Мудра политика руског и кинеског лидера: Русија и Кина чувају једна другој леђа /видео/
© AP Photo / Yury Kochetkov
Пратите нас
Русија и Кина врло мудро граде свој међусобни однос, чувајући у геополитичком, војном, па и економском и сваком другом смислу једна другој леђа, јер разумеју из историјског искуства да би пад једне силе заправо у значајној мери поткопао ову другу.
Пред посету руског председника Владимира Путина Пекингу ово каже за Спутњик новинар Бранко Жујовић.
Лидери Русије и Кине Владимир Путин и Си Ђинпинг су се састајали више од 40 пута, при чему је Путин више од 20 пута боравио у Пекингу, чешће од било ког другог светског лидера, док је Си 11 пута боравио у посети Русији, више него у било којој другој земљи. Овога пута током Путинове посете Кини биће обележена 25. годишњица Споразума о добросуседству, пријатељству и сарадњи две земље.
“Немојмо заборавити да је Запад својевремено гајио амбицију да ће између Русије и Кине ескалирати сукоб по питању граница, па су две земље то експресно решиле почетком овог века, јер су обе стране заправо антиципирале оно што би могло да уследи. Затим је Запад гајио наду да ће на простору Централне Азије доћи до сукоба интереса и да ће се из тога изродити неки конфликт између Русије и Кине, што се није догодило. Па смо имали и фамозну медијску причу да ће Кина колонизовати руски Далеки исток што се такође није догодило”, подсећа новинар у емисији Свет са Спутњиком.
Економска сарадња се захуктава
Жујовић примећује да је, поред геополитичке посебно важна економска компонента сарадње Русије и Кине где је прошле године забележен раст спољнотрговинске размене од око 15 одсто.
“Простор за сарадњу је огроман: ако је пре само 4-5 година спољнотрговинска размјена Русије са Кином била мања од деведесетак милијарди долара, у 2024. је достигла 245 милијарди, прошле године нешто мало мање од тога, али први показатељи у овој години говоре да се тренд ширења економске сарадње и спољнотрговинске размене између Москве и Пекинга даље захуктава”, уверен је наш саговорник.
Та сарадња је у овом тренутку више него важна за Русију, која је суочена са америчким притисцима, са врло агресивном политиком ЕУ и заузета конфликтом у Украјини, али, како каже, и за Кину, посебно у енергетици.
“Кина је у свој петнаести петогодишњи план, чија је примена ступила на снагу ове године, уградила изградњу гасовода Снага Сибира 2. Имајући у виду неизвесности на тржишту енергената, лако је претпоставити да ће Кина покушати да се заштити на плану снабдевања енергентима даљим продубљењем сарадње са Русијом.”
Историчар Саша Адамовић каже да је сарадња две земље утолико важнија што ни једна ни друга не следе западни образац хегемонистичког понашања и експанзије.
“У троуглу три светске силе Русије, Кине и САД су асиметрични односи кад се узме у обзир и њихова економска снага, али и геополитичка ситуација. Јасно је да су Кина и Русија много ближе једна другој него са САД”, констатује он уз оцену да се руско-кинеска сарадња одвија у буквално свим пољима и да само може да иде узлазном линијом.
Неуспели покушај Трампа да импресионира Сија
По мишљењу Адамовића, сасвим је друкчија ситуација у односима Кине и САД што је показала и недавна посета америчког председника Доналда Трампа Пекингу током које, како каже, очекивано није постигнуто богзнашта:
“Трамп је додуше повео крем америчког предузетништва у нади да импресинора својом моћи, али је било јасно да од тога скоро па неће бити ништа јер је сама посета пала у за њега незгодан тренутак - уместо да дође као надмоћни победник који је сломио Венецуелу и Иран, десило се да ће заправо сломити зубе на Ирану.”
Било је јасно, додаје историчар, да Трамп из те позиције више нема снаге да било шта тражи или захтева - а много тога му је било потребно од председника Сија.
“Видело се из његовог понашања да је заузео врло удворички став према председнику Сију хвалећи га на сва уста, мислећи да ће на тај начин можда успети да избоксује неку корист за САД. Међутим, очито је да председник Си има друге приоритете и да њега то није импресионирало. Чак је помињући Тукидидову замку јасно ставио до знања Сједињеним Државама да су сила у опадању, а Кина сила у успону и да је једино до чега му је суштински стало заштита кинеских националних интереса, пре свега кад је у питању Тајван”, описује Трампову посету Адамовић, подсећајући да је Си упозорио Трампа да је могућ конфликт ако Америка буде наоружавала ту острвску територију коју Кина сматра својом.
Зашто је Тајван црвена линија за Пекинг
Жујовић напомиње да је и током Трампове посете Пекингу било приметно да Кина наступа са знатно више самоупоуздања и шаље директније поруке него што је било уобичајено протеклих деценија.
“Не постоји очигледнија потврда настанка мултиполарног света од посете Доналда Трампа Кини - амерични председник више не може да отпутује у Пекинг и да захтева неке ствари. Штавише, показало се да су домаћини, премда врло учтиво, врло јасно саопштили да је Тајван црвена линија у односима. И то је ођекнуло у светским медијима, без обзира на интонацију и љубазност домаћина”, наводи новинар.
Он такав приступ Кине објашњава укупном безбедносном ситуацијом у региону која подразумева не само присуство америчких трупа у Јапану већ и чињеницу да се Јапан у последње време наоружава и шаље све агресивније поруке.
“Постоји низ изазова са којима се Кина суочава и у складу са овим чињеницама Си нимало случајно није поменуо питање Тајвана као црвену линију. Није само посреди кинески територијални интегритет и поштовање принципа једне Кине, ради се о ширем спектру безбедносних изазова.”
Србија има посебан статус за Кинезе
Саговорници Спутњика су изнели и очекивања поводом најављене посете председника Србије Александра Вучића Кини.
“Наша сарадња с Кином није само економска и технолошка, она нам је важна и у Савету безбедности УН. Ако бисмо могли да говоримо о нашим спољнополитичким успесима, однос са Кином је највећи”, каже Адамовић
Жујовић додаје да ако се ствари посматрају из кинеске перспективе, Србија иако мала, тамо ужива посебан статус.
“Србија је тамо препозната као земља која је за Кину везана такозваним челичним пријатељством. Посреди је израз из кинеског дипломатског вокабулара који се не потеже свакога дана. Не знам више од три или четири земље за које кинеска дипломатија, јавност и медији употребљавају тај израз. Ми смо тамо препознати као значајан партнер и само би неко недозрео пропустио прилику да гради добре односе са једном надолазећом економијом која предњачи не само у производњи, већ и у развоју најнових технологија”, сматра новинар.
Уколико унапредимо своју економску сарадњу са Кином, можемо бити само сигурнији и безбеднији на плану економског развоја, да не помињемо политичке односе и питања Косова и Метохије и Републике Српске где нас Кина такође подржава, каже Жујовић и заклучује:
“Имати подршку сила каква је Русија са једне стране и Кина са друге стране у блоку који надолази у будућности – БРИКС-у и другим форматима удруживања сила које желе да граде другачији свет је од прворазредног значаја за Србију.”
Погледајте и:
