https://sputnikportal.rs/20260315/kritican-trenutak-sta-se-to-desava-u-pristini-video-1196908032.html

Критичан тренутак: Шта се то дешава у Приштини? /видео/

Критичан тренутак: Шта се то дешава у Приштини? /видео/

Sputnik Србија

Две врсте стабилности – политичка и друштвена, нису исте категорије. Међусобно су зависне и испреплетане, али ипак и различите. Приликом контекстуализације... 15.03.2026, Sputnik Србија

2026-03-15T15:08+0100

2026-03-15T15:08+0100

2026-03-15T15:08+0100

емисија „пророк“

србија

србија – политика

подкаст

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/11/1195947170_0:85:3071:1812_1920x0_80_0_0_9815fd911c868044b5488683f95a54f5.jpg

Рекло би се чак и да се неповратно мења, и поред тога што се манифестације промена тешко уочавају, а о неповратности процеса готово и не говори. О чему се заправо ради?Посматрајући из угла резултата избора и функционисања институција – у Београду постоји политичка стабилност. Међутим, поларизација у друштву и напетости које траје указују да ове друге врсте стабилности нема. У Приштини је ситуација обрнута. Друштвене стабилности и даље има, хомогенизација и мобилизација албанског становишта пројектују се по јасној трајекторији, али су земљотреси на политичкој сцени учинили да у функционисању институција мало шта више зависи од резултата избора.Са становишта Приштине, на „друштвеном плану“ све је у најбољем могућем реду. Неки резултати остварени су на пољу економије и заокруживању „државности“, али „носећи стуб“ хомогенизације и даље остаје однос према Београду.Хаос у ПриштиниЕнтони Смит је описао како се обликују стереотипи „ми“ и „они“ што је јако значајно за изградњу националног идентитета. Нажалост, „слика о српском непријатељу“ у сферама колективног свесног и подсвесног код косовско-метохијских Албанаца оставља упечатљив отисак. Међутим, политичке стабилности нема. На албанској политичкој сцени одиграва се потпуна хаотизација и то се више не може вратити у „нормалне токове“.Текући сукоб између Вјосе Османи и Аљбина Куртија није само врхунац кризе у њиховим међусобним релацијама која траје од 2024. године, већ и најава новог круга дестабилизације.У међуверемену, током 2025. године два пута су одржавани парламентарни избори. Након првих, услед непостојања већине, ни после 54 покушаја није конституисана скупштина. Након других су поново бројани гласови, зато што је евидентирана масовна крађа.Самоопредељење јесте сакупило већину за конституисање скупштине и избор владе и после поновоног бројања гласова, али нити Куртију пада напамет да поново предложи Османијеву за место председника, нити његова партија може осигурати 80 гласова за избор свог кандидата.Пошто су рокови за кандидовање истекли, Вјоса Османи искористила је прилику да распусти парламент. Због тога ће нову кризу опет решавати суд, који је до 31. марта изрекао привремену меру о забрани било какве радње у вези са распуштањем скупштине. Иначе, Османијева се позива на истраживања јавног мњења по којима би 84% Албанаца баш њу желело да види опет на истој функцији.Истовремено, треба истаћи и да је њена партија Гоџа била део листе Самоопредељења и да има своје посланике у скупштини, што је важно за калкулације о парламентарној већини. Паралелно са овом хаотизацијом, врло брзо очекује се пресуда за ратне злочине хашког специјализованог већа Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију.Тужилаштво је тражило 45 година затвора, што је изазвало бурне реакције албанске јавности и додатно је уједињавало.Остао само један факторУслед ове хаотизације, на политичкој сцени више нема фактора хомогенизације и мобилизације, осим једног! Тај један „долази“ из „поља“ друштвене стабилности и то је „слика непријатеља“.Практично, једини начин за осигуравање какве – такве политичке стабилности јесте „потискивање непријатеља“ или „победа над непријатељем“. Инсистирање на примени закона о странцима, онда и свему што након тога следи, а укључује и постепено преузимање српске културне (црквене) баштине, подразумева „потискивања“ и „победе“ што је важно не само из геополитичких разлога, већ и да би се сачувала подношљива политичка (не)стабилност.Изрицање пресуде у Хагу, у том контексту, може бити критичан тренутак који ће резултирати емоционалним реакцијама, можда се и манифестовати каквим радикалнијим поступцима, али свакако утврдити „слику непријатеља“.Расту шансе за конфликтРезултат укрштања два процеса, оног у Београду који се тиче доживљаја понижења и који ће узроковати све упорније захтеве да се досадашња политика мења, и оног у Приштини који ће се темељити на још „тврђем“ односу према Србима (пошто других фактора хомогенизације и мобилизације нема, а алтернатива је хаотизација која може „произвести“ унутрашња сукобљавања) биће раст конфликтног потенцијала.Допадало нам се или не, то је ствар неких закономерности које се јављају у уобличавању и усмеравању политичких (макро)процеса.Заваравања како се криза може довека контролисати и да ће се ту нешто релативизовати и одуговлачити посредовањем ЕУ долазе на наплату. Крчаг иде на воду док се не разбије.Исто тако, заваравања саме ЕУ како ће непрестаним притисцима на Србију успети да „заврши посао“ долазе на наплату. Можеш радити шта хоћеш, али не можеш докле хоћеш. У ЕУ ионако нема никакве стабилности – ни политичке ни друштвене.Напослетку, на наплату долазе и заваравања о томе како се „државност“ може зидати на једној теми и у једном пројектованом односу. Непрекидно износити „слику непријатеља“ зарад превазилажења текућих криза и позивати се на једно те исто доводи до кулминације. Плус, свака акција рађа реакцију.Ситуација на Косову и Метохији и око Косова и Метохије се мења и то се мења ка лошијој. Још горе је што се готово сви заинтересовани актери праве како то не примећују. Најгори су они површни, који све мере некаквим баналним идикаторима, пошто такви апсолутно ништа и не могу приметити. Заваравања и даље трају, иако су нас довела у ову ситуацију.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

емисија „пророк“, србија – политика, подкаст