https://sputnikportal.rs/20260222/u-nemackoj-ne-umeju-da-prevedu-rec-inat-zato-nisu-imali-plan-b-protiv--srpske-video-1196037906.html

У Немачкој не умеју да преведу реч инат: Зато нису имали план Б против – Српске /видео/

У Немачкој не умеју да преведу реч инат: Зато нису имали план Б против – Српске /видео/

Sputnik Србија

Да је стање у Босни и Херцеговини, што се политичке стабилности тиче – ровито, није никаква новост. Користити придев нестабилна уз име ове државе готово да се... 22.02.2026, Sputnik Србија

2026-02-22T16:11+0100

2026-02-22T16:11+0100

2026-02-22T16:11+0100

регион

регион

регион – политика

република српска (рс)

немачка

милорад додик

кристијан шмит

емисија „пророк“

босна и херцеговина (бих)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/05/1193378424_34:0:602:319_1920x0_80_0_0_811b9d5b05884c0e38a649b961ba9cab.png

Такође, да је стање у Републици Српској, што се тиче друштвених околности – напето, није никаква новост. Перманенте тензије на релацијама са Сарајевом и представницима међународне заједнице у Сарајеву, бескрајни притисци и условљавања, стварају погодан амбијент за трајање напетости.Овога пута, узрок нових турбуленција били су новембарско-фебруарски превремени председнички избори, као и све оно што им је претходило. Потпуно очигледно, у тренутку када је Кристијан Шмит кренуо у политички обрачун употребљавајући за то судску грану власти, Милорад Додик је од својих (иностраних) савезника добио процену како је најбоље – одуговлачити. Отуда његово учешће у монтираном и унапред осмишљеном судском процесу, па онда збуњујуће непризнавање пресуде на коју је претходно поднеo жалбу, најава да ће спречити одржавање избора и напослетку учешће на истим.Пропао План АНесрећа за Додика је што се у том одуговлачењу толико заплео у разне нелогичне ситуације, да је било тешко спровести у дело План А.Тај план подразумевао је организовање референдума отприлике месец дана пре избора, са питањем: „Да ли прихватате одлуке неизабраног странца Кристијана Шмита и пресуде неуставног Суда БиХ изречене против председника Републике Српске, као и одлуку Изборне комисије БиХ о одузимању мандата председнику Републике Српске?”Потенцијална висока излазност на референдуму свакако би делегитимизовала изборни процес и сасвим је могуће – довела у питање њихово одржавање. Ипак, за ову варијанту није било недвосмислене унутрашње подршке опозиције (шта више – брже – боље је најутицајнија опозициона партија „искочила” са најавом о учешћу на изборима), а за спољне савезнике представљала је у таквим условима превелики ризик, па се онда прешло на План Б и учешће на изборима.Успео План БРезултат Плана Б је победа Синише Карана, али су то и поприлично изненађујући резултати избора. Податак да је на изборима гласало испод 35% уписаних бирача у неким нормалним околностима свакако би деловао алармантно, но пошто се цео процес одвијао у ненормалним условима и са предисторијом коју просечни конзумент политике може „тешко сварити” онда ни ниска излазност не мора представљати ништа драматично.До октобра 2026. године, када се одржавају редовни (општи) избори ваљда ће много тога бити јасније, кампања ће дуже трајати, па ће се и излазност „вратити” на онај уобичајени ниво од око половине уписаних гласача.Иначе, као и у свим другим балканским државама (чак и шире – свим земљама југоисточне Европе) постоји феномен „пренадуваних” бирачких спискова. Услед интензивних и континуалних миграција (радно способног) становништва Република Српска се популационо празни, али се бирачки списак што се броја гласа тиче незнатно мења (на пример, они који са родитељима емигрирају као малолетни стичу право гласа са навршених 18 година, а да вероватно у завичај дођу само једанпут годишње, мада има још доста конкретних примера зашто је тако). У Српској данас живи нешто испод милион становника (највероватније је то ближе цифри од 950 хиљада), илузорно је говорити о милион и 260 хиљада бирача, па је и реална излазност свакако већа.„Ниски“ резултатиУ условима ниске излазности Синиша Каран победио је са најгорим резултатом који је један кандидат владајуће СНСД имао последњих година (у неколико последњих изборних циклуса). За победу на изборима било је довољно 218 хиљада гласова, што је у поређењу са освојених 300 хиљада Милорада Додика (избори са председника Српске) и 327 хиљада Жељке Цвијановић (на изборима за српског члана Председништва БиХ) пре три године скромно.Међутим, Бранко Блануша прошао је још горе, узевши тек 210 хиљада гласова, што је горе и од резултата Мирка Шаровића из 2022. године (224 хиљаде на изборима за српског члана Председништва) због ког се повела велика полемика међу представницима тадашње (и садашње) опозиције (у контексту подобности и капацитета кандидата).Истакнутији лидери опозиције очигледно се сакривају иза леђа кандидата које гурају у први план, плашећи се ризика који са собом доноси пораз или заплићу у само њима размљиве персоналне комбинације. У томе се овога пута претерало па сада више није отворено само питање подобности и капацитета неких нових (или старих) опозиционих кандидата, него подобности и капацитета опозиције у целини.Ако се на малу излазност и најгори резултат владајућег СНСД у новијој историји не оствари победа, како онда рачунати на победу било када!?Чудни потези опозицијеГледајући из угла бројки и остварених резултата, тешко је објашњиво због чега, на пример, поново није „трчала“ Јелена Тривић која је 2022. године узела респектабилних 273 хиљаде гласова. Оваква шанса неће се поновити, илузорно је очекивати да се опет слично „посложе коцкице“, те је и логично закључити како ће у наредном периоду, а што подразумева и нову изборну кампању која је де факто већ почела, динамику политичких процеса опредељивати СНСД и дешавања унутар владајуће коалиције.То је значајно зато што се на унутрашњем плану, и када је реч о БиХ и када је реч о Републици Српској, не могу очекивати нека већа померања. Односно, настављају се сва досадашња сучељавања, само је сада позиција Кристијана Шмита далеко гора него што је била прошле јесени.Последњи ексер на поклопац ковчега у ком је „сахрањен легитимитет“ функције коју обавља закуцан је одлуком о понављању избора. Дословног превода појма инат на немачки језик нема, тако да је Шмит тешко могао разумети у шта се упушта понављањем избора. Такође, поништавањем гласања на бирачким местима на којима је СНСД најјачи, по селима где опозиција практично не постоји, направљен је и велики промашај у „изборној математици“. Напослетку, није познато нити да ли Шмит на садашњој позицији може опстати, нити да ли га ико може заменити по истеку (исконструисаног) мандата.Ровито и - напетоСтање у Босни и Херцеговини остаје ровито, стање у Републици Српскоj остаје напето, али то нису неке велике новости, јер – тако је у континуитету већ пуне три деценије. Међутим, новост је да сада позиција ОХР постала ровитија од положаја Републике Српске.План А разрађен у кружоку око подржавалаца ноторног ОХР-а подразумевао је убрзавање процеса слабљења Републике Српске до редовних озбора на јесен 2026. године, уз политичку „елиминацију“ Милорада Додика и потоње отварање још неколико процеса против појединаца блиских њему, а са циљем рушења или дељења СНСД.Међутим, они нису имали План Б. Тако да их је све затекло, од преоријентисања на изборе Милорада Додика, преко укидања америчких санкција, до победе Синише Карана. Услед свега, и код њих је сада стање напето. Чак и горе него што је генерално у Босни и Херцеговини, а камоли од овога што постоји у Републици Српској.Погледајте и:

република српска (рс)

немачка

босна и херцеговина (бих)

2026

Вести

sr_RS

регион, регион – политика, република српска (рс), немачка, милорад додик, кристијан шмит, емисија „пророк“, босна и херцеговина (бих)