https://sputnikportal.rs/20260417/naucnici-upozoravaju-rizik-od-kolapsa-atlantskih-morskih-struja-veci-nego-sto-se-mislilo-1198222918.html
Научници упозоравају: Ризик од колапса атлантских морских струја већи него што се мислило
Научници упозоравају: Ризик од колапса атлантских морских струја већи него што се мислило
Sputnik Србија
Колапс кључног система атлантских морских струја вероватнији је него што се раније процењивало, што би могло да има тешке последице по Европу, Африку и... 17.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-17T22:49+0200
2026-04-17T22:49+0200
2026-04-17T22:49+0200
наука и технологија
друштво
наука
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/01/1195404120_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_e41e861ebeb7b637f9aa359186e2ce2d.png
Реч је о Атлантској меридијанској циркуларној струји (АМОЦ), једном од најважнијих делова глобалног климатског система, који је већ најслабији у последњих 1.600 година услед климатских промена.Научници су још 2021. године уочили знаке приближавања критичној тачки, а познато је да је овај систем и раније у историји Земље доживљавао колапс, пишу медији.Нова студија, објављена у часопису "Сајенс адвансис", комбиновала је стварна мерења са климатским моделима како би утврдила најпоузданије пројекције.Резултати указују на успоравање АМОЦ-а од 42 до 58 одсто до 2100. године, што би готово извесно водило ка његовом колапсу.АМОЦ преноси топле воде из тропских крајева ка Европи и Арктику, где се оне хладе и пониру, стварајући дубинске струје.Колапс те струје могао би да изазове померање тропског појаса падавина, угрози производњу хране за милионе људи, доведе до екстремно хладних зима и сушних лета у западној Европи, као и додатног пораста нивоа мора за 50 до 100 центиметара дуж Атлантског океана.Вођа истраживања Валентин Портман из истраживачког центра у Бордоу изјавио је да резултати показују веће слабљење система него што сугерише просек климатских модела, што значи да је АМОЦ ближи критичној тачки.Климатолог Штефан Рамсторф из Института за истраживање климатских утицаја у Потсдаму оценио је налазе као "веома забрињавајуће", истичући да се песимистичнији модели, који предвиђају снажно слабљење до краја века, показују као реалистичнији.Он је упозорио да би критична тачка након које колапс постаје неизбежан могла да буде достигнута већ средином овог века, додајући да би такав сценарио требало избећи "по сваку цену", с обзиром на огромне последице.Успоравање АМОЦ-а повезано је са убрзаним загревањем Арктика, због чега се вода спорије хлади и тоне, док повећане падавине додатно смањују густину површинских вода, стварајући повратну спрегу која додатно успорава систем.Иако је прецизно предвиђање отежано због сложености и природних варијација система, научници сматрају да је значајно слабљење извесно већ у наредним деценијама.Додатни проблем представља чињеница да климатски модели не узимају у обзир отапање леденог покривача на Гренланду, што додатно разблажује океанску воду и може да убрза процес, због чега би стварна ситуација могла да буде још неповољнија него што тренутне процене показују.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, наука
Научници упозоравају: Ризик од колапса атлантских морских струја већи него што се мислило
Колапс кључног система атлантских морских струја вероватнији је него што се раније процењивало, што би могло да има тешке последице по Европу, Африку и северну, централну и јужну Америку, показују резултати студије.
Реч је о Атлантској меридијанској циркуларној струји (АМОЦ), једном од најважнијих делова глобалног климатског система, који је већ најслабији у последњих 1.600 година услед климатских промена.
Научници су још 2021. године уочили знаке приближавања критичној тачки, а познато је да је овај систем и раније у историји Земље доживљавао колапс, пишу медији.
Нова студија, објављена у часопису "Сајенс адвансис", комбиновала је стварна мерења са климатским моделима како би утврдила најпоузданије пројекције.
Резултати указују на успоравање АМОЦ-а од 42 до 58 одсто до 2100. године, што би готово извесно водило ка његовом колапсу.
АМОЦ преноси топле воде из тропских крајева ка Европи и Арктику, где се оне хладе и пониру, стварајући дубинске струје.
Колапс те струје могао би да изазове померање тропског појаса падавина, угрози производњу хране за милионе људи, доведе до екстремно хладних зима и сушних лета у западној Европи, као и додатног пораста нивоа мора за 50 до 100 центиметара дуж Атлантског океана.
Вођа истраживања Валентин Портман из истраживачког центра у Бордоу изјавио је да резултати показују веће слабљење система него што сугерише просек климатских модела, што значи да је АМОЦ ближи критичној тачки.
Климатолог Штефан Рамсторф из Института за истраживање климатских утицаја у Потсдаму оценио је налазе као "веома забрињавајуће", истичући да се песимистичнији модели, који предвиђају снажно слабљење до краја века, показују као реалистичнији.
Он је упозорио да би критична тачка након које колапс постаје неизбежан могла да буде достигнута већ средином овог века, додајући да би такав сценарио требало избећи "по сваку цену", с обзиром на огромне последице.
Успоравање АМОЦ-а повезано је са убрзаним загревањем Арктика, због чега се вода спорије хлади и тоне, док повећане падавине додатно смањују густину површинских вода, стварајући повратну спрегу која додатно успорава систем.
Иако је прецизно предвиђање отежано због сложености и природних варијација система, научници сматрају да је значајно слабљење извесно већ у наредним деценијама.
Додатни проблем представља чињеница да климатски модели не узимају у обзир отапање леденог покривача на Гренланду, што додатно разблажује океанску воду и може да убрза процес, због чега би стварна ситуација могла да буде још неповољнија него што тренутне процене показују.
