https://sputnikportal.rs/20260125/sve-se-sada-koncentrise-u-jednoj-tacki-ovo-bi-mogao-da-bude-stvari-okidac-za-veliki-rat-1195147017.html

Све се сада концентрише у једној тачки: Ово би могао да буде стварни окидач за — велики рат /видео/

Све се сада концентрише у једној тачки: Ово би могао да буде стварни окидач за — велики рат /видео/

Sputnik Србија

Будућу динамику укупних међународних односа неће пресудно опредељивати питање статуса Гренланда. Исто као што кључна питања везана за међународну безбедност... 25.01.2026, Sputnik Србија

2026-01-25T17:01+0100

2026-01-25T17:01+0100

2026-01-25T17:17+0100

свет

свет

свет – политика

иран

емисија „пророк“

коментари и аналитика

сад

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/19/1195146853_0:179:3003:1868_1920x0_80_0_0_1eb2f70023b851189ea1d82b9f32da78.jpg

Гренланд пре свега остаје тема за расправе и сучељавања унутар трансатлантског простора, док ће Украјина на дуги рок одредити успостављање нове „европске безбедносне архитектуре“.И поред тога што оба случаја покрећу одређене геополитичке процесе глобалног карактера, „спољнополитички домет“ им је ипак везан за одређене макрорегионе и њихову стабилност. Оно што хоће пресудно опредељивати будућу динамику укупних међународних односа и у највећој мери детерминисати кључна питања везана за међународну безбедност јесу дешавања на Блиском истоку. А када је о овом делу света реч, ту се изгледа све „концентрише“ ка једној тачки – Ирану.Окидач за велики ратНапад на Иран, који увелико припремају САД и Израел, може бити „окидач“ за почетак великог рата, у који ће се директно или индиректно укључити сви најбитнији актери светске политике.Према размерама сукобљавања и евентуалним последицама, конфликт у Украјини би према овом великом рату изгледао тек као неко споредно бојиште другоразредног карактера.Припреме за бомбардовање Ирана биле су увелико завршене последњих дана 2025. године. То је подразумевало и координацију активности у самом Ирану и усмеравање протеста у тачно одређеном правцу, као и потпуно тенденциозно извештавање дословно свих западних медија о дешавањима у овој земљи.Зато се у делу „светске јавности“, а поготово у Америци (од Канаде до Аргентине) и Европи стекао утисак како је пад власти у Техерану готово известан, а ако то већ не успеју да издејствују демонстранти на улицама, онда ће им мало у помоћ притећи администрација Доналда Трампа. Наравно, нити је пад иранске власти уопште био на видику, нити се радило о класичним протестима и демонстрантима, нити се тако једноставно могао конструисати повод за бомбардовање и/или ракетирање.Техереан се убрзао наоружаоПрво, још од завршетка краткотрајног сукоба са Израелом јуна 2025. године иранске оружане снаге и безбедносне структуре остале су у пуној приправности и „ратном режиму рада“. То значи и да се Иран за пола године наоружавао више и брже него у претходних пола деценије (са посебним акцентом, између осталог, на противелектронско деловање), као и да су унутар земље предузете додатне мере контраобавештајне заштите (информациона безбедност и откривање иностраних агената у најопсежнијим активностима таквог карактера у последњим деценијама).Друго, за ирански политички систем протести, мање или више масовни – редовна су појава. Од пандемије било их је неколико, укључујући и два велика и добро организована након којих су власти приморане на одређене уступке. Инфлација, узрокована непрекидним санкцијама и „колебања“ на тржишту која доводе до економских потреса јесу реалан разлог за избијање нових и нових демонстрација. Међутим, овога пута су ти протести (врло је вероватно - спонтано започети) злоупотребљени за покретање опсежније акције са циљем изазивања грађанског рата, односно сукоба парамилиција (убациваних споља и направљених у „граничном простору“, конструисаних од сепаратистичких формација које су требале да делују у циљу „растурања“ територијалне целовитости Ирана, најпре међу Балуџима и Курдима, а затим и Азерима) и Револуционарне гарде.Избегнут грађански ратМожда делује апсурдно, али колико год је влада у Техерану остајала затечена протестима економског и социјалног карактера и напослетку морала да чини уступке на које није претходно рачунала, толико је била спремна за сукоб другачије врсте. Истина, по и даље непотврђеним информацијама, у тим сукобима је страдало више од сто иранских војника и полицајаца, али је покушај увлачења земље у грађански рат сасечен у корену, практично за само два и по дана.При томе, посматрајући обим операције, рекло би се да је морала бити припремана најмање годину дана, вероватно и дуже. Каснији извештаји о репресијама, масовним погубљењима и слично, били су само опција „б“ на коју су престројени западни медији после пропасти плана „а“.Интересантна је чињеница да су се у тренутку ескалације сукоба на улицама четири иранска града они који редовно протестују због економских и социјалних питања напречац „повукли“. Једноставно, нису даље учествовали у „прављењу хаоса“, што указује на постојање државотворне свести код шире јавности схватању разлике између (пожељног) демонстрирања против власти и (недопустиве) борбе против државе. Треће, интервенцији САД успротивили су се (чак и врло отворено) Саудијска Арабија, Пакистан, Турска, Оман и Катар. Прве три наведене земље најновија криза понукала је ка интензивирању разговора о „заједничкој одбрани“ и формирању „исламског НАТО“ савеза. Изгледа да у Ријаду, Исламабаду и Анкари или не гледају западне медије или не верују њиховим извештајима.Уз САД и Израел, од заливских држава, остали су само Уједињени Арапски Емирати. Зато се, паралелно са „иранском кризом“ одиграва и прогресивно погоршавање односа између Саудијске Арабије и УАЕ, уочљиво најпре у Јемену и Сомалији, али и са потенцијалом да опасно ескалира у случају нових „регионалних турбуленција“.Овоме треба придодати и чињенице како је Сирија далеко од обећане стабилности и да се нова фаза унутрашњих конфронтација већ назире, да је у Либану опште безвлашће (чак и горе него у Либији) упарено са катастрофалним обезвређивањем буквално свега (роба, услуга, цене рада и тд.), као и да се Јордан суочава са истим економско-социјалним изазовима као и Иран.Америка морала привремено да одустанеСа једне стране, Доналд Трамп нема „повољне околности“ нити у самом Ирану, нити у непосредном иранском окружењу за предузимање било какве офанзивне акције. Зато је морао, макар и привремено одустати од бомбардовања.Са друге стране, у регион Блиског истока упућена су два носача авиона (као алтернатива томе што су заливске земље већински „затвориле небо“ за амерички напад на Иран) и све што се дешавало од јуна прошле године до данас говори у прилог тези да су припреме за отпочињање офанзивне акције приведене крају.Комбинацијом ова два, међусобно контардикторна становишта, лако се долази до закључка како ће напад на Иран означити покретање шире регионалне кризе, са крајње непредвидивим током. За разлику од прошлог пута, када је све ограничено на краткотрајно израелско-иранско сукобљавање, сада се у кризу могу укључити сви „регионални играчи“, а за њима и остали са којима су интересно или уговорно увезани. Што у преводу значи – сви.Јер, од ситуације на Блиском истоку зависи и цена сирове нафте (последично и осталих енерегената) и „проходност“ важних трговинских рута неопходних за одржавање глобалних дистрибутивних ланаца.Упоређујући са овим и оваквим конфликтним потенцијалом, и Гренланд и Украјина су питања за „мању бригу“. Будућност света ипак неће одређивати ни Трампова конфронтација са Данском, нити даљи ток хибридног рата ЕУ против Русије, него пре свега стање на Блиском истоку, које сада одређује само једно питање: иранско!Погледајте и:

иран

сад

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, иран, емисија „пророк“, коментари и аналитика, сад