Како су руске дипломате спречиле турски продор до Београда
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Изложба „Дипломате Руског царства и Српско-турски рат 1876. године“ свечано је отворена у Библиотеци града Београда, уз подршку Амбасаде Русије у Србији. У оквиру програма одржан је и музички наступ еминентних руских уметника, међу којима је наступала и прва виолина Бољшој театра Катарина Ивањенко.
О значају Српско-турског рата и дешавањима који су на крају довели до независности српске државе говорили су историчар Алексеј Тимофејев, заменик руског амбасадора Александар Конањихин и директор библиотеке Ненад Миленовић.
Заменик амбасадора Александар Конањихин рекао је да су учешће и допринос руских дипломата у оквиру Српско-турског рата за већину људи мало позната тема, те да је ова изложба намењена како љубитељима историје, тако и широј публици.
Ова година је за нас јубиларна. Ми обележавамо 150 година од Српско-турског рата, у коме су значајно учешће имали не само руски добровољци, већ и руске дипломате. Што се тиче добровољаца, вероватно су неки од вас чули за пуковника Рајевског и генерала Черњајева, као и за хиљаде људи који су се борили на југу Србије за српску слободу против Турака, рекао је Конањихих.
Он је истакао да без обзира на то што је Србија овај рат војно изгубила, његов значај је огроман, јер је представљао једну од основа за стицање коначне независности Србије.
На крају, желим да изразим наше дубоко поштовање и велику захвалност српским организаторима ове изложбе и директору Библиотеке, али и у целини Влади Србије, јер када је у питању очување руско-српског историјског наслеђа, увек наилазимо на разумевање и свесрдну подршку српске стране.
Заменик руског амбасадора Александар Конањихин
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ратови за ослобођење
Аутори изложбе су професор др Алексеј Тимофејев и професорка др Ирина Антанасијевић. Тимофејев је истакао да је рат 1876. године био први српски рат из којег је произишао дуги низ ратова, касније названих ратовима за ослобођење, а који су завршени ослобођењем и уједињењем српских територија 1918. године.
Он је напоменуо да је Србија у овај рат ушла са веома слабом војском, без иједног генерала, а да нико од српских официра није имао ратно искуство. У овом врло тешком тренутку, каже он, руска дипломатија је играла врло битну улогу.
У веома сложеној ситуацији, која је расплет добила на крају рата, у јесен 1876. године, након пораза српских трупа, руска дипломатија је поново ступила на сцену — овога пута као сила која је успела да заустави даље напредовање турске војске. После пораза код Ђуниса, турска војска је могла да настави продор чак до Београда. Руска дипломатија је спречила такав развој догађаја, натеравши Порту на примирје и почетак преговора, који су касније довели до Руско-турског рата 1877–1878. године, рекао је Тимофејев.
Изложба „Дипломате Руског царства и Српско-турски рат 1876. године“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Он је додао и то да је у том рату Србија постигла и једну малу, али симболички важну победу — уклоњена је османска застава са Калемегдана. Застава која је симболизовала сизеренско, односно вазално потчињавање Порти била је скинута, а из свих тих догађаја проистекла је и коначна независност. Даље последице ратова биле су јачање српске државе и војске.
„Вишак“ историје
Директор Библиотеке града Београда Ненад Миленовић захвалио је руској амбасади и ауторима изложбе на реализацији овог пројекта, напоменувши колико је битно сећати се и оних догађаја из историје који су засењени каснијим дешавањима светског ранга.
У овој суморној атмосфери која влада у целом свету и уз негативне вести које из дана у дан стижу, мислим да су овакве ствари изузетно позитивне, поготово све што има везе са културом. Ово је само један наш мали допринос — с једне стране култури, а с друге стране тим позитивним вестима, али и веома важним руско-српским односима и везама, рекао је Миленовић.
Отварање изложбе „Дипломате Руског царства и Српско-турски рат 1876. године“
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Оно чему градска библиотека може да допринесе, каже он, јесте да обичним грађанима, Србима, али сада све чешће и Русима, приближи српску културу и богату историју српско-руских односа. Иако су Први и Други светски рат често у фокусу јавности, битно је обележавати и друге догађаје, попут овог рата који је повео српски народ у његово коначно ослобођење од турске власти.
Каква је била улога руске дипломатије и ко су били људи који су својим знањем и умећем помагали Србију у овом за њу кључном историјском тренутку може се видети на изложби у Библиотеци града Београда.
Погледајте и:
