https://sputnikportal.rs/20260902/srce-pukovnika-rajevskog-kucalo-je-za-sve-slovene-1202978974.html
Срце пуковника Рајевског куцало je за све Словене
Срце пуковника Рајевског куцало je за све Словене
Sputnik Србија
Навршава се 150 година од почетка Српско-турског рата који је био саставни део борбе српског народа за ослобођење и уједињење, а том приликом је дошло и до... 02.09.2026, Sputnik Србија
2026-09-02T21:09+0200
2026-09-02T21:09+0200
2026-09-02T21:09+0200
друштво
србија – друштво
историја
српско-турски рат
русија
добровољци
фјодор михајлович достојевски
николај рајевски
славенко терзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111898/97/1118989782_0:8:1366:776_1920x0_80_0_0_772a8dd56826ee1fe670e42c44f7d5c2.jpg
Поводом годишњице почетка Српско-турског рата, у порти манастира Свети Роман откривен је споменик руском пуковнику Николају Рајевском који је, попут многих руских добровољаца тог времена, свој живот положио са слободу српског народа. У организацији Православне Епархије нишке одржана је свечана церемонија у којој су учествовали српски и руски званичници.Словенофилски покретМеђу великим словенофилима тог времена нашао се и чувени писац Фјодор Михајлович Достојевски, као и низ других руских интелектуалаца, објашњава Терзић. Политичка клима у којој је царска Русија позвана да помогне ослобођење браће Словена на Балкану довела је до тога да скоро 4000 руских добровољаца, укључујући војнике, официре, хуманитарне мисије, лекаре и болничаре, истовремено дође у Србију и Црну Гору како би помогли ослобођењу Срба од османске власти.У самој Србији, на челу добровољаца, налазио се генерал Михаил Черњајев, а међу онима који су одлучили да деле судбину српског војника нашле су се и многе друге истакнуте личности, као што је чувени руски сликар Василиј Поленов или лекар Сергеј Боткин. Ипак, посебан романтични ореол настао је око пуковника Николаја Рајевског. Историчари кажу да је према њему Достојевски обликовао лик грофа Вронског у свом чувеном роману ,,Ана Карењина".Породица Рајевски била је позната грофовска породица у царској Русији и врло угледна и богата породица на простору данашње Украјине, објашњава наш саговорник. Пуковниково тело првобитно је сахрањено у манастиру Светог Романа у близини Адровца, након чега је пренето у Београд. Тамо је служен помен у Саборној цркви којем су присуствовали кнез Милан Обреновић, председник владе Стевча Михаиловић и митрополит београдски и архиепископ српски. Након помена, његово тело је пренето и сахрањено у царској Русији, међутим, у манастиру где је Рајевски првобитно сахрањен и данас постоји гроб у којем почива његово срце.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260901/ovo-je-samo-pocetak-sto-se-grci-naoruzavaju-i-od-koga-ce-da-ih-brani---izraelski-ahilov-stit-1202936128.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
србија – друштво, историја, српско-турски рат, русија, добровољци, фјодор михајлович достојевски, николај рајевски, славенко терзић
србија – друштво, историја, српско-турски рат, русија, добровољци, фјодор михајлович достојевски, николај рајевски, славенко терзић
Срце пуковника Рајевског куцало je за све Словене
Навршава се 150 година од почетка Српско-турског рата који је био саставни део борбе српског народа за ослобођење и уједињење, а том приликом је дошло и до снажног словенофилског и добровољачког покрета у царској Русији, који је захватио не само црквене кругове него и велики део руске интелигенције, каже за Спутњик историчар Славенко Терзић.
Поводом годишњице почетка Српско-турског рата, у порти манастира Свети Роман
откривен је споменик руском пуковнику Николају Рајевском који је, попут многих руских добровољаца тог времена, свој живот положио са слободу српског народа. У организацији Православне Епархије нишке одржана је свечана церемонија у којој су учествовали српски и руски званичници.
Међу великим словенофилима тог времена нашао се и чувени писац Фјодор Михајлович Достојевски, као и низ других руских интелектуалаца, објашњава Терзић. Политичка клима у којој је царска Русија позвана да помогне ослобођење браће Словена на Балкану довела је до тога да скоро 4000 руских добровољаца, укључујући војнике, официре, хуманитарне мисије, лекаре и болничаре, истовремено дође у Србију и Црну Гору како би помогли ослобођењу Срба од османске власти.
У самој Србији, на челу добровољаца, налазио се генерал Михаил Черњајев, а међу онима који су одлучили да деле судбину српског војника нашле су се и многе друге истакнуте личности, као што је чувени руски сликар Василиј Поленов или лекар Сергеј Боткин. Ипак, посебан романтични ореол настао је око пуковника Николаја Рајевског. Историчари кажу да је према њему Достојевски обликовао лик грофа Вронског у свом чувеном роману ,,Ана Карењина".
Руски добровољци дошли су у Србију, а српска влада именовала је генерала Черњајева за команданта српске војске. Ишло се, наравно, према Дрини, према Јавору, али главне операције су ишле према југу, где је дошло до великих битака попут оне на Делиграду, у којој је и погинуо пуковник Рајевски. Пуковник Рајевски није први пут био у Србији тада. Скоро седам-осам година пре тога, он долази у извиђачку мисију, обилази Босну и Херцеговину, обилази Србију и истражује путеве за могуће војне операције. Међутим, 1876. био је предодређен за једног од важнијих команданата Српско-турског рата и, нажалост, неколико недеља по доласку у Србију гине на Адровцу, где и данас стоји православни храм који је његова мајка подигла, каже Терзић за Спутњик.
Породица Рајевски била је позната грофовска породица у царској Русији и врло угледна и богата породица на простору данашње Украјине, објашњава наш саговорник. Пуковниково тело првобитно је сахрањено у манастиру Светог Романа у близини Адровца, након чега је пренето у Београд. Тамо је служен помен у Саборној цркви којем су присуствовали кнез Милан Обреновић, председник владе Стевча Михаиловић и митрополит београдски и архиепископ српски. Након помена, његово тело је пренето и сахрањено у царској Русији, међутим, у манастиру где је Рајевски првобитно сахрањен и данас постоји гроб у којем почива његово срце.
Читав тај покрет који је узаврео око 1876. године представљао је велики словенофилски покрет руске интелигенције и руског народа, створен с циљем да се помогне Словенима на Балкану у ослобођењу од османске власти, закључује Терзић.
