https://sputnikportal.rs/20260422/udar-iz-spanije-protiv-neoustasa-i-tamnog-puta-kojim-je-krenula-evropa--vreme-za-srpsku-istinu-1198433655.html
Удар из Шпаније: Против неоусташа и тамног пута којим је кренула Европа – време за српску истину
Удар из Шпаније: Против неоусташа и тамног пута којим је кренула Европа – време за српску истину
Sputnik Србија
Удар из Шпаније: Против неоусташа и тамног пута којим је кренула Европа – време за српску истину
2026-04-22T20:57+0200
2026-04-22T20:57+0200
2026-04-22T20:57+0200
србија
србија
србија – политика
шпанија
гроб
макс лубурић
усташе
симболи
нацистички симболи
ндх
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111234/83/1112348373_0:50:1143:692_1920x0_80_0_0_43426ccac1887ec3616d1129937df5a0.jpg
Док Европа иде у погрешном смеру, одлука шпанских власти говори да ипак постоји неки резервоар свести који неће баш допустити да то исклизнуће ка фашизму иде тако лако, додаје Димић.У Европи јача свест о злочинима усташа„То је јако добра вест која говори да истина о злочинима над Србима добија своје место у свести грађане Европе. Са друге стране, мислим да је скидање обележја са гроба Макса Лубурића и стављање табле поред њега на којој пише да је злочинац и кољач јако добар знак о формирању једне рационалне, историјске, па ако хоћете и научне свести. Која почиње да превладава у деловима нечије политике, у овом случају европске, то јест шпанске, за коју видимо по многим поступцима да на неки начин изузима себе од онога што је генерални тренд. Било да га форсира Америка када су у питању нека освајања ка Ирану или је у питању Европа која бројним покушајима клизи у прошлост и то на ону тамну страну прошлости.“Према Димићу, појавио се парадокс да Шпанци раде једно, а да ЕУ дозвољава рехабилитацију усташког покрету у Хрватској, а то је ипак много боље него да је слика јединствена и да цела Европа тежи да се врати на позиције из тридесетих година 20. века.Усташе много страшније од шпанских фашистаИзгледа да једна нова генерација шпанских политичара на рационалан начин размишља о прошлости и покушава да рехабилитује саму себе на тај начин што ће пружити руку и рећи: „Да, ово је био злочинац у рату који се завршио пре 80 година“, додаје Димић.Франкова Шпанија није учествовала у Другом светском рату, а пошто је успостављена у периоду који је претходио том рату, задржала је тај фашистички карактер до одласка Франка са власти, подсећа Димић.Лубурићев гроб могао би постати светилиште неонациста али са друге стране и свих оних који се боре против нацизма и дижу свој глас и показују праву суштину тог покрета, историјског учинка ког је имао и злочина који се не могу ничим оправдавати, сматра Димић.Време је за српску истину о усташама на шпанскомНа вест о уклањању усташких обележја са Лубурићевог гроба српска држава могла би одговорити на више начина, а осим оним што је део политичког ангажмана наши историчари би могли у кратком року да на шпанском језику понуде истину о усташама, додаје Димић.О том свету, о том времену, о том покрету чији су представници, игром судбине и игром времена нашли на крају уточиште у Шпанији и тамо су сматрани угледним грађанима где је сам Лубурић држао штампарију и живео врло пристојно, подсећа Димић.„Анте Павелић се после атентата у Аргентини вратио и био лечен две године у Шпанији и сахрањен је са почастима. Можда је осам деценија касније дошло време, а никада није касно, да се рехабилитује истина и да се прстом покаже на оно што је злочин и на оне који су те злочине вршили. Према томе, мој савет овој држави био би да уз све оно што је протоколарно и што мора да уради, да подржи, похвали и захвали, то је да у кратком року, а кратак рок је од месец-два дана, избаци једну књигу о усташкој држави и једну књигу о Степинцу. Колико сад знамо, Српска православна црква приводи крају једну књигу о Степинцу и нека је одмах преводе на шпански. На крају крајева, ако будем у прилици да разговарам са патријархом, предложићу му да се та књига одмах штампа и преведе на шпански.“Брозов режим вратио усташе у ЈугославијуШпански грађански рат неупоредив је са оним што се дешавало на простору НДХ иако се „подводе под исто“, а притом је Шпанија на неки начин давала уточиште истим тим људима који су по својим злочинима били у категорији монструма, сматра Димић.Неке од њих Шпанија није ни задржала на свој териториј већ их је одмах проследила у Јужну Америку, открива Димић.„Те пацовске канале водила је католичка црква али је део њих ишао је преко Шпаније. Ишли су у Аргентину, ишли су у Бразил, па тамо ко није могао да прође прошао је у Аргентину са новим идентитетом итд. А онда у Југославији имате тај повратни процес са Крунославом Драгановићем кад Јосип Броз и режим враћају део оних који су тим пацовским каналима измакли из Југославије. Знате они добили своје место под сводом Римокатоличке цркве. И кад већ говоримо о Шпанији, кад говоримо о Артуковићу, кад говоримо о Максу Лубурићу и свим осталима, ми морамо да знамо да је Шпанија била у том тренутку изоловано острво у Европи.“Нацисти као западни „борци против комунизма“Тако да је та категорија људи могла да буде склоњена или да прође кроз Шпанију, али Димић није сигуран да у тој великој подели која је наступила са хладним ратом после 1948. године, Запад није рачунао на ту „категоријом бораца против комунизма“.Односно, бораца против свега онога што је био резултат Другог светског рата, антифашизма и нацизма на простору Европе, тако да су по свему судећи у том контексту западне службе на тај свет рачунале, додаје Димић.„Да ли су успеле да га употребе, можда негде да, можда негде не, али у сваком случају те идеје су остале живе и они их рехабилитују на неки начин данас у нашем најнепосреднијем окружењу. Бесрамно! А ова вест подстиче или би морала да подстакне ову државу на једну озбиљну научну политику која би уз остало рашчишћавала и ова питања које се тичу ратних злочинаца, ратних злочина, опраштања издаје, опраштања онога што је почињено у ратним годинама заташкавања историје итд. Јер кад је нестала југословенска држава дошло је до једног ревизионистичког процеса и у самој струци историчара где је оно што је било црно почело да се приказује као бело и обрнуто“.Науком против монструозне идеологије усташтваНауци је потребно 20 – 30 година и требало би да се формира једна или две генерације које ће наставити тамо где је рационална или научна историографија стала почетком или средином осамдесетих година, објашњава Димић.Тако да је то једна тачка у времену или једна чињеница у процесу дугог трајања и сложеног карактера коју треба поздравити, а променом чињеница на други начин ће се посматрати време и околности у којима су изнедрене „монструозне идеологије као што је усташтво“, додаје Димић.„И на крају видећемо један процес који мноштву чињеница и појава даје свој смисао. А тај смисао јесте да је у питању једно историјско застрањење које мора да собом носи трајну осуду. А то у нашем окружењу, не да, нажалост није случај, него се то подстиче. Ми смо својевремено са представницима Римокатоличке цркве разговарали о темама које су везане за њено понашање у Краљевини Југославији, у годинама Другог светског рата и у годинама које су уследили после. Знате, ту озбиљног одговора друге стране није било. Зашто га није било? Зато што научни одговор не постоји. Постоји политички, пропагандни, политикански али научни одговор не може да буде позитиван када се вреднује један покрет, његове идеје и његови носиоци“, закључио је Димић.Шпанија против Месаревог усташлукаШпанске власти наложиле су уклањање усташких симбола са гробнице Вјекослава Макса Лубурића, злогласног заповедника логора Јасеновац која се налази на градском гробљу у Каркахентеу код Валенсије.Одлуком је предвиђено и постављање информативних панела који ће објаснити геноцид у коме је учествовао ратни злочинац Лубурић, познат и под надимком „Месар“.У складу са важећим законодавством, Влада Шпаније званично је уврстила надгробни споменик усташког официра у Каталог симбола и елемената супротних демократском сећању.Вјекослав Макс Лубурић био је један од кључних људи усташког марионетског режима Независне Државе Хрватске. Налазио се на челу система концентрационих логора НДХ а посебно је био везан за логор Јасеновац.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260228/evropski-hrvati-presli-igricu-pronasli-su-prave-fasiste-ali-to-nisu--ustase-1196167616.html
србија
шпанија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111234/83/1112348373_75:0:1066:743_1920x0_80_0_0_1553b48f50ecf7c8faf4583ac4255085.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
србија, србија – политика, шпанија, гроб, макс лубурић, усташе, симболи, нацистички симболи, ндх, анализе и мишљења, љубодраг димић
србија, србија – политика, шпанија, гроб, макс лубурић, усташе, симболи, нацистички симболи, ндх, анализе и мишљења, љубодраг димић
Удар из Шпаније: Против неоусташа и тамног пута којим је кренула Европа – време за српску истину
Јако ме је обрадовала вест о уклањању усташких симбола са Лубурићевог гроба у Шпанији зато што то говори о рационализацији свести у Европи која иде у нешто што личи на време у коме је Лубурић имао широке могућности да врши злочине над српским народом у НДХ“, каже за Спутњик историчар и академик Љубодраг Димић.
