https://sputnikportal.rs/20261011/kako-je-kijev-usao-u-veliku-globalnu-kokainsku-igru-video-1204261317.html

Како је Кијев ушао у велику глобалну кокаинску игру /видео/

Како је Кијев ушао у велику глобалну кокаинску игру /видео/

Sputnik Србија

Средином 2023. године од стране мескичких медија објављена је фотографија припадника Картела нове генерације „Халиско“ како шета улицом са противтенковским... 11.10.2026, Sputnik Србија

2026-10-11T19:53+0200

2026-10-11T19:53+0200

2026-10-11T19:53+0200

свет

свет

украјина

колумбија

кокаин

нарко-картел

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112090/51/1120905127_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_43d4fa94a614407d322d1b9944cac415.jpg

Испоставило се да на предметној фотографији није представљен амерички „Џавелин“ већ шведски протитенковски ракетни систем АТ4. Самим тим, кренуло се са оспоравањем тезе како украјински кријумчари препродају оружје које из НАТО држава стиже у Кијев.Чињеница је да у овом конкретном случају није доказана било каква директна веза која је првобитно конструисана. Ипак, ту се не завршавају приче о „Џавелинима“ и везама између Украјине и латиноамеричких нарко картела. Са једне стране, амерички медији (као на пример USA Today) тврде, позивајући се на анонимне изворе, како картел „Синалоа“ поседује „Џавелине“. Такође, поједини коментатори претпостављају да су управо ови системи употребљавани за гађање или обарање хеликоптера (војних и полицијских) у Мексику.Картели у УкрајиниОдакле онда стижу напредни амерички системи мексичким нарко-картелима? Одакле им уопште и шведски АТ4? Посебно је питање где се припадници ових картела обучавају за њихову употребу?И ту се прича опет враћа на Украјину. Лист „Миленио“ је прошле године, позивајући се на мексичке обавештајне податке, објавио да су припадници већ споменутог Картела нове генерације „Халиско“ прошли обуку у Украјини за употребу дронова и тактике урбаног ратовања.Поред тога, барата се и податком да од око шеснаест и по хиљада плаћеника у украјинским снагама готово половину чине колумбијски добровољци. Колумбијци нису задовољни третманом, њих шаљу на тачке најжешћих удара и проценат губитака (смртности и рањавања) прилично је висок, жале се и на однос украјинских официра и генерално - лоше услове.За безбедносне аналитичаре отворено је колико од ових Колумбијаца чине добровољци привучени рекламама о брзој и доброј заради, а колики део њих су заправо борци које регрутују нарко картели? Картели их у Украјину не шаљу да би учествовали у „победи“ над Русијом, њих исход овог оружаног сукоба у крајњој линији не интересује претерано, већ их тамо отправљају да скупљају ратно искуство и науче како се борити против организованих непријатељских војних снага у различитим условима. Ко су организоване непријатељске војне снаге за картеле? Подразумева се – колумбијске, мексичке, па у крајњој линији и америчке војне снаге.Нови „нарко“ поредакНакон 11. септембра 2001. године много се почело говорити о спрези организованог криминала и тероризма. Специјализовани курсеви, мастер студије и циљани пројекти осмишљени су за разматрање овог питања и артикулисање борбе против тога. Међутим, оно што је тада постављано као образац подразумевало је да се борба усмерава против „муслиманских фундаменталиста“.Производња и трговина опијумом у такозваном Златном полумесецу, географском подручју које се простирало од Авганистана на истоку до иранско-турске границе на Западу, али се и даље природно надовезивало на регионе Кавказа, Балкана и источног Медитерана, била је упарена са растом броја активности разних терористичких група и парамилитарних формација.Напослетку, финансирање опскурних организација, од Ал-Каиде до ИСИС-а одигравало се и захваљујући приходима од трговине наркотицима. Но, након америчког повлачења из Авганистана производња опијума у Златном полумесецу опада, а дестабилизација Блиског истока чини кријумчарење ризичнијим послом него раније. Од скора Авганистан, дуго времена први по производњи у свету, пао је на друго место препустивши лидерску позицију Мјанмару.Фокус се, у потпуности, пребацује на Латинску Америку, у првом реду на Колумбију (у којој се производи близу 70% светске продукције кокаина), Боливију и Перу, као и Мексико који игра кључну улогу у дистрибутивној мрежи. Од 2021. године гради се нови глобални „нарко“ поредак, па у квантитативном смислу кокаин потискује хероин, а у квалитативном латиноамерички (колумбијски и мексички) картели преузимају доминацију светским тржиштем остављајући далеко иза себе дистрибутере из исламских држава.Улазак Кијева „у посао“У том поретку одређено место од 2023. године почиње да заузима и Украјина. Протоком времена ово место постаје све значајније, а тек са евентуалним завршетком оружаног сукоба на дневни ред долазе бројне непријатне теме, од лиферовања наоружања, трансфера знања, до „ухлебљења“ војника и официра са озбиљним „ратним стажом“.Истовремено, обрасци развијани за борбу против организованог криминала и тероризма „калибрирани“ су дуже од две деценије према претњи од „муслиманских фундаменталиста“ и у великој мери за новонасталу ситуацију нису употребљиви.На крају крајева, чак нема ни спремности да се о овим новонасталим околностима разговара: док се у САД „изокола“ покушава са актуализацијом теме у Европи се она апсолутно игнорише. Донекле је то и логично, јер је изграђена слика о сукобу у Украјини другачија и ништа је не сме покварити.Србија се срела са сличном ситуацијом у другој половини деведесетих, када се НАТО упорно „правио глувим и слепим“ на упозорења како ће свака ескалација кризе на Косову и Метохији ојачати позицију албанских криминалних група у Европи.Данас су управо те групе доминантне у Великој Британији, земљама Бенелукса, контролишу делове тржишта наркотицима у Немачкој и Скандинавији, све активније су у Италији, Француској и Шпанији. Само што је диспропорција огромна: албанске криминалне групе нису имале ни америчке „Џавелине“ ни шведске АТ4, нити су организовале своје паравојне формације како то чине колумбијски и мексички картели.Оно што се дешава у Украјини није само питање геополитике, него и бројних других процеса који се паралелно одвијају, а који се више, по свој прилици, не могу контролисати. Оружани сукоб ће у једном тренутку бити завршен, али ће се његове последице још дуго осећати. Између осталог, последице ће се одразити и на повећавање потенцијала моћи нарко картела, у сваком смислу и у глобалним процесима.Погледајте и:

украјина

колумбија

2026

Вести

sr_RS

свет, украјина, колумбија, кокаин, нарко-картел, емисија „пророк“