https://sputnikportal.rs/20260426/kako-ce-izgledati-bugarska-posle-pobede-rumena-radeva-video-1198503523.html

Како ће изгледати Бугарска после победе Румена Радева /видео/

Како ће изгледати Бугарска после победе Румена Радева /видео/

Sputnik Србија

Избору и Бугарској постали су „вечита тема“. Осам пута за пет година бирачи су излазили на изборе. По овоме су Бугари европски рекордери, у поледњих пола... 26.04.2026, Sputnik Србија

2026-04-26T18:01+0200

2026-04-26T18:01+0200

2026-04-26T18:01+0200

регион

регион

регион – политика

бугарска

свет

коментари и аналитика

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/14/1198338235_0:76:3049:1791_1920x0_80_0_0_6655138e3fdf41cd4e541f6e12fd8a92.jpg

Падом стабилократије Бојка Борисова створен је политички вакуум. Власт која је дуго трајала није могла осигурати стабилну већину, (екстремно) прозападно оријентисани блок окупљен око технкората средње генерације није могао окупити никакву већину упркос жестокој подршци Брисела, а алтернативни покрети који су од једног од другог гласања освајали између петине и трећине гласова нису имали подршку Брисела да буду део већине.(Не)успешна игра ЗападаТоком пет година, политички Запад предвођен ЕУ покушао је да индукује транзицију у партији Бојка Борисова како би се променило руководство (то јесте, како би се сам Борисов „пензионисао“ и елиминисао из политичког живота), истовремено улажући напоре у „билдовање“ рејтинга прозападног блока.Циљ свега био је да се „скрпи“ парламентарна већина од реформисане претходне власти и фаворизованих технократа, те да се маргинализују алтернативни поркети који су постајали све популарнији.Потпуно јасно, иза стабилократског поретка остали су бројни проблеми, а међу највећим су стратешки промашаји. Иако се од фактичког рушења Борисова много пише о корупцији и злоупотребама, криза у Бугарској наступила је још пре петнаестак година због геополитике. Требало је спречити ширење руског утицаја и осујетити реализацију договорених мегапројеката: гасовода „Јужни ток“, нафтовода Бургас-Александропулос и нуклеарке „Белене“.Антируска кампањаДок се спречавало ширење руског утицаја и осујећивање реализације мегапројеката регионалног (чак и континенталног) значаја, није било помињања корупције и злоупотреба. То је актуализовано тек касније. Елем, како то „увек бива“, под Борисовим Бугарска јесте „искочила“ из свих аранжмана са Русијом, напослетку се беспоговорно укључила и у антируску кампању ЕУ, а заузврат у стратешком смислу није добила ништа.Јер, пројекти који су представљани као стратешки, попут могућности увоза гаса из Азербејџана, једноставно нису били упоредиви са оним што је Москва договорала са Софијом.При томе, уместо планираног „Јужног тока“, у ком би Бугарска постала гасно чвориште за целокупну југоситочну и централну Европу, изграђен је „Турски ток“ којим је та улога препуштена Турској. Такође, треба имати у виду и посебан однос бугарске јавности према Русији и чињеницу да се у том друштву, упркос силној пропаганди и стотинама милиона евра убачених у невладин сектор, антирсуко расположење не може тек тако распирити. Заправо, у делу бугарске јавности то се не може уопште учинити.Појава Румена РадеваКорени лако уочљивог „народног незадовољства“ у Бугарској су у овоме, а из тих корена касније су „ницали“ нови изданци, од оптерећујуће инфлације која се у јавности доводи у везу са темама Украјине и увођења евра (истраживачи јавног мњења по први пут још од прве половине деведесетих година бележе оволику „уплашеност“ испитаника због пада животног стандарда), преко галопирајуће депопулације, до већ поменутих питања корупције и злоупотреба (и овде се много тога баш од стране представника алтернативних покрета спочитава ЕУ, пошто је претходно стабилократија успостављена уз сагласност Брисела).Практично, за све то време трајања кризе, непосредно изабрани шеф државе остајао је једина „светла тачка“ на хаотичној политичкој сцени. Напослетку, Румен Радев је преузео одговорност, поднео оставку на место председника и ставио се на чело нове листе „Прогресивна Бугарска“.