https://sputnikportal.rs/20260510/izmedju-slobode-i-straha-kako-ljudi-u-srbiji-dozivljavaju-kraj-radnog-veka-i---penziju-video-1199034230.html
Између слободе и страха: Како људи у Србији доживљавају крај радног века и - пензију /видео/
Између слободе и страха: Како људи у Србији доживљавају крај радног века и - пензију /видео/
Sputnik Србија
Одлазак у пензију једна је од највећих животних промена. После деценија рада и устаљених рутина долази период који би требало да донесе мир. Међутим, искуства... 10.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-10T11:40+0200
2026-05-10T11:40+0200
2026-05-10T11:40+0200
друштво
друштво
србија – друштво
пензија
пензионери
породица
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/0e/1136468199_0:32:2688:1544_1920x0_80_0_0_4b2deb3b632a1148d756b251f93020a0.jpg
Према последњим подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) у Србији има око 1,65 милиона пензионера, а наша земља годишње у просеку добије око 90.000 нових. То што многи крај радног века чекају са зебњом није изненађење будући да посао људима не доноси само зараду, већ и осећај сврхе, припадности и идентитета. Када то нестане, многи осећају празнину, а посебно је тешко онима који су читав живот градили каријеру или су били навикнути на динамичан темпо рада. Због тога није реткост да први месеци пензије донесу осећај усамљености или губитка мотивације.Крај радног векаСа друге стране, има и оних који пензију доживљавају као нову животну фазу. Време које су раније трошили на посао сада користе за путовања, хобије, дружење или више времена са породицом и унуцима. Све више пензионера покушава да остане активно, било кроз рекреацију или повремене послове који им доносе додатни приход и осећај да су корисни.Новинарку Спутњика, Миру Канкараш Тркљу, редакција је у пензију испратила са пуно емоција. Она сама, како каже, према чињеници да завршава професионалну каријеру није имала никакав однос, па чак ни тог последњег дана када је најнормалније радила текст, баш као и свих претходних година.“Ја сам одлазак у пензију невероватно једноставно и лако прихватила. И што је још интересантније, мислим да сам после недељу дана готово заборавила да сам и радила. Била сам у неверици да се то тако дешава, јер је новинарство професија коју сам ја одабрала, коју сам волела одмалена. И била сам у чуду, да после пуних 40 година мени новинарство уопште не недостаје”, прича Мира у подкасту “Породично…са Сандром Черин”.Али, додаје, чињеница је да човек, у суштини, највећи део живота проведе у радном окружењу, са колегама.Њени први месеци у пензији били су, између осталог, испуњени временом проведеним са породицом, обавезама за које раније није имала довољно времена, али и опоравком од повреде руке и бригом о болесној мајци. Када је реч о добрим, али и оним мање добрим странама пензионерског живота, Мира каже:“Постоји замка када одете у пензију, а када вам сви у кући раде. Ја сам у једном тренутку схватила да имам много мање времена као пензионер него док сам радила јер су се сви ослањали на мене, очекивали су да сам стално на располагању, да је мени лакше да неке ствари обавим јер сада “имам времена”. Са друге стране, пензионерски захтеви и трошкови су мањи него док сте у радном односу, нема потребе за куповином пословне гардеробе, не трошите новац на одлазак на посао, а по врло пристојним ценама могу се наћи, на пример, улазнице за културне догађаје.”Ипак, Мира се од професије којој је посветила деценије рада заправо није истински удаљила – после годину и по дана вратила се новинарском послу као спољни сарадник - аутор и водитељ емисије “Енергија Спутњика”.Идентитет и сврха у пензијиЈош краће - свега 24 сата - у пензији се задржала друга гошћа подкаста “Породично”, клинички психолог Снежана Опанковић. Читав радни век провела је у образовању, са децом, специјализирала је школску психологију, а након једног дана паузе наставила је да и као пензионерка буде професионално активна. На питање који део нашег идентитета заузима наше занимање, Снежана каже – значајан, али је врло важно да не буде и једини.Према њеним речима, испуњавање услова за пензију не мора нужно да значи одрицање од тога да радите оно на шта сте навикли и што волите, а осећај сврхе након одласка из радног односа може се наћи у бројним стварима – између осталог и у волонтерским активностима које топло препоручује.“Волонтерски рад је јако корисна и лековита ствар, како за оне којима је намењен, тако и за људе који се њиме баве. Он има сврху, има смисао, води томе да се осећате добро, на крају крајева и да сте с правом поносни на себе”, наглашава психолог.