Загрљаји који лече: Како баке и деке обликују детињство /видео/
17:00 11.01.2026 (Освежено: 18:35 11.01.2026)
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Док родитељи балансирају између посла, обавеза и свакодневице, баке и деке нису само помоћ у чувању деце већ и део емоционалног темеља у њиховом одрастању. Присуство дека и бака доноси смиреност, стрпљење и безусловну љубав али и питање - колико далеко сеже њихова улога и како је ускладити са савременим родитељством?
Према речима психолога и психотерапеута под супервизијом Биљане Марковић, породица је систем у који улазимо самим својим рођењем и ту остајемо заувек. Зовемо је породицом порекла или примарном породицом, док породицу коју касније у животу заснивамо, као одрасле особе са партнером или партнерком које смо изабрали називамо секундарном породицом, односно нашом породицом прокреације.
“Дакле, данас су нека нуклеарна породица мама и тата са дететом, а бака и дека су нам део породице порекла наших родитеља. Они су део наше проширене породице и свакако имају самим својим постојањем јако велику и значајну улогу”, објашњава психолог.
Како баке и деке обликују детињство
На питање шта деца највише памте када су баке и деке у питању, гошћа подкаста “Породично” каже да се сви ми сећамо детињства, а да у различитим развојним фазама памтимо различите ствари.
“Међутим, оно што сви ми, и као деца и као одрасли, највише памтимо јесте то како смо се осећали са неким. Оно што засигурно памтимо јесте то неко заједничко време са бакама и декама, шта смо ми ту доживели, како смо се осећали. Ако смо мали можемо да се сећамо неких слика из детинства, а касније већ памтимо неке приче и мало већи след догађаја. У неком школском периоду више памтимо неки осећај праведности и како смо ми ту били третирани, а у адолесценцији већ како је неко у нас имао поверења, како нас је третирао и да ли нас је сматрао личношћу за себе”, указује психолог.
Говорећи о улози бака и дека у одгајању и васпитању унука и колико се она променила у односу на неке претходне генерације, Биљана Марковић каже да је сасвим сигурно да се начин живота умногоме променио.
“Променила нам се сама породица јер смо некада имали проширену породицу, задружну, где је заједно живело више генерација и где су углавном старији чланови доносили неке одлуке, а млађи су се некако приклањали томе. Данас, међутим, претежно имамо нуклеарне породице које су издвојене, самосталне, систем живота је другачији, другачији је распоред активности, доношења одлука. Ту су сада и дигиталне технологије које омогућавају лакшу комуникацију, али и уплив много већег броја информација па су се, са једне стране, родитељи нашли у врло великом изазову да заиста одговоре на потребе деце, а са друге стране је, управо због огромне количине доступних информација на разне теме, некако у други план пала та улога бака и дека који деци и унуцима нуде неко своје знање и искуство”, истиче Биљана.
Улога суперхероја
На улогу бака и дека у савременој породици, како додаје, у великој мери утиче и чињеница да се променила и старосна граница за одлазак у пензију.
“Баке и деке данас имају додатни изазов јер често добијају неку улогу супер хероја у животу своје деце и унука за коју је питање да ли заиста могу да је изнесу. Да ли заиста имају снаге и енергије, времена, па на крају крајева и жеље? Можда су они планирали да у том добу путују или да имају неки део мира за себе или да заврше неке послове које су раније започели. Да ли су спремни на сва та прилагођавања после толико изазова које су они кроз свој живот претрпели, да ли имају капацитета да сада све из почетка крену и то са потпуно другачијим инструкцијама у савременом добу - да то њихово више не важи? И да ли ми, као њихова деца, за то имамо разумевања”, указује психолог.
Како каже, нема сумње да баке и деке играју велику улогу и да су од велике помоћи у породицама у којима су односи постављени на здравим основама и где су потребе, жеље и могућности добро искомунициране. Самим тим је мања и могућност “мешања” бака и дека у родитељство, односно сукоба у стиловима васпитања.
“Некада се сматрало да је “цело село” потребно да васпитава дете. Данас је то цело село само та нуклеарна породица - мама и тата. Са једне стране је то много велики терет и изазов, а са друге стране и јако велика предност јер, примера ради, ако вам се не свиђа први комшија - ви не морате комуницирати са њим, он неће имати утицај и уплив на ваше родитељство па можете да га креирате онако како је вама драго. Дакле, баке и деке не могу бити у истој реченици где је родитељски стил јер родитељски стил имају мама и тата. Баке и деке нису родитељи својих унука и врло је важно да се разуме ко је у којој улози, а њихова улога је да разумеју и прате родитеље у најбољем интересу деце. Јер где настане криза – када су баке и деке несигурни по питању своје улоге, када немају свест о томе да су битни самим тим што постоје и што су наши”, каже гошћа подкаста “Породично”.
У том смислу је, закључује психолог, врло важно како смо ми, који смо данас родитељи, завршили своје развојне фазе, односно да ли смо научили да комуницирамо са својим родитељима као са одраслим људима или смо и даље у оној позицији обесправљеног детета које стално има неки нови изазов и неку нову потражњу:
“Да ли смо у стању да својим родитељима кажемо да нам у овом тренутку нешто није одговарало, али да видимо да ли можемо то некако другачије? Да ли умемо да кажемо - ми сад имамо потребу да нам помогнете тако и толико? И шта ако добијемо као одговор – не? Да ли смо као деца спремни да добијемо не од својих родитеља и на који начин онда можемо да превазиђемо тај изазов? Врло је важно то колико смо спремни да се чујемо међусобно, а колико заиста желимо и допуштамо, и себи па и њима, да те неке трансгенерацијске традиције применимо другачије, да их просто променимо. Јер, јако често смо резервисани кад год је нека промена у питању.”
Погледајте и:
