног споразума на основу 28 тачака које је представио Доналд Трамп. То смо и раније видели, они покушавају на све начине да не дозволе да дође до стратешког приближавања између ставова Москве и Вашингтона“.Наш саговорник додаје да поменути лидери покушавају да себи пронађу неко место за преговарачким столом, место са којег су са правом истиснути због разних покушаја опструкције, милитаристичких потеза и проука претходних година, а које су још актуалне.Митић подвлачи да урушавање јединства унутар „коалиције вољних“ заправо представља позитиван сигнал за могућност постизања што скоријег мировног споразума:„Наравно, остаје да се види колико је заиста сама позиција Макрона сада другачија у односу на ону коју је имао доскора. Односно, да ли се разлике у ставовима које има у односу на Мерца и Фон дер Лајенову тичу само тактичке борбе за превласт унутар ЕУ, или Макрон заиста, фундаментално сматра да мора другачије да се поступа у односима према Москви, да не постоји могућност да ЕУ нађе адекватно место за проговарачким столом - уколико се директно не обрати и не почне да поштује ставове Руске Федерације“, закључује Митић.Погледајте и:
француска
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
свет, свет – политика, русија, русија – политика, француска, немачка, емануел макрон, фридрих мерц, александар митић, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести
свет, свет – политика, русија, русија – политика, француска, немачка, емануел макрон, фридрих мерц, александар митић, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести
Управо се рађа „коалиција невољних“: Пуца осовина најјачих држава Европе – велика шанса за Трампа
Сукоб на релацији Мерц - Макрон је у суштини сукоб лидерства. Макронов план за обнову дијалога са Путином продубио је несугласице са Мерцом, али то није једна тачка спотицања лидера ЕУ. Свако даље урушавање јединства унутар „коалиције вољних“ може се тумачити као позитиван сигнал за могућност бржег постизања мировног споразума везаног за Украјину.
Ово за Спутњик, коментаришући нове наводе медија о несугласицама између лидера две водеће земље ЕУ, Француске и Немачке, каже др. Александар Митић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду:
„У протеклих неколико недеља Француска је повукла још два неочекивана потеза са којима се земље лидери ЕУ не слажу. То иде у прилог Мерцу, који покушава да преузме место неформалног шефа уније, а могло би да иде у прилог и миру у Украјини“.
После Макроновог предлога да се обнови дијалог са руским председником Владимиром Путином, све су јаче противречности између председника Француске Емануела Макрона и немачког канцелара Фридриха Мерца.
Ово
тврде немачки медији, уз констатацију да није искључена ни директна конфронтација двојице лидера.
Мерц дочекао својих пет минута
Након што је прошле недеље француски председник изјавио да би за европске земље било корисно
да обнове дијалог са руским руководством, немачки канцелар је оценио да предлог неће дати значајан допринос постизању мира, али ни јачању европског јединства.
Митић подсећа да је Макрон важио за покретача разних иницијатива унутар Европске Уније и за неку врсту њеног неформалног вође, међутим, унутрашња криза, чињеница да нема функционалну већину у парламенту, пад рејтинга и 4 трилиона јавног дуга, били су знаци Фридриху Мерцу да покуша да од Макрона преузме вођство у Европској унији.
„У корист Мерцу иде то што Немачка има знатно већи финансијски капитал, што је, додуше, правно-политичком манипулацијом у Бундестагу, успео да откочи „дужничку кочницу“ и да ослободи средства за повећања војног буџета од чак 650 милијарди до 2030. године“, каже Митић.
Велика прилика и за Трампа
Он додаје да је у овоме прилику видео и Доналд Трамп, да уместо директне помоћи Украјини продаје оружје Немачкој, како би га она даље слала Кијеву. Видео је и велику прилику да даље продаје наоружање и самој немачкој војсци.
„Истовремено, Трамп види шансу да у пакету Немцима препусти команду над европским крилом НАТО-а, а да се он, односно САД, фокусирају на ресурсе, на друге регионе. Све се то нимало не допада Макрону и Французима који, не само да имају највећу војну индустрију у Европи, већ су и једина нукарна сила и чланица Савета безбедности УН међу ЕУ чланицама“.
Неочекивани потези Француске
Митић додаје да су ово разлози због којих видимо све већи раздор између две водеће државе ЕУ, а што се тиче потеза Француке, истиче да су Французи били прилично уздржани према плану Мерца и Фон дер Лајенове о употреби замрзуте руске имовине:
„Париз је и због унутрашњег притиска пољопрвредника задржао чврст став око споразума о слободној трговини са Меркосуром, односно са Јужном Америком, због чега је његово потписивање одложено. То не одговара Мерцу, Немачкој, која се снажно заложила за тај споразум. И најзад, Макрон је покренуо и идеју о поновном успостављању дијалога са Москвом, што је у нескладу са актуелном, прилично милитаристичком поруком које шаљу Мерц и Фон дер Лајен“.
Главна препрека миру у Украјини
Упитан колико се сва ова дешавања могу одразити на јединство „коалиције вољних“, односно преговоре о успостављању мира у Украјини, Митић каже:
„Сасвим је сигурно је да је такозвана „коалиција вољних“, у којој главну улогу имају Мерц, Макрон, Стармер и Урсула фон дер Лајен, једна од главних, ако не и главна препрека успоставњу мировног споразума на основу 28 тачака које је представио Доналд Трамп. То смо и раније видели, они покушавају на све начине да не дозволе да дође до стратешког приближавања између ставова Москве и Вашингтона“.
Наш саговорник додаје да поменути лидери покушавају да себи пронађу неко место за преговарачким столом, место са којег су са правом истиснути због разних покушаја опструкције, милитаристичких потеза и проука претходних година, а које су још актуалне.
Митић подвлачи да урушавање јединства унутар „коалиције вољних“ заправо представља позитиван сигнал за могућност постизања што скоријег мировног споразума:
„Наравно, остаје да се види колико је заиста сама позиција Макрона сада другачија у односу на ону коју је имао доскора. Односно, да ли се разлике у ставовима које има у односу на Мерца и Фон дер Лајенову тичу само тактичке борбе за превласт унутар ЕУ, или Макрон заиста, фундаментално сматра да мора другачије да се поступа у односима према Москви, да не постоји могућност да ЕУ нађе адекватно место за проговарачким столом - уколико се директно не обрати и не почне да поштује ставове Руске Федерације“, закључује Митић.