Очекивано, на изборима је однео убедљиву победу. Истина, у предизборним предвиђањима ретко ко је помињао могућност освајања натполовичног броја посланика за „Прогресивну Бугарску“, али се и то догодило.Радев је фактички „покупио“ убедљиву већину гласова алтернативних покрета (цензус је са тог пола прескочила само партија Костадина Костадинова „Препород“ која ће уместо досадашња 33 имати 13 посланика), социјалиста (који су остали ван парламента), али је и посматрајући проценте освојених гласова преполовио базу Борисова (ГЕРБ је добио свега 13% гласова, анализирајући са становишта укупног броја гласова у односу на 2021. годину и почетка политичке кризе и по овом индикатору је „снага партије“ преполовљена).Несумњиво, поред солидне легалне скупштинске већине (130 од 240 посланика), Радев је задобио и легитимитет за промене у бугарској политици које су неопходне зарад „испумпавања народног незадовољства“.Изазови пред новом владомМеђутим, ту се сада појављује неколико изазова. Прво, Бугарска је остала без председника и очекују је нови председнички избори. „Прогресивна Бугарска“ има огромну шансу да запечати своју победу на овом гласању, али је питање иза кога ће Радев стати? Од тога може зависити много у будућности, пре свега у политичком контексту.Друго, партија које је победила на изборима је тек основана, а сам Радев као челни човек ипак је без икаквог искуства у руковођењу сложеним страначким апаратом. Наравно, Радев има огромно политичко, дипломатско, организационо, животно искуство, у његовој партији је доста озбиљних људи који знају шта је „страначки живот“, али свеједно остаје отворено како ће се ствари „уклопити“ и како ће ова инфраструктура функционисати.Треће, сам Радев се до сада као шеф државе више бавио критиком негативних процеса у бугарском политичком систему, представљао чак и „моралног судију“ у неким ситуацијама, но поштујући своја уставна овлашћења није се „мешао“ у унутрашња питања даље од тога. Руковођење извршном граном власти не може се заснивати на критици, ту га чека решавање дневних проблема, изложеност разним врстама притисака и уцена далеко је виша, па треба сачекати његове одговоре.Четврто, нова власт није идеолошки профилисана, па чак се до краја не зна ни како ће реаговати на одређене спољнополитичке дилеме. Најпре око Украјине, којој би Радев да ускрати помоћ, али ће се управо по том питању одмах на старту мандата суочити са притисцима и уценама ЕУ.Има ли одговора на уценеКако ће људи из његове партије реаговати на те притиске и уцене? Може ли се сачувати стабилност страначке инфраструктуре и јединство новог кабинета ако притисци и уцене постану неподношљиви?Код Бугара постоји „проруски сентимент“, али је опет према истраживањима јавног мњења чак 56% њих изабрало ЕУ као стратешког партнера. Ово треба имати у виду када се доносе одлуке и креира политика, не само због расположења јавности (без чије подршке нема ни легитимитета) већ и због тога што ће ово бриселска евробироктратија злоупотребљавати за артикулисање притисака и уцена.У сваком случају, победа Румена Радева јесте наговештај стабилизације прилика у Бугарској. Има свакако основа за тврдње како је и наговештај одређених промена у унутрашњој и спољној политици земље, пошто Радев није стабилократа који ће пристајати на труле компромисе, нити ће га уцењивати мањи коалициони партнери обарањем власти ако им не испуни жеље.Ипак, како ће се процес даље одвијати зависи од већег броја ствари које су у овом тренутку непредвидиве. Ни сам Радев их не може предвидети, а на неке од њих можда неће ни моћи да утиче. Након дуге стабилократије Борисова и полудеценијске агоније последице су остале и биће потребне године да се превазиђу и исправе.Погледајте и:

бугарска

2026

Вести

sr_RS

регион, регион – политика, бугарска, свет, коментари и аналитика, емисија „пророк“