https://sputnikportal.rs/20260716/kad-vec-ne-mogu-da-sacuvaju-drzavu-urajinci-hoce-da-je-krste-i-ponovo-postanu---rusi-olivera-ikodinovic-1201350729.html
Кад већ не могу да сачувају државу, Урајинци хоће да је „крсте“ и поново постану - Руси
Кад већ не могу да сачувају државу, Урајинци хоће да је „крсте“ и поново постану - Руси
Sputnik Србија
Борба за назив Рус је, заправо, борба за историју и национални идентитет, оцењује руски политиколог Андреј Суздаљцов поводом идеје појединих кијевских... 16.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-16T22:14+0200
2026-07-16T22:14+0200
2026-07-16T22:14+0200
русија
рус
русија
русија – политика
анализе и мишљења
свет
украјина
свет – политика
специјална војна операција у украјини – вести
специјална војна операција у украјини – уживо
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/12/1173824999_0:133:3168:1915_1920x0_80_0_0_6ade0aa5e8a8872f582fa9963c38c8d4.jpg
Према његовим речима, историја је постала средство политичке борбе, а различита историјска тумачења се користе како би се оправдали данашњи политички циљеви. С друге стране, Суздаљцов сматра да Кијев кроз политику дерусификације покушава да преобликује национални идентитет. Измене топонима, симбола и историјских наратива, како оцењује, имају за циљ стварање украјинског идентитета заснованог на дистанцирању од Русије, што додатно продубљује поделе у украјинском друштву.Његов коментар је уследио након изјаве бившег украјинског министра спољних послова Бориса Тарасјука о могућој промени назива Украјине у контексту њеног приближавања Европској унији. Тарасјук је рекао да од Украјине нико не захтева да мења име, али да би, уколико би до тога дошло, предложио назив Рус, јер је то, како тврди, њено „првобитно име“ које је Московско царство у време Петра Првог „украло“ од Украјине.На Тарасјукове речи реаговала је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, која је иронично упитала да ли је кијевски режим одустао од концепта „Укра“ и сада себе сматрају „Русима“.„Укри“ су израз који се у руској терминологији саркастично користи за украјинске националисте или за идеју да су Украјинци народ који нема никакве везе са Русима. Термин је настао као подсмех псеудоисторијским тврдњама о „древним Укрима“, наводним прецима Украјинаца.У средишту спора је хороним Рус — назив за древну руску земљу, историјску област у источној Европи, која обухвата просторе средњовековне Кијевске Русије и њених наследница.Руски експерти објашњавају да се појам „Рус“ никада није односио на целокупну територију данашње Украјине и истичу да је предлог Тарасјука о преименовању државе „обична подвала“.Присвајањем назива „Рус“, како наводе поједини аналитичари, Украјина аутоматски улази у својеврсну замку: ако је она — Рус, онда су њени грађани — Руси, чиме се, по том тумачењу, брише управо она „независност“ око које је изграђена целокупна државна идеологија.Суздаљцов напомиње да је сличан наратив пропагиран у Украјини током мандата Петра Порошенка, 2016. и 2017. године, када се тврдило да су „несрећне Украјинце“ покрали Руси, који су им „отели чак и назив државе“.„У суштини, тврдило се да су они права Рус, односно Русија, и да имају сва права на све што је остало после Совјетског Савеза, све до Камчатке. То јест, не постоји никаква Русија, све је то Рус са Кијевом на челу, а народ Руси су наводно непознатог порекла, некакви дошљаци или номади, нико не зна одакле су дошли и слично. Све што имају отели су од Украјине, односно од древне Русије. Све је то представљено тако да су они жртве које су опљачкане, отети су им сви ресурси - нафта, гас, рудници, риба, мора, океани — све им је наводно покрадено. Укратко, то је стара прича о жртви која тврди да јој је све одузето, чак и име“, истиче експерт.Суздаљцов оцењује да је реч о покушају полагања права на туђу државу и историјско наслеђе другог народа, који Украјина не сматра својим. Такве интерпретације представљају „историјске махинације“ и „покушај прекрајања прошлости“.Поред тога, инцијативе о могућем преименовању Украјине могу се тумачити и као покушај да се пажња јавности преусмери са унутрашњих проблема — економских, социјалних и политичких изазова, као и са тешке ситуације на фронту, где украјинске снаге трпе губитке и неуспехе.Дерусификација продубљује поделе у УкрајиниОдговарајући на питање како се идеја о преименовању Украјине у Рус уклапа у политику дерусификације, Суздаљцов наводи да је то питање новца и политичког интереса.„Aко им понуде новац, они ће своју земљу преименовати у Француску или Шведску, у шта год је потребно. То је питање новца. Зато је цела та политика дерусификације, ‘десовјетизације’ – упркос томе што је савремену Украјину и њену територију у великој мери стварио Лењин тј. Совјетски Савез - повезана са тим где добити још ресурса. Украјина никада неће радити, она никада неће зарађивати озбиљан новац. Стално ће изазивати овакве скандале и конфликте како би добијала новац. Ради тога је спремна да се преименује у било шта, чак и у Кину — само да јој дају новац“, оцењује експерт.У оквиру политике дерусификације, украјинске власти су до почетка 2022. године уклониле више од 2.500 споменика, промениле називе више од 900 насеља и око 50.000 улица, а процес уклањања свега руског убрзан је током рата. Улице, тргови и друга места широм Украјине више не носе имена етничких Руса, а уништене су бисте руских царева, писаца, уметника, научника.Дела руских аутора више нису део школских програма, а забрањује се и објављивање руских књига, извођење музике руских композитора, приказивање руских филмова и серија.Украјина је једина земља на свету у којој је практично употреба руског језика забрањена на државном нивоу. Ово је преседан, тим пре што се ради о језику који има статус једног од званичних језика Уједињених нација.Другим речима, не постоји ниједан страни језик осим руског који је законски забрањен у некој држави. Хебрејски није забрањен на палестинским територијама, арапски није забрањен у Израелу, а енглески језик није укинут у Ирској.Суздаљцов оцењује да политика дерусификације у Украјини дубоко утиче на формирање националног идентитета у Украјини, али истовремено продубљује друштвене поделе.„С једне стране, она заиста ‘сече’ и дели украјинско друштво, чинећи део народа практично људима другог реда којима се забрањује да гледају и слушају, као и да говоре на свом матерњем језику. Други део друштва се усмерева ка све израженијем национализму. Ове промене назива улица, тргова, промена календара, стварање одређених историјских митова — све је то обликовање младе генерације у националистичком кључу. Наравно, то Украјину разбија на делове, али они се тога не плаше. Они сматрају да ће руску мањину која постоји у Украјини једноставно уништити, односно натерати је да прихвати услове украјинизације“, наводи Суздаљцов.Према његовим речима, реч је о етно-националистичком пројекту упоредивим са форматом фашистичке Немачке.Пут Украјине ка ЕУ зависи од односа према РусијиОдговарајући на питање зашто се могуће преименовање Украјине повезује са њеним путем ка чланству у Европској унији, иако ЕУ такав услов није поставила, Суздаљцов оцењује да се та тема мора посматрати у ширем политичком и геополитичком контексту.Промена назива државе искључиво ради приближавања Европској унији није честа појава. Један од ретких примера је Северна Македонија, која је променила назив након вишегодишњег спора са Грчком, чиме је омогућено превазилажење билатералног проблема и наставак њеног европског пута.„Ако говоримо о томе да ли ће политика етничког национализма, коју спроводе украјинске власти, бити препрека за улазак Украјине у Европску унију — ја не мислим да ће то бити случај. Докле год се Украјина буде понашала по формули ‘или Украјина или Русија', Европска унија ће је прихватати, даваће новац и све остало. За Европску унију је Украјина само инструмент. Биће уз њу све док је Украјина непријатељ Русије, а чим Украјина постане пријатељ Русије - сви разговори о уласку Украјине у Европску унију биће затворени“, закључио је Суздаљцов.Поједини руски експерти оцењују да предлог Бориса Тарасјука о преименовању Украјине не представља озбиљну геополитичку иницијативу, већ га виде као јефтин покушај самопромоције маргиналног политичара.
https://sputnikportal.rs/20260525/pod-kojim-je-uslovima-ukrajina-postala-nezavisna-drzava-1199589910.html
рус
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
рус, русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, украјина, свет – политика, специјална војна операција у украјини – вести, специјална војна операција у украјини – уживо, руси, чланство у еу, европска унија (еу), русофобија
рус, русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, украјина, свет – политика, специјална војна операција у украјини – вести, специјална војна операција у украјини – уживо, руси, чланство у еу, европска унија (еу), русофобија
Кад већ не могу да сачувају државу, Урајинци хоће да је „крсте“ и поново постану - Руси
Борба за назив Рус је, заправо, борба за историју и национални идентитет, оцењује руски политиколог Андреј Суздаљцов поводом идеје појединих кијевских политичара да Украјина промени име и присвоји назив древне Русије.
Према његовим речима, историја је постала средство политичке борбе, а различита историјска тумачења се користе како би се оправдали данашњи политички циљеви.
С друге стране, Суздаљцов сматра да Кијев кроз политику дерусификације покушава да преобликује национални идентитет. Измене топонима, симбола и историјских наратива, како оцењује, имају за циљ стварање украјинског идентитета заснованог на дистанцирању од Русије, што додатно продубљује поделе у украјинском друштву.
Његов коментар је уследио након изјаве бившег украјинског министра спољних послова Бориса Тарасјука о могућој промени назива Украјине у контексту њеног приближавања Европској унији. Тарасјук је рекао да од Украјине нико не захтева да мења име, али да би, уколико би до тога дошло, предложио назив Рус, јер је то, како тврди, њено „првобитно име“ које је Московско царство у време Петра Првог „украло“ од Украјине.
На Тарасјукове речи реаговала је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, која је иронично упитала да ли је кијевски режим одустао од концепта „Укра“ и сада себе сматрају „Русима“.
„Укри“ су израз који се у руској терминологији саркастично користи за украјинске националисте или за идеју да су Украјинци народ који нема никакве везе са Русима. Термин је настао као подсмех псеудоисторијским тврдњама о „древним Укрима“, наводним прецима Украјинаца.
„Ово је веома сложено питање. С једне стране, оно се тиче различитих интерпретација и тумачења историје ове земље, коју пишу сервилни историчари - они изврћу чињенице, измишљају и прилагођавају их данашњој политичкој реалности. Наше Министарство спољних послова је исправно приметило да је дуго украјинска историја била изграђена око мита о древним Украјинцима – ‘древним Укрима', који се нигде, ни у једној историји, ни у једној светској држави нису појављивали нити били забележени. То је чист мит. Сада се поново враћају идеји да су они оснивачи руске државе – Рус“, објашњава експерт.
У средишту спора је хороним Рус — назив за древну руску земљу, историјску област у источној Европи, која обухвата просторе средњовековне Кијевске Русије и њених наследница.
Руски експерти објашњавају да се појам „Рус“ никада није односио на целокупну територију данашње Украјине и истичу да је предлог Тарасјука о преименовању државе „обична подвала“.
Присвајањем назива „Рус“, како наводе поједини аналитичари, Украјина аутоматски улази у својеврсну замку: ако је она — Рус, онда су њени грађани — Руси, чиме се, по том тумачењу, брише управо она „независност“ око које је изграђена целокупна државна идеологија.
Суздаљцов напомиње да је сличан наратив пропагиран у Украјини током мандата Петра Порошенка, 2016. и 2017. године, када се тврдило да су „несрећне Украјинце“ покрали Руси, који су им „отели чак и назив државе“.
„У суштини, тврдило се да су они права Рус, односно Русија, и да имају сва права на све што је остало после Совјетског Савеза, све до Камчатке. То јест, не постоји никаква Русија, све је то Рус са Кијевом на челу, а народ Руси су наводно непознатог порекла, некакви дошљаци или номади, нико не зна одакле су дошли и слично. Све што имају отели су од Украјине, односно од древне Русије. Све је то представљено тако да су они жртве које су опљачкане, отети су им сви ресурси - нафта, гас, рудници, риба, мора, океани — све им је наводно покрадено. Укратко, то је стара прича о жртви која тврди да јој је све одузето, чак и име“, истиче експерт.
Суздаљцов оцењује да је реч о покушају полагања права на туђу државу и историјско наслеђе другог народа, који Украјина не сматра својим. Такве интерпретације представљају „историјске махинације“ и „покушај прекрајања прошлости“.
Поред тога, инцијативе о могућем преименовању Украјине могу се тумачити и као покушај да се пажња јавности преусмери са унутрашњих проблема — економских, социјалних и политичких изазова, као и са тешке
ситуације на фронту, где украјинске снаге трпе губитке и неуспехе.
Дерусификација продубљује поделе у Украјини
Одговарајући на питање како се идеја о преименовању Украјине у Рус уклапа у политику дерусификације, Суздаљцов наводи да је то питање новца и политичког интереса.
„Aко им понуде новац, они ће своју земљу преименовати у Француску или Шведску, у шта год је потребно. То је питање новца. Зато је цела та политика дерусификације, ‘десовјетизације’ – упркос томе што је савремену Украјину и њену територију у великој мери стварио Лењин тј. Совјетски Савез - повезана са тим где добити још ресурса. Украјина никада неће радити, она никада неће зарађивати озбиљан новац. Стално ће изазивати овакве скандале и конфликте како би добијала новац. Ради тога је спремна да се преименује у било шта, чак и у Кину — само да јој дају новац“, оцењује експерт.
У оквиру политике дерусификације, украјинске власти су до почетка 2022. године уклониле више од 2.500 споменика, промениле називе више од 900 насеља и око 50.000 улица, а процес уклањања свега руског убрзан је током рата. Улице, тргови и друга места широм Украјине више не носе имена етничких Руса, а уништене су бисте руских царева, писаца, уметника, научника.
Дела руских аутора више нису део школских програма, а забрањује се и објављивање руских књига, извођење музике руских композитора, приказивање руских филмова и серија.
Украјина је једина земља на свету у којој је практично употреба руског језика забрањена на државном нивоу. Ово је преседан, тим пре што се ради о језику који има статус једног од званичних језика Уједињених нација.
Другим речима, не постоји ниједан страни језик осим руског који је законски забрањен у некој држави. Хебрејски није забрањен на палестинским територијама, арапски није забрањен у Израелу, а енглески језик није укинут у Ирској.
Суздаљцов оцењује да политика дерусификације у Украјини дубоко утиче на формирање националног идентитета у Украјини, али истовремено продубљује друштвене поделе.
„С једне стране, она заиста ‘сече’ и дели украјинско друштво, чинећи део народа практично људима другог реда којима се забрањује да гледају и слушају, као и да говоре на свом матерњем језику. Други део друштва се усмерева ка све израженијем национализму. Ове промене назива улица, тргова, промена календара, стварање одређених историјских митова — све је то обликовање младе генерације у националистичком кључу. Наравно, то Украјину разбија на делове, али они се тога не плаше. Они сматрају да ће руску мањину која постоји у Украјини једноставно уништити, односно натерати је да прихвати услове украјинизације“, наводи Суздаљцов.
Према његовим речима, реч је о етно-националистичком пројекту упоредивим са форматом фашистичке Немачке.
Пут Украјине ка ЕУ зависи од односа према Русији
Одговарајући на питање зашто се могуће преименовање Украјине повезује са њеним путем ка чланству у Европској унији, иако ЕУ такав услов није поставила, Суздаљцов оцењује да се та тема мора посматрати у ширем политичком и геополитичком контексту.
„Последњих година смо се уверили да је концепт Европске уније нека врста нове империје, која је снажно антируска. Европска унија је у неповољном положају - то је мала територија, веома густо насељена, чије се становништво додатно повећава због миграната. Нема великих сопствених ресурса, постоје еколошки проблеми, нема сопствене енергенте. Клима се мења и постаје све тежа за живот, на пример због веома топлих лета. Европа је као птица у кавезу затворена, док Русија на истоку има огромне територије, огромне ресурсе и континенталну климу која омогућава неку врсту опстанка. У овој ситуацији, у сукобу Русије и Украјине, ми видимо да се у суштини Европа бори против нас рукама Украјине. Нема много избора, јер видимо да ће се ситуација само погоршавати, пошто је практично цела европска елита усмерена на уништење Русије“, истиче експерт.
Промена назива државе искључиво ради приближавања Европској унији није честа појава. Један од ретких примера је Северна Македонија, која је променила назив након вишегодишњег спора са Грчком, чиме је омогућено превазилажење билатералног проблема и наставак њеног европског пута.
„Ако говоримо о томе да ли ће политика етничког национализма, коју спроводе украјинске власти, бити препрека за улазак Украјине у Европску унију — ја не мислим да ће то бити случај. Докле год се Украјина буде понашала по формули ‘или Украјина или Русија', Европска унија ће је прихватати, даваће новац и све остало.
За Европску унију је Украјина само инструмент. Биће уз њу све док је Украјина
непријатељ Русије, а чим Украјина постане пријатељ Русије - сви разговори о уласку Украјине у Европску унију биће затворени“, закључио је Суздаљцов.
Поједини руски експерти оцењују да предлог Бориса Тарасјука о преименовању Украјине не представља озбиљну геополитичку иницијативу, већ га виде као јефтин покушај самопромоције маргиналног политичара.