Док Европа иде у погрешном смеру, одлука шпанских власти говори да ипак постоји неки резервоар свести који неће баш допустити да то исклизнуће ка фашизму иде тако лако, додаје Димић.
У Европи јача свест о злочинима усташа
„То је јако добра вест која говори да
истина о злочинима над Србима добија своје место у свести грађане Европе. Са друге стране, мислим да је скидање обележја са гроба Макса Лубурића и стављање табле поред њега на којој пише да је
злочинац и кољач јако добар знак о формирању једне рационалне, историјске, па ако хоћете и научне свести. Која почиње да превладава у деловима нечије политике, у овом случају европске, то јест шпанске, за коју видимо по многим поступцима да на неки начин изузима себе од онога што је генерални тренд. Било да га
форсира Америка када су у питању нека освајања ка Ирану или је у питању Европа која бројним покушајима клизи у прошлост и то на ону тамну страну прошлости.“
Према Димићу, појавио се парадокс да Шпанци раде једно, а да
ЕУ дозвољава
рехабилитацију усташког покрету у Хрватској, а то је ипак много боље него да је слика јединствена и да цела Европа тежи да се врати на позиције из тридесетих година 20. века.
Усташе много страшније од шпанских фашиста
Изгледа да једна нова генерација шпанских политичара на рационалан начин размишља о прошлости и покушава да рехабилитује саму себе на тај начин што ће пружити руку и рећи: „Да, ово је био злочинац у рату који се завршио пре 80 година“, додаје Димић.
Франкова Шпанија није учествовала у Другом светском рату, а пошто је успостављена у периоду који је претходио том рату, задржала је тај фашистички карактер до одласка Франка са власти, подсећа Димић.
Али истовремено, то је била држава у којој су сви они који су се на неки начин борили за државу, на крају сахрањени заједно јер су сматрани борцима за Шпанију. На неки начин кад ставите жиг у чело хрватским усташама који су нашли уточиште у Франковој Шпанији, Шпанци показују да они нису део те приче и да су усташе ипак нешто много, много страшније.
Лубурићев гроб могао би постати светилиште неонациста али са друге стране и свих оних који се боре против нацизма и дижу свој глас и показују праву суштину тог покрета, историјског учинка ког је имао и злочина који се не могу ничим оправдавати, сматра Димић.
Време је за српску истину о усташама на шпанском
На вест о уклањању усташких обележја са Лубурићевог гроба српска држава могла би одговорити на више начина, а осим оним што је део политичког ангажмана наши историчари би могли у кратком року да на шпанском језику понуде истину о усташама, додаје Димић.
О том свету, о том времену, о том покрету чији су представници, игром судбине и игром времена нашли на крају уточиште у Шпанији и тамо су сматрани угледним грађанима где је сам Лубурић држао штампарију и живео врло пристојно, подсећа Димић.
„
Анте Павелић се после
атентата у Аргентини вратио и био лечен две године у Шпанији и сахрањен је са почастима. Можда је осам деценија касније дошло време, а никада није касно, да се рехабилитује истина и да се прстом покаже на оно што је злочин и на оне који су те злочине вршили. Према томе, мој савет овој држави био би да уз све оно што је протоколарно и што мора да уради, да подржи, похвали и захвали, то је да у кратком року, а кратак рок је од месец-два дана, избаци једну књигу о усташкој држави и једну књигу о Степинцу. Колико сад знамо,
Српска православна црква приводи крају једну књигу о Степинцу и нека је одмах преводе на шпански. На крају крајева, ако будем у прилици да разговарам са патријархом, предложићу му да се та књига одмах штампа и преведе на шпански.“
Брозов режим вратио усташе у Југославију
Шпански грађански рат неупоредив је са оним што се дешавало на простору НДХ иако се „подводе под исто“, а притом је Шпанија на неки начин давала уточиште истим тим људима који су по својим злочинима били у категорији монструма, сматра Димић.
Неке од њих Шпанија није ни задржала на свој териториј већ их је одмах проследила у Јужну Америку, открива Димић.
„Те
пацовске канале водила је католичка црква али је део њих ишао је преко Шпаније. Ишли су у Аргентину, ишли су у Бразил, па тамо ко није могао да прође прошао је у Аргентину са новим идентитетом итд. А онда у Југославији имате тај повратни процес са Крунославом Драгановићем кад
Јосип Броз и режим враћају део оних који су тим пацовским каналима измакли из Југославије. Знате они добили своје место под сводом Римокатоличке цркве. И кад већ говоримо о Шпанији, кад говоримо о Артуковићу, кад говоримо о Максу Лубурићу и свим осталима, ми морамо да знамо да је
Шпанија била у том тренутку
изоловано острво у Европи.“
Нацисти као западни „борци против комунизма“
Тако да је та категорија људи могла да буде склоњена или да прође кроз Шпанију, али Димић није сигуран да у тој великој подели која је наступила са хладним ратом после 1948. године, Запад није рачунао на ту „категоријом бораца против комунизма“.
Односно, бораца против свега онога што је био резултат Другог светског рата, антифашизма и нацизма на простору Европе, тако да су по свему судећи у том контексту западне службе на тај свет рачунале, додаје Димић.
„Да ли су успеле да га употребе, можда негде да, можда негде не, али у сваком случају те идеје су остале живе и они их рехабилитују на неки начин данас у нашем најнепосреднијем окружењу. Бесрамно! А ова вест подстиче или би морала да подстакне ову државу на једну озбиљну научну политику која би уз остало рашчишћавала и ова питања које се тичу ратних злочинаца, ратних злочина, опраштања издаје, опраштања онога што је почињено у ратним годинама заташкавања историје итд. Јер кад је нестала југословенска држава дошло је до једног ревизионистичког процеса и у самој струци историчара где је оно што је било црно почело да се приказује као бело и обрнуто“.
Науком против монструозне идеологије усташтва
Науци је потребно 20 – 30 година и требало би да се формира једна или две генерације које ће наставити тамо где је рационална или научна историографија стала почетком или средином осамдесетих година, објашњава Димић.
Тако да је то једна тачка у времену или једна чињеница у процесу дугог трајања и сложеног карактера коју треба поздравити, а променом чињеница на други начин ће се посматрати време и околности у којима су изнедрене „монструозне идеологије као што је усташтво“, додаје Димић.
„И на крају видећемо један процес који мноштву чињеница и појава даје свој смисао. А тај смисао јесте да је у питању једно историјско застрањење које мора да собом носи трајну осуду. А то у нашем окружењу, не да, нажалост није случај, него се то подстиче. Ми смо својевремено са представницима Римокатоличке цркве разговарали о темама које су везане за њено понашање у Краљевини Југославији, у годинама Другог светског рата и у годинама које су уследили после. Знате, ту озбиљног одговора друге стране није било. Зашто га није било? Зато што научни одговор не постоји. Постоји политички, пропагандни, политикански али научни одговор не може да буде позитиван када се вреднује један покрет, његове идеје и његови носиоци“, закључио је Димић.
Шпанија против Месаревог усташлука
Шпанске власти наложиле су уклањање усташких симбола са гробнице Вјекослава Макса Лубурића, злогласног заповедника логора Јасеновац која се налази на градском гробљу у Каркахентеу код Валенсије.
Одлуком је
предвиђено и постављање информативних панела који ће објаснити
геноцид у коме је учествовао ратни злочинац Лубурић, познат и под надимком „Месар“.
У складу са важећим законодавством, Влада Шпаније званично је уврстила надгробни споменик усташког официра у Каталог симбола и елемената супротних демократском сећању.
Вјекослав Макс Лубурић био је један од кључних људи усташког марионетског режима Независне Државе Хрватске. Налазио се на челу система концентрационих логора НДХ а посебно је био везан за логор Јасеновац.