00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

„Убити гласника“! Каква грешка: Неко је у Бриселу помислио да ће Орбан да испадне – глуп

© REUTERS Jana RodenbuschЗаставе ЕУ
Заставе ЕУ - Sputnik Србија, 1920, 05.04.2026
Пратите нас
Последњи самит Европског савета остао је у сенци последица наступајуће енергетске кризе. Зато је и затварање Ормуског мореуза и уопште америчко-израелске интервенције против Ирана, мимо раније пројектованог, доспело на врх дневног реда. Шта ће ЕУ даље?
Када је о секторима нафте и гаса реч, европска отпорност на шокове из окружења остаје ниска, а спољнополитички ћорсокак до ког се дошло прекидом веза са Москвом оставља ЕУ без алтернативе.
Уколико криза потраје последице по европску економију биће драматичне, то је сада већ свима јасно, мада се политичари труде да својим обраћањима донекле умире јавност.

Орбан, једини глас разума

Фактички, испоставља се да је на овим скуповима последњих година једини глас разума био Виктор Орбан. Најпре због непрестаног инсистирања на питању суверенизма, што директно значи и повећавању отпорности, а затим и због позивања на другачију политику према Русији. Овога пута, у сред изборне кампање и суочен са притисцима Брисела и Кијева, који без икакве задршке „дају ветар у леђа“ мађарској опозицији, Орбан је блокирао доношење одлуке ЕУ о даљој помоћи Украјини. Помоћи вредној 90 милијарди евра.
Очекивано, на мађарског премијера сручила се лавина претњи, упозорења, увреда и омаловажавања. По много чему, у тој инстант-кампањи предњачио је немачки канцелар. Фридрих Мерц „обећава последице“ и наговештава како би Мађарска могла остати без дела средстава из наредног буџета ЕУ због „грубе нелојалности“. Још је додао да се такво понашање „више неће толерисати“.
Међутим, са правно-формалног становишта, Орбанова блокада потпуно је чиста. Мађарска има право на такав потез, користи постојеће механизме унутар ЕУ, па су претње и упозорења неутемељени. Санкционише се актер који крши правила, а не онај који их поштује.

Катастрофалан потез Зеленског

Са политичког становишта, такође, све је јасно. Као услов за разговоре о помоћи Украјини Орбан је захтевао поновно стављање у функцију нафтовода „Дружба“. Владимир Зеленски желео је да обустављањем транзита руске нафте ка Будимпешти изазове незадовољство Мађара против Орбана. Испоставило се да је такав потез катастрофалан, пошто су се Мађари суочени са недаћом почели хомогенизовати око Орбана.
Елем, заснивајући одлуку на реципроцитету, Орбан је дошао са својим условом за помоћ Украјини. Ако би Орбан упркос потезу Зеленског сада пристао да дозволи исплату нове транше помоћи Украјини то би и било штетно по мађарске интересе и угрозило му резултат на предстојећим изборима. Орбанов пристанак не би био само политички и економски штетан, него и глуп потез.
Дакле, и из угла политике, претње и упозорења немају неко дубље упориште у логици. Мада изгледа да неко у Бриселу мисли како је крајње логично да Орбан испадне глуп! Но, то више говори о стању у Бриселу него о Орбану.

Зашто је Мерц нервозан?

Ипак, истовремено, карактер претњи и упозорења, помешаних са увредама и омаловажавањем, указују да реакције против Орбана нису само одраз текуће фрустрације. Поготово је то уочљиво код Мерца, који није ни крио одбојност према мађарском премијеру. Одакле такав тон?
Виктор Орбан је све оно што Фридрих Мерц није. Мађарски Фидес је све оно што је ЦДУ требало да буде. Промашаји у немачкој спољној политици и кобна идеолошка колебања хришћанских демократа учинили су да Берлин данас нити има излазну стратегију за наступајућу кризу, нити највећа и најзначајнија странка у политичком систему уме да пронађе решење.
Промашаји у спољној политици значили су потпуно раскидање свих (дуго и стрпљиво грађених) веза са Русијом, а то је значило и да више нема стабилног снабдевања енергентима.
Немачка је, што на наговор из Вашингтона, што самостално, одиграла једну од кључних улога у усмеравању „Евромајдана“. Након распламсавања грађанског рата у Украјини 2014. године оно што се потом дешавало већ је постало део историје.
Уместо „ресета“ и одржавања каквих-таквих канала комуникације (макар и преко инструирања опозиционих партија), државна политика настављена је све екстремнијим поступцима што је допринело апсолутном колапсу релација са Москвом. Немачка нема никакву излазну стратегију за Украјину, а распламсавање сукоба на Блиском истоку показује да је алтернатива нужна.
Што се хришћанско-демократске уније тиче, притиснута популаризацијом и „пропагандизацијом“ (нео)либерализма у немачкој јавности, странка је мењала своја стратешка стремљења претходних година до те мере, да је остало упитно колико ту има некада препознатљивих конзервативних и традиционалистичких идеала.
Дозвољавање легализације истополних партнерстава супротстављено је елементарним хришћанским постулатима и деловало је збуњујуће не само за бираче, него и за чланство. Отварање граница за мигранте, без икакве свести о способности њихове „апсорпције“ у различите системе – економски, социјални, културни, друштвени - створило је „експлозивну атмосферу“ и индуковало политичка сукобљавања.
Напослетку, допринело је узлету Алтернативе за Немачку и угрозило деценијама грађену „гласачку базу“. Тврдоглаво инсистирање на брзој примени Зелене агенде угрозило је пословне интересе националне привреде и смањило конкурентност на глобалном тржишту.

Европа у ћорсокаку

Са промашајима у спољној политици и збуњујућим „идеолошким“ приоритетима, немачке хришћанске демократе утицале су и да се европска политика нађе у ћорсокаку.
У том контексту, Виктор Орбан је „незгодан сведок“ и „непријатно подсећање“ како је све требало радити другачије у спољној политици и како се све могло радити другачије на „идеолошком плану“.
Лавина се сручила на Орбана како би „убила гласника“, претње и упозорења одашиљу се зарад уклањања „незгодног сведока“ и елиминисања „непријатног подсећања“.
Отуда овакав карактер порука које се пласирају. Само, тешко да ће то ишта променити. ЕУ је без алтернативе, у вихору кризе која је задесила и суочена са драматичним последицама. „Убити гласника“ не само да није решење, већ може створити и нове проблеме.
Јер, посматрајући из данашње перспективе, за Европски савет је још од раније било паметније послушати Орбана и размотрити његове предлоге. Да се тако радило, данас би било некакве алтернативе.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала