https://sputnikportal.rs/20261016/tragovi-otkriveni-na-kostima-neandertalca-pokazuju-znake-nasilja-ali-i-brizne-nege-1204544540.html
Трагови откривени на костима неандерталца показују знаке насиља, али и брижне неге
Трагови откривени на костима неандерталца показују знаке насиља, али и брижне неге
Sputnik Србија
Трагови на костима неандерталца, које су пронађене у пећини у ирачком региону Курдистан, пружају доказе и о насиљу и о саосећању код најближих еволутивних... 16.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-16T19:26+0200
2026-10-16T19:26+0200
2026-10-16T19:26+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
неандерталци
антропологија
ирак
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/10/1204544344_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_dd3d5dd6b1541f928517748e57608ea9.png
На њима су уочени трагови ране, која је по свему судећи настала услед смртоносног напада копљем, као и знаци раније повреде која није била фатална, а која је можда подстакла пружање брижне неге.У пећини Шанидар, на планинама Загрос у северном Ираку, истраживачи су открили делимично очуван скелет неандерталца, старог око 45 година. Међу пронађеним остацима налазила се и лева лопатица са кружним отвором пречника 15 милиметара, што указује на убод који је продро дубоко у тело.Кости ове јединке, коју археолози називају „Шанидар А“, откопане су испод слоја стена и седимента дебљине око 7,5 метара у унутрашњости пећине, а процењује се да потичу од пре око 75.000 година.Према речима истраживача, облик повреде указује на то да је она настала снажним убодом дрвеног копља са зашиљеним врхом, оружјем за које се зна да су га неандерталци користили, а не копљем са каменим врхом. Било је то оружје које се употребљавало у лову на крупне сисаре, који су представљали важан извор хране.Како је навела биолошка антрополошкиња Ема Померој са Универзитета у Кембриџу у Енглеској, неандерталци су сигурно знали да би такав ударац довео до брзе смрти.Археолог са Универзитета у Кембриџу и коаутор студије Грем Баркер, који од 2015. године руководи ископавањима у пећини Шанидар, сматра да је највероватнији сценарио насиље између људи.Истраживачи наводе да се насиље вероватно догодило или унутар исте групе неандерталаца или између припадника супарничких неандерталских група, док су напад од стране припадника врсте Хомо Сапиенс или случајна повреда мање вероватни сценарији.Поред лопатице, истраживачи су пронашли и неколико ребара, готово потпуну десну шаку и седам зуба, углавном предњих зуба доње вилице, који су припадали јединки познатој као „Шанидар А“.На зубима су пронађени трагови који указују на то да је овај неандерталац преживео тешку повреду услед које су предњи зуби били смрскани и изгубљени.Пећина у којој су пронађене кости још од педесетих година прошлог века представља извор сазнања о неандерталцима, а случај „Шанидар А“ сада пружа нови увид у њихово понашање.„Видимо доказе о две супротстављене стране људске природе, бризи и насиљу, које коегзистирају у истој особи. Неандерталци су у много чему били слични нама, како у добром, тако и у лошем, а ово откриће побија стереотипе о неандерталцима као неинтелигентним пећинским људима лишеним осећања“, закључила је Померој.Погледајте и:
ирак
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, неандерталци, антропологија, ирак
наука и технологија, друштво, неандерталци, антропологија, ирак
Трагови откривени на костима неандерталца показују знаке насиља, али и брижне неге
Трагови на костима неандерталца, које су пронађене у пећини у ирачком региону Курдистан, пружају доказе и о насиљу и о саосећању код најближих еволутивних рођака људске врсте, показују најновија истраживања.
На њима су уочени трагови ране, која је по свему судећи настала услед смртоносног напада копљем, као и знаци раније повреде која није била фатална, а која је можда подстакла пружање брижне неге.
У пећини Шанидар, на планинама Загрос у северном Ираку, истраживачи су открили делимично очуван скелет неандерталца, старог око 45 година. Међу пронађеним остацима налазила се и лева лопатица са кружним отвором пречника 15 милиметара, што указује на убод који је продро дубоко у тело.
Кости ове јединке, коју археолози називају „Шанидар А“, откопане су испод слоја стена и седимента дебљине око 7,5 метара у унутрашњости пећине, а процењује се да потичу од пре око 75.000 година.
Према речима истраживача, облик повреде указује на то да је она настала снажним убодом дрвеног копља са зашиљеним врхом, оружјем за које се зна да су га неандерталци користили, а не копљем са каменим врхом. Било је то оружје које се употребљавало у лову на крупне сисаре, који су представљали важан извор хране.
Како је навела биолошка антрополошкиња Ема Померој са Универзитета у Кембриџу у Енглеској, неандерталци су сигурно знали да би такав ударац довео до брзе смрти.
Археолог са Универзитета у Кембриџу и коаутор студије Грем Баркер, који од 2015. године руководи ископавањима у пећини Шанидар, сматра да је највероватнији сценарио насиље између људи.
Истраживачи наводе да се насиље вероватно догодило или унутар исте групе неандерталаца или између припадника супарничких неандерталских група, док су напад од стране припадника врсте Хомо Сапиенс или случајна повреда мање вероватни сценарији.
Поред лопатице, истраживачи су пронашли и неколико ребара, готово потпуну десну шаку и седам зуба, углавном предњих зуба доње вилице, који су припадали јединки познатој као „Шанидар А“.
На зубима су пронађени трагови који указују на то да је овај неандерталац преживео тешку повреду услед које су предњи зуби били смрскани и изгубљени.
„Бол је морао да буде изузетно јак, а обављање основних радњи, попут јела и пића, било је отежано. То вероватно значи да је ‘Шанидару А’ била потребна храна која је претходно уситњена, као и могућност да се одмара, а током опоравка му је била неопходна помоћ чланова групе“, изјавила је Померој.
Пећина у којој су пронађене кости још од педесетих година прошлог века представља извор сазнања о неандерталцима, а случај „Шанидар А“ сада пружа нови увид у њихово понашање.
„Видимо доказе о две супротстављене стране људске природе, бризи и насиљу, које коегзистирају у истој особи. Неандерталци су у много чему били слични нама, како у добром, тако и у лошем, а ово откриће побија стереотипе о неандерталцима као неинтелигентним пећинским људима лишеним осећања“, закључила је Померој.
