Др Оташевић: Одлична сарадња с руским лекарима, у Институту Дедиње представили нови систем лечења
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
И у нашем здравственом систему би се показало да персонализован приступ, односно руски модел „један лекар – један пацијент“, може донети добре резултате, унапредити лечење и донети уштеде здравственом систему, што у савременој медицини никако није занемарљиво. Тек нас чека даља сарадња са докторима из Москве и Петербурга.
Овако управник Клинике за кардиологију института „Дедиње“ проф. др Петар Оташевић коментарише сусрет са руском докторком и кардиологом проф. др Маријом Николајевном Прокудином из Санкт Петербурга. Састанак између српских и руских доктора одржан у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ био је посвећен могућностима сарадње у области савремене неинвазивне кардиолошке дијагностике и организације амбулантног лечења.
Један лекар – један пацијент
Оташевић каже да је др Прокудина препознала „Дедиње“ као потенцијалног партнера за даљу сарадњу што је, по његовим речима, врло значајно за наш институт. Она је својим српским колегама представила модел организације амбуланти у Санкт Петербургу које се баве лечењем кардиоваскуларних болесника. Тај модел подразумева мале центре у којима пацијенти могу да добију практично исти ниво услуге као у великим, секундарним и терцијарним центрима.
У тим малим центрима може да се обави малтене целокупан неинвазивни кардиолошки преглед — од основног прегледа, ЕКГ-а и ултразвука, до тестова којима се процењује постојање сужења на крвним судовима срца. Госпођа Прокудина је специјалиста за стрес-ехокардиографију. То је врста теста током којег се пацијент подвргава физичком оптерећењу на траци или добија лекове који симулирају напор, након чега се прати понашање срца. Уколико неко има сужење коронарних артерија, у миру може имати потпуно нормалан налаз ултразвука, али при оптерећењу срце не добија довољно кисеоника и поједини делови срчаног мишића престају нормално да се контрахују. Тада посумњамо на озбиљну коронарну болест и пацијента упућујемо на даље испитивање, односно коронарографију, објашњава за Спутњик др Оташевић.
Он додаје да је предност овог приступа у томе што се растерећују виши нивои здравствене заштите, док пацијенти добијају бржи и лакши приступ врхунској дијагностици. Још једна битна ставка је и та што у поменутим центрима нису присутни само кардиолози, већ и лекари других специјалности, попут ендокринолога и нефролога. Разлог томе је, каже Оташевић, што велики број кардиолошких пацијената има и друга придружена обољења, па се на тај начин заокружује читав процес лечења.
Суштинска предност овог система јесте што пацијенти добијају негу на једном месту и имају свог персонализованог лекара који им води лечење, прикупља све резултате и омогућава бржу и квалитетнију дијагностику и успешније лечење.
Може ли ово да заживи код нас?
Оташевић каже да у овом тренутку здравствени систем Републике Србије још не препознаје врсту организације каква је руска, те да за сада имамо систем који подразумева да у домовима здравља постоје интернисти. Међутим, каже он, врло често у тим домовима здравља нема других врста специјалности попут субспецијалиста кардиологије, ендокринологије и нефрологије.
Разговарали смо о могућностима примене оваквог концепта здравствене заштите и у Србији. Посебно су ме заинтересовале фармакоекономске анализе које показују да овакав систем доноси значајне уштеде здравственом систему. Пацијенти се брже и ефикасније дијагностикују, ређе иду у болницу и мање се подвргавају сложеним процедурама, што значајно смањује трошкове.
Др Оташшевић каже да ће лекари разговарати са доносиоцима одлука и видети какве су њихове реакције по питању увођења овог система у Србији. Оно што је кључно, објашњава он, јесте да се пре тога направи анализа трошкова и потенцијалних уштеда које би овај систем могао да донесе. Свима је у интересу да пацијенти имају брз приступ савременим и напредним методама дијагностике, јер се на тај начин побољшава лечење и спречавају нежељени исходи, додаје доктор.
Сарадња са Русима одлична
Српски лекари са „Дедиња“ разговарали су са руском докторком о могућностима размене стручњака, јер је, како каже Оташевић, лични контакт најбољи начин сарадње у овој врсти посла. Он сматра да постоји могућност да наши лекари оду у Санкт Петербург на неколико недеља како би на лицу места видели како овај систем функционише, али и да њихови лекари дођу код нас.
Током претходних неколико месеци наши лекари су имали прилику да угосте лекаре из Санкт Петербурга и Москве, а организовали су и заједнички симпозијум на „Дедињу“, док би крајем овог месеца делегација наших лекара требало да отпутује у Москву, на састанак који организују колеге из Русије. Том приликом ће овдашњи лекари представити руским стручњацима неке од нових резултата лечења и техника које су патентирали или побољшали.
Сарадња и размена стручњака постоји и у области развоја кардиогенетике – гране кардиологије која се бави испитивањем утицаја појединачних гена на развој болести и на примену одређених лекова. То је, објашњава наш саговорник, пут ка персонализованој терапији, где сваки пацијент добија терапију која искључиво њему одговара.
Заиста могу рећи да је сарадња са лекарима из Руске Федерације више него добра, са тенденцијом да буде још боља, закључује др Оташевић.
Погледајте и:
