00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
60 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Америка ставила Србију пред избор: Или сте с нама или против нас /видео/

© Sputnik / Лола ЂорђевићЗаставе Америке и Србије
Заставе Америке и Србије  - Sputnik Србија, 1920, 24.05.2026
Пратите нас
Након састанка председника Србије и америчког амбасадора при НАТО, крајем априла у Београду, америчка страна објавила је да „одбрамбена и безбедносна сарадња Србије са непоузданим партнерима ствара дугорочну стратешку зависност коју је тешко разградити и компликује будућу сарадњу.
За модерно партнерство окренуто будућности стратешки правац Србије мора бити усклађен са Западом. Безбедност зависи од избора правих партнера“.
Из овако сроченог саопштења све је јасно и ништа није јасно. Са једне стране, познато је да Србија доста инвестира у развој билатералних односа са циљем успостављања стратешког партнерства са САД. На томе се интензивно ради, али се и споро напредује.

Америка упозорила Србију

Оваква порука, објављена на налогу Амбасаде САД у Београду може бити схваћена и као својеврсно упозорење: уколико се Србија у потпуности не окрене Западу, нема ништа од стратешког партнерства са САД.
Избор је, дакле, сведен на или-или. Или сте са нама или сте против нас. За почетак, ваљало би обуставити сваки вид сарадње са „непоузданим партнерима“ у области одбрамбено-безбедносне политике. И то је јасно. Са друге стране, није јасно како се класификују „непоуздани партнери“, шта подразумева „модерно партнерство“, ком се то Западу Србија треба „окренути“, нити зашто су САД „прави партнер“.
Што се „непоузданих партнера“ тиче, ту се очигледно мисли на Кину и Русију, што је са америчког становишта посматрано апсолутно логично. Кина и Русија успоставиле су делотворну равнотежу снага у међународним односима и зато амерички утицај копни рапидно и у глобалним размерама и у појединим светским (макро)регионима. Међутим, питање је зашто би Србија усклађивала свој поглед на свет са америчким становиштем?

Пекинг и Москва су поуздани

Наше искуство са Кинезима и Русима сасвим је супротно од америчког, Србији нова равнотежа снага чак и одговара. За Србију, Пекинг и Москва су поуздани партнери, на које се Београд могао ослонити много пута у врло непријатним ситуацијама претходних деценија.
При томе, САД преговарају са Кином, обнављају односе са Русијом, није баш ни њима до директне конфронтације, нешто се на стратешком нивоу решава и кроз кооперацију. Зашто и Србија не би своје односе дефинисала кроз кооперацију? Чему уцењивање нуђењем формата или-или?
Када је о „модерном партнерству“ реч, тако се наступало и на Блиском истоку, у разговорима са арапским земљама.
„Модерно партнерство“ свело се на куповину америчког оружја и још важније – обвезница, а заузврат су САД требале да осигурају безбедност односних земаља. Колико су и како Американци заштитили Катар, Кувајт, Саудијску Арабију, Бахреин и УАЕ? Нису могли заштити ни своје војне базе пред иранским нападима.
Шта би тек било у случају сукоба са Кином и Русијом, када се безбедност савезника не може гарантовати ни у рату против Ирана!?
„Модерно партнерство“ је флоскула са „растегљивим садржајем“, али и неубедљивим ефектима. Јер, такав формат показао се неуспешним на Блиском истоку. Флоскула са „растегљивим садржајем“ је и теза о „окретању Западу“, пошто западног хомогеног блока, какав је постојао до скора – више нема.

А односи Америке и Европе...

Релације између САД и ЕУ најгоре су могуће још од времена после Другог светског рата, сам Доналд Трамп говорио је о могућности „ликвидације НАТО“.
У том контексту, посебно ће бити занимљиве америчко-француске релације након инсистирања Емануела Макрона на концепту „стратешке аутономије Европе“.
Да ли је „стратешка аутономија“ ново „модерно партнерство“ на Старом континенту? Хоће ли се због тога и Француска наћи на листи „непоузданих партнера“? Да ли ће се америчко или-или већ за годину дана односити и на Француску? Или на целокупну ЕУ?
Напослетку, за Србију САД могу бити партнер због одржавања релативне стабилности и каквог-таквог мира на Балкану и то је у потпуности разумљиво. Но, да су „прави партнер“ претерано је рећи пошто овај данашњи поредак на Балкану, склон дестабилизацији и избијању разних немира управо представља легат америчке (гео)политике.
Док је америчка „маргина“ била довољно широка, а то се дешавало у времену једнополарности, могли су правити грешке и грешкице, промашивати у стратешким пројекцијама. Све је то „затрпавано“ притисцима на које се углавном морало пристајати. Америчка маргина је данас уска, САД више немају потенцијал да врше безобалне притиске и „затрпавају“ било шта, тако да немају ни простора за грешке и стратешке промашаје.
Исходи погрешних процена и лоших стратегија могу бити фаталне, не само по америчке непријатеље, већ и за америчке пријатеље. Уосталом, то је давно приметио Хенри Кисинџер рекавши како је „бити амерички непријатељ опасно, а бити амерички пријатељ фатално“.

Сежате ли се Брајана Хојта Јија?

Требало би још и додати како оваква објава у неколико ствари подсећа на обраћање Брајана Хојта Јија у Београду 2017. године.
Интересантно, тада се као награда за „модерно партнерство“ и избор „правих партнера“ нудило чланство у ЕУ „не пре 2025. године“. Тако је ваљда требало нагласити 2025. годину као реалан рок за добијање награде. Звучи убедљиво?
Прича о стратешком партнерству са САД за Србију има једну димензију и једно значење, а у САД, по ко зна који пут се испоставља – то се сасвим другачије доживаљава. При томе, до 2025. године околности у геополитичком окружењу до те мере су измењене, да су ствари неупоредиве са временом посете Брајана Хојта Јија, да и не спомињемо неке старије „етапе“.
И ту се заправо крије и највећа опасност од изнете америчке понуде или америчког притиска. Прихватањем америчког доживљаја дефиниције стратешког партнерства Србија заиста може изгубити досадашње поуздане партнере, са којима је могуће градити право модерно партнерство. Што би било не само штетно, него и глупо.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала