Откривена тајна индијских кобри
© AP Photo / Julie Larsen Maher
Пратите нас
Индијска кобра Наја наја једна је од индијске „велике четворке“ змија одговорних за највећи број озбиљних случајева уједа змија. Сматра се једном врстом која насељава већи део јужне Азије, уз регионалне разлике у боји, шарама и саставу отрова. Међутим, и даље није баш јасно које популације кобри представљају посебне еволутивне групе.
Нова студија помогла је да се разјасни које групе имају различите генетске лозе, као и где и када је дошло до раздвајања од предака, преноси Физ.орг.
Ране класификације делиле су индијске кобре на регионалне подврсте, али су их каснији радови третирали као једну врсту. Конкретно, студија из 2022. године предложила је да се кобре са Шри Ланке признају као посебна врста. Ипак, накнадна поновна процена оспорила је ту студију због њеног ослањања на митохондријске маркере, ограниченог географског узорковања и коришћења састава отрова као таксономског доказа.
„Нажалост, већина молекуларних студија врсте Наја наја обухватала је узорке из Бангладеша, Непала, Пакистана и Шри Ланке, уз минималну заступљеност узорака из Индије. Ова празнина вероватно одражава сталне изазове повезане са добијањем истраживачких дозвола и биолошких узорака за индијске змије“, навели су аутори студије.
Међутим, додали су, с обзиром на то да индијске популације заузимају већи део области коју ова врста насељава, ограничено узорковање указује на недостатак у филогенетској процени врсте Наја наја. Штавише, пре ове студије секвенционисана су само 23 сегмента ДНК ове врсте, што је ограничавало прецизну реконструкцију филогеографске историје и филогенетског диверзитета.
Кобре са копна деле широк скуп генетских варијанти
Како би боље разумели филогенетику и филогеографску историју ове кобре, истраживачи су секвенционисали девет ДНК маркера (укључујући и митохондријске и нуклеарне) из узорака крљушти прикупљених од 67 кобри широм кључних региона Индије. Они су своје податке комбиновали са објављеним секвенцама, укључујући узорке из суседних земаља, како би реконструисали сродничке односе, проценили време раздвајања и моделовали древне миграције.
Резултати су показали да кобре са копна деле широк скуп генетских варијанти и да широм Индије нису откривене јасне регионалне еволутивне поделе. Научници наводе да је овакав образац у складу са распрострањеним генетским мешањем, упркос бројним разликама у изгледу и саставу отрова широм Индије и оближњих региона.
Међутим, подаци за једну групу су се издвојили. Показало се да кобре са Шри Ланке формирају засебну генетску лозу. Ипак, тим напомиње да кобре са Шри Ланке и кобре са копна и даље припадају једној врсти, те да сама генетска диференцијација не решава питање статуса врсте.
„Наше анализе су откриле умерену митохондријску дивергенцију између популација са Шри Ланке и оних са копна, али минималну дивергенцију секвенци и обимно дељење хаплотипова широм копнене Јужне Азије. Ово је у супротности са другим широко распрострањеним змијама (нпр. Бунгарус фасциатус и Опхиопхагус ханнах) и неколико блиско сродних врста кобри (односно Наја атра, Н. хаје и Н. каоутхиа), које показују изражено географско груписање и вишеструке еволутивно различите линије дуж својих ареала“,наводе аутори студије.
Истраживачи наводе да њихова анализа подржава афричко порекло рода Наја и његово касније ширење у Јужну Азију, вероватно преко Блиског истока пре око 10,6 милиона година. Тим објашњава да се овај временски оквир поклапа са тектонским спајањем афричке и арапске плоче, исушивањем те области и ширењем савана и травнатих станишта, што је могло подстаћи ширење кобри из Африке ка Блиском истоку. Ипак, тим напомