https://sputnikportal.rs/20260213/merc-iako-smo-ekonomski-snazniji-eu-nije-ni-priblizno-jaka-u-odnosu-na-rusiju--1195836480.html
Мерц: У епохи суперсила - Европа мора да промени начин размишљања /видео/
Мерц: У епохи суперсила - Европа мора да промени начин размишљања /видео/
Sputnik Србија
Светски поредак, какав познајемо и који је заснован на правима и правилима, управо се уништава и више не постоји, казао је немачки канцелар Фридрих Мерц на... 13.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-13T15:19+0100
2026-02-13T15:19+0100
2026-02-13T20:18+0100
свет
русија – политика
русија
европска унија (еу)
минхенска безбедносна конференција
фридрих мерц
немачка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/06/1195597842_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_09f7dc40458c3efdd51a6da1e24e44d2.jpg
Званичник је Минхенску конференцију назвао "сеизмографом политичке ситуације", истичући да је свет ушао у еру коју "врло отворено обележавају моћ и политика великих сила".Мерц је упозорио да се свет враћа „политици моћи", где се природни ресурси, технологије и ланци снабдевања користе као средства притиска.„Ово је опасна игра. У почетку за мале играче, али касније вероватно и за велике играче. И наши пријатељи у САД се томе прилагођавају брзим темпом. Схватили су властиту потребу да у неким областима сустигну Кину и извлаче радикалне последице у својој стратегији националне сигурности. То раде на свој начин који не успорава овај тренд, већ га убрзава. И ми, Европљани, се такође припремамо за ово ново доба. И долазимо до другачијих закључака него, на пример, администрација у Вашингтону. Наш примарни задатак као Европљана, а наравно и као Немаца, јесте да данас прихватимо ову нову стварност, али то не значи да је прихватамо као неизбежну судбину", поручио је.О односу снага Европе и РусијеПоред тога, Мерц је оценио да Европа, упркос значајно већој економској снази у односу на Русију, није „приближно десет пута јача“, и да мора да промени начин размишљања јер „у епохи суперсила“ њена слобода више није гарантована.Он је оценио да је „однополарни тренутак“ који је уследио после пада Берлинског зида давно прошао, те да су претензије Сједињених Америчких Држава на лидерство „доведене у питање и можда изгубљене“.Главни приоритет јачање Европе у оквиру НАТО-аУ делу говора посвећеном одбрани, Мерц је рекао да је главни приоритет јачање Европе у оквиру НАТО-а, подсећајући да су савезници на самиту у Хагу прошле године, како је навео, преузели обавезу да у будућности улажу пет одсто БДП-а у безбедност. Према његовим речима, Немачка ће у наредним годинама уложити „неколико стотина милијарди евра“.Говорећи о рату у Украјини, Мерц је изјавио да Европа и Немачка подржавају Украјину „дипломатски, политички, економски, али и војно“, тврдећи да су Москви и руским властима због те подршке нанети „непредвиђени губици и трошкови“. Он је навео и да су покренути велики пројекти набавке конвенционалног наоружања, укључујући системе ПВО, способности за прецизне ударе и сателитске технологије, као и да се оживљава одбрамбена индустрија.Мерц је додао да ће се јачати источни бок НАТО-а, наводећи да се у ту сврху формира немачка бригада у Литванији, што је, како је рекао, први пут да се једна велика јединица Бундесвера распоређује ван територије Немачке. Он је поручио и да је циљ да Бундесвер „у најкраћем року“ постане „најјача армија у Европи“.О преговорима са РусијомО могућим преговорима са руским председником Владимиром Путином, Мерц је рекао да је један премијер из Европске уније пре скоро две године сам отпутовао у Москву „без мандата“ и да „није ништа постигао“, након чега су, како је навео, уследили масовни напади на цивилну инфраструктуру.
https://sputnikportal.rs/20260212/saveznici-gube-poverenje-nato-sve-manje-veruje-vasingtonu-zbog-trampove-politike-1195777019.html
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/06/1195597842_207:0:2936:2047_1920x0_80_0_0_a2b28f19b41cfd78c13ed555ec843340.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија – политика, русија, европска унија (еу), минхенска безбедносна конференција, фридрих мерц, немачка
русија – политика, русија, европска унија (еу), минхенска безбедносна конференција, фридрих мерц, немачка
Мерц: У епохи суперсила - Европа мора да промени начин размишљања /видео/
15:19 13.02.2026 (Освежено: 20:18 13.02.2026) Светски поредак, какав познајемо и који је заснован на правима и правилима, управо се уништава и више не постоји, казао је немачки канцелар Фридрих Мерц на отварању 62. Минхенске безбедносне конференције.
Званичник је Минхенску конференцију назвао "сеизмографом политичке ситуације", истичући да је свет ушао у еру коју "врло отворено обележавају моћ и политика великих сила".
Мерц је упозорио да се свет враћа „политици моћи", где се природни ресурси, технологије и ланци снабдевања користе као средства притиска.
„Ово је опасна игра. У почетку за мале играче, али касније вероватно и за велике играче. И наши пријатељи у САД се томе прилагођавају брзим темпом. Схватили су властиту потребу да у неким областима сустигну Кину и извлаче радикалне последице у својој стратегији националне сигурности. То раде на свој начин који не успорава овај тренд, већ га убрзава. И ми, Европљани, се такође припремамо за ово ново доба. И долазимо до другачијих закључака него, на пример, администрација у Вашингтону. Наш примарни задатак као Европљана, а наравно и као Немаца, јесте да данас прихватимо ову нову стварност, али то не значи да је прихватамо као неизбежну судбину", поручио је.
О односу снага Европе и Русије
Поред тога, Мерц је оценио да Европа, упркос значајно већој економској снази у односу на Русију, није „приближно десет пута јача“, и да мора да промени начин размишљања јер „у епохи суперсила“ њена слобода више није гарантована.
„БДП Русије износи два билиона евра, а БДП Европске уније је готово десет пута већи. И упркос томе, Европа данас није десет пута јача од Русије. Наш војни, политички, економски и технолошки потенцијал је огроман, али га нисмо ни приближно у потпуности искористили“, рекао је Мерц, нагласивши да су за заштиту слободе потребни „одлучност и снага воље“, као и спремност на „нове почетке, промене, па и жртве – и то одмах“.
Он је оценио да је „однополарни тренутак“ који је уследио после пада Берлинског зида давно прошао, те да су претензије Сједињених Америчких Држава на лидерство „доведене у питање и можда изгубљене“.
Главни приоритет јачање Европе у оквиру НАТО-а
У делу говора посвећеном одбрани, Мерц је рекао да је главни приоритет јачање Европе у оквиру НАТО-а, подсећајући да су савезници на самиту у Хагу прошле године, како је навео, преузели обавезу да у будућности улажу пет одсто БДП-а у безбедност. Према његовим речима, Немачка ће у наредним годинама уложити „неколико стотина милијарди евра“.
Говорећи о рату у Украјини, Мерц је изјавио да Европа и Немачка подржавају Украјину „дипломатски, политички, економски, али и војно“, тврдећи да су Москви и руским властима због те подршке нанети „непредвиђени губици и трошкови“.
Он је навео и да су покренути велики пројекти набавке конвенционалног наоружања, укључујући системе ПВО, способности за прецизне ударе и сателитске технологије, као и да се оживљава одбрамбена индустрија.
Мерц је додао да ће се јачати источни бок НАТО-а, наводећи да се у ту сврху формира немачка бригада у Литванији, што је, како је рекао, први пут да се једна велика јединица Бундесвера распоређује ван територије Немачке. Он је поручио и да је циљ да Бундесвер „у најкраћем року“ постане „најјача армија у Европи“.
О могућим преговорима са руским председником Владимиром Путином, Мерц је рекао да је један премијер из Европске уније пре скоро две године сам отпутовао у Москву „без мандата“ и да „није ништа постигао“, након чега су, како је навео, уследили масовни напади на цивилну инфраструктуру.
„Ако има смисла водити преговоре, спремни смо. Али Русија, засад, није спремна за озбиљне преговоре“, рекао је, додајући да је његова лична претпоставка да ће се рат завршити тек када Русија буде „бар економски, а можда и војно, исцрпљена“.