Ко нас то посматра са зграда – у српској престоници /фото/
Ко нас то посматра са зграда – у српској престоници /фото/
Sputnik Србија
Док у вртлогу свакодневнице журно пролазите улицама српске престонице, бар на тренутак, подигните поглед ка старим београдским здањима, јер можда вас управо... 03.05.2026, Sputnik Србија
Док у вртлогу свакодневнице журно пролазите улицама српске престонице, бар на тренутак, подигните поглед ка старим београдским здањима, јер можда вас управо тада неко посматра
У вртлогу данашњице, где сви некуда јуре и журе, ретки су они, који пролазећи улицама престонице, обрате пажњу на неку од богато декорисаних фасада старих здања и украса на њима, који нас немо посматрају
А сваки од њих носи неку симболику и прича своју причу. О онима који су испод сводова здања живели, радили или пак о мајсторском умећу уметника, инжињера и архитеката по чијим су замислима стварани
Стара београдска здања (грађена углавном у првој половини 20. века), красиле су разне бордуре и гирланде које уоквирују врата и прозоре, разнолике, у рељефу израђене фигуре, и склуптуре које су радили наши највећи вајари тога времена.
Зграде су украшаване пажљиво бираним орнаментима који су пре свега били симболи путем којих је власник здања поручивао чиме се бави, какавог је статуса: Исто тако, ако су у питању институције, одабраним симболима се изражавала њена снагу и моћ коју поседује
Без речи, украси на фасадама приповедају нам причу о власнику здања, његовом имовинском статусу, пореклу и пословној орјентацији. Многи од њих су свој иметак стекли као трговци свињама, говедима, овцама...
Данас, у времена где истицање свог руралног порекла у српској престоници наилази на осуду, тешко да би се ико усудио да свој дом украси склуптуром, овце, козе, свиње, упркос томе што су најлепша престоничка здања изградили они који у Београду нису рођени, већ су се, трбухом за крухом, у њему настанили
Једна од београдских лепотица која је након обнове фасаде заблистала је кућа трговца Милана А. Павловића (позната и као зграда Џокеј клуба). Угаоним прочељем зграде доминира богато украшен картуш са иницијалима власника, изнад кога "бди" маскарон у облику женске главе
9/27
Маскарон (орнамент у облику лица) је првобитно био намењен да плаши зле духове како не би ушли у зграду. Веровало се да лице изнад врата штити дом и праг од несреће.
Маскарони на престоничким зградама својим "језиком лица" такође говоре о намени здања. Озбиљан, строги израз често је биран за пословне или чиновничке зграде, док су породичне куће украшавали ликови деце, анђела, нимфи
Београд нема море, али има бројне морске мотиве на фасадама, попут ове скулптуре сирене која држи лампу на фасади некадашње палате Јадранско-подунавске банке
Велики број београдских фасада украшен је скулптурама божанстава а међу њима је најзаступљенији антички бог Хермес (у римској митологији познатог као Меркур). Божанство смештено у ниши здања у руци држи кадуцеј (штап обмотан змијама)- један од атрибута који дефинише његов божански идентитет
Капетан-Мишино здање краси склуптура Аполона, грчког бога музике и поезије што симболизује образовну намену зграде. У истоветној ниши, смештена је и склуптура „Минерва са копљем и штитом“
Малу, готово неприметну кућу у Балканској 19. (кућа инжењера Александра Павловића) краси фигура савске нимфе (чији је аутор српски вајар и академик Ђорђе Ђока Јовановић)
Упркос зубу времена који је нагриза, ово је једна од најлепших и најмистериознијих престоничких склуптура. Смештена на самом крају фасадног платна зраде у Ресавској, у углу који се наслања на другу зграду, некако надмено и са висине "посматра" нас крилата лепотица која представља богињу Нику (богињу победе)
Богиња је приказана у ратничком духу, са војничким шлемом на глави и претпоставља се да је, када је израђена, у левој руци (чији део недостаје) држала мач, али не постоје фотографије, ни скице које би то документовале
Још једна мистериозна дама нас посматра са постоља у полукружној ниши куће у Вишњићевој улици. Склуптура приказује девојку која држи кошницу, која у архитектури и слободном зидарсву (масонерији) традиционално симболизује рад, штедљивост и марљивост.
Биста Ивана Косанчића, чувеног српског јунака који је, према предању, погинуо у боју на Косову 1389. године. Биста (дело вајара Петра Убковића) јсмештена у ниши куће трговца Трајковића изграђеној крајем 19. века
Богато декорисана фасада Зграде трговца Стаменковића изграђене 1907. године према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића. На здању су уочљиви бројни декоративни елементи – зелене керамичке плочице са складно уклопљеним украсима и оградом од кованог гвожђа на завршетку крова
Поред флоралних мотива, велику заступљеност на београдским фасадама имају и плодови воћа. Композиција човека са пехаром у руци који седи на бурету вина, држећи пехар, окружен корпама грожђа, симболизује богатство и благостање власника здања
Фасадом хотела "Москва" доминира рељеф који представља глорификацију Русије као привредне и поморске силе. Сваки детаљ на фасади хотела представља спој уметности и историје, чинећи га јединственим уметничким делом.
Скулптура ловачког пса на траци од храстовог лишћа краси бетонски стуб ограде куће Леоне Панајот у Француској улици које је подигао архитекта Петар Бајаловић 1908. године. Иако се мотив пса често јавља на београдским фасадама, ова склуптура привлачи пажњу својом особеношћу
Детаљ фасаде зграде трговца Радојловића, изграђене по пројекту руског архитекте Николаја Краснова. Изнад лука улазног портала постављен је штит у чијем је средишту фигура Св. Ђорђа на коњу, израђена у високом рељефу
Рељеф на фасади зграде Француске амбасаде у Београду изграђене у периоду од 1928. до 1935. године. Рељефи приказују алегоријске фигуре и сцене које симболизују пријатељство и везе између Француске и Србије
Лав као мотив се често среће на београдским фасадама. Постављени најчешће изнад врата или капија имали су улогу својеврсног чувара, али и симбол снаге и моћи власника или наручиоца објекта, попут овог лава, украса Теразијске чесме подигнута 1860. године по налогу кнеза Милоша
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
![Маскарони на престоничким зградама својим "језиком лица" такође говоре о намени здања. Озбиљан, строги израз често је биран за пословне или чиновничке зграде, док су породичне куће украшавали ликови деце, анђела, нимфи - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/1e/1198714431_0:0:2999:2048_600x0_80_0_1_7f18f08e0e903a26193baf6f2e8c8a80.jpg "Маскарони на престоничким зградама својим "језиком лица" такође говоре о намени здања. Озбиљан, строги израз често је биран за пословне или чиновничке зграде, док су породичне куће украшавали ликови деце, анђела, нимфи")
![Фасадом хотела "Москва" доминира рељеф који представља глорификацију Русије као привредне и поморске силе. Сваки детаљ на фасади хотела представља спој уметности и историје, чинећи га јединственим уметничким делом. - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/1d/1198688282_0:0:3022:2047_600x0_80_0_1_c6954d30239d27d0705d1095ec9f01e7.jpg "Фасадом хотела "Москва" доминира рељеф који представља глорификацију Русије као привредне и поморске силе. Сваки детаљ на фасади хотела представља спој уметности и историје, чинећи га јединственим уметничким делом.")