Не плашите се своје слободеУ Србији на доживљај пензије значајно утиче и финансијска сигурност, као и стварање нових рутина и навика. Ипак, примећује Снежана Опанковић, чињеница је да пензија никога није задесила преко ноћи, па пре тог периода у животу ми ипак имамо времена у коме вреди размишљати где смо, пратити себе и знати шта нас очекује. Као што док радимо знамо да нас очекује годишњи одмор и да треба да одвојимо новац, тако треба да планирамо и размишљамо о пензији.“Истина је да пензија доноси нека ограничења, мање новца, али доноси и више времена и слободе. У том смислу је јако важно какав и колики значај придајемо одређеним стварима, јер је наша емоционална реакција последица тога како процењујемо неку ситуацију. Зато размислите шта вам представља задовољство у животу па то и примењујте и не плашите се своје слободе. Негујте свој оптимизам и наду. Ја, дакле, не видим разлог за нека велика страховања осим када је здравље у питању. Треба водити рачуна и чувати здравље док га имамо, јер било би тужно да у пензији већину времена проводимо по лекарима”, указује психолог.Ово мишљење дели и Мира Канкараш Тркља. Како каже, планови, активности и друштвени живот могу помоћи да пензија не буде доживљена као крај, већ као почетак другачијег, споријег, али испуњеног животног поглавља.“У пензији је лепо, зашто би се неко плашио пензије? Мој најлепши осећај у пензији је да ујутру - не мораш ништа. Радиш оно желиш, ако ти се нешто баш и не ради – урадићеш то неки други дан. Не постоји распоред часова”, закључује аутор и водитељ емисије “Енергија Спутњика”.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260111/zagrljaji-koji-lece-kako-bake-i-deke-oblikuju-detinjstvo-video-1194641674.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
друштво, србија – друштво, пензија, пензионери, породица
друштво, србија – друштво, пензија, пензионери, породица
Између слободе и страха: Како људи у Србији доживљавају крај радног века и - пензију /видео/
Одлазак у пензију једна је од највећих животних промена. После деценија рада и устаљених рутина долази период који би требало да донесе мир. Међутим, искуства показују да прелазак из радног односа у пензионерске дане није исти за све - неки људи једва чекају слободно време, док се други тешко мире са тим да више нису део радног колектива.
Према последњим подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) у Србији има око 1,65 милиона пензионера, а наша земља годишње у просеку добије око 90.000 нових. То што многи крај радног века чекају са зебњом није изненађење будући да посао људима не доноси само зараду, већ и осећај сврхе, припадности и идентитета. Када то нестане, многи осећају празнину, а посебно је тешко онима који су читав живот градили каријеру или су били навикнути на динамичан темпо рада. Због тога није реткост да први месеци пензије донесу осећај усамљености или губитка мотивације.
Са друге стране, има и оних који пензију доживљавају као нову животну фазу. Време које су раније трошили на посао сада користе за путовања, хобије, дружење или више времена са породицом и унуцима. Све више пензионера покушава да остане активно, било кроз рекреацију или повремене послове који им доносе додатни приход и осећај да су корисни.
Новинарку Спутњика, Миру Канкараш Тркљу, редакција је у пензију испратила са пуно емоција. Она сама, како каже, према чињеници да завршава професионалну каријеру није имала никакав однос, па чак ни тог последњег дана када је најнормалније радила текст, баш као и свих претходних година.
“Ја сам одлазак у пензију невероватно једноставно и лако прихватила. И што је још интересантније, мислим да сам после недељу дана готово заборавила да сам и радила. Била сам у неверици да се то тако дешава, јер је новинарство професија коју сам ја одабрала, коју сам волела одмалена. И била сам у чуду, да после пуних 40 година мени новинарство уопште не недостаје”, прича Мира у подкасту “Породично…са Сандром Черин”.
Али, додаје, чињеница је да човек, у суштини, највећи део живота проведе у радном окружењу, са колегама.
“И ако се потрефи да вам је то окружење блиско, да имате неку заједничку црту, не само професионалну, него људску, онда је то дивно. И с те стране нисам патила када сам одлазила јер сам знала да ћемо ми остати у контакту и мимо професије. И ево, остали смо, идемо заједно и на журке и на путовања, мимо Спутњика”, истиче Мира.
Њени први месеци у пензији били су, између осталог, испуњени временом проведеним са породицом, обавезама за које раније није имала довољно времена, али и опоравком од повреде руке и бригом о болесној мајци. Када је реч о добрим, али и оним мање добрим странама пензионерског живота, Мира каже:
“Постоји замка када одете у пензију, а када вам сви у кући раде. Ја сам у једном тренутку схватила да имам много мање времена као пензионер него док сам радила јер су се сви ослањали на мене, очекивали су да сам стално на располагању, да је мени лакше да неке ствари обавим јер сада “имам времена”. Са друге стране, пензионерски захтеви и трошкови су мањи него док сте у радном односу, нема потребе за куповином пословне гардеробе, не трошите новац на одлазак на посао, а по врло пристојним ценама могу се наћи, на пример, улазнице за културне догађаје.”
Ипак, Мира се од професије којој је посветила деценије рада заправо није истински удаљила – после годину и по дана вратила се новинарском послу као спољни сарадник - аутор и водитељ емисије “Енергија Спутњика”.
Идентитет и сврха у пензији
Још краће - свега 24 сата - у пензији се задржала друга гошћа подкаста “Породично”, клинички психолог Снежана Опанковић. Читав радни век провела је у образовању, са децом, специјализирала је школску психологију, а након једног дана паузе наставила је да и као пензионерка буде професионално активна. На питање који део нашег идентитета заузима наше занимање, Снежана каже – значајан, али је врло важно да не буде и једини.
“Идентитет се формира целог живота, неке основе би требало да су чврсто постављене у адолесценцији, али се после, наравно, надограђују. Наш посао, наша струка, остаје део нашег идентитета и када одемо у пензију. И тада смо ми новинари, психолози… тај идентитет остаје, али није добро да буде једини. Ја морам да признам, најважнији део мог идентитета, најважнија улога у мом животу је да сам тетка, и то ћу увек бити. Такође сам и бивша разредна, што је такође важан део, каже се – једном разредна, увек разредна. Тако да неке ствари остају исте и по одласку у пензију”, објашњава Снежана.
Према њеним речима, испуњавање услова за пензију не мора нужно да значи одрицање од тога да радите оно на шта сте навикли и што волите, а осећај сврхе након одласка из радног односа може се наћи у бројним стварима – између осталог и у волонтерским активностима које топло препоручује.
“Волонтерски рад је јако корисна и лековита ствар, како за оне којима је намењен, тако и за људе који се њиме баве. Он има сврху, има смисао, води томе да се осећате добро, на крају крајева и да сте с правом поносни на себе”, наглашава психолог.
Не плашите се своје слободе
У Србији на доживљај пензије значајно утиче и финансијска сигурност, као и стварање нових рутина и навика. Ипак, примећује Снежана Опанковић, чињеница је да пензија никога није задесила преко ноћи, па пре тог периода у животу ми ипак имамо времена у коме вреди размишљати где смо, пратити себе и знати шта нас очекује. Као што док радимо знамо да нас очекује годишњи одмор и да треба да одвојимо новац, тако треба да планирамо и размишљамо о пензији.
“Истина је да пензија доноси нека ограничења, мање новца, али доноси и више времена и слободе. У том смислу је јако важно какав и колики значај придајемо одређеним стварима, јер је наша емоционална реакција последица тога како процењујемо неку ситуацију. Зато размислите шта вам представља задовољство у животу па то и примењујте и не плашите се своје слободе. Негујте свој оптимизам и наду. Ја, дакле, не видим разлог за нека велика страховања осим када је здравље у питању. Треба водити рачуна и чувати здравље док га имамо, јер било би тужно да у пензији већину времена проводимо по лекарима”, указује психолог.
Ово мишљење дели и Мира Канкараш Тркља. Како каже, планови, активности и друштвени живот могу помоћи да пензија не буде доживљена као крај, већ као почетак другачијег, споријег, али испуњеног животног поглавља.
“У пензији је лепо, зашто би се неко плашио пензије? Мој најлепши осећај у пензији је да ујутру - не мораш ништа. Радиш оно желиш, ако ти се нешто баш и не ради – урадићеш то неки други дан. Не постоји распоред часова”, закључује аутор и водитељ емисије “Енергија Спутњика”.
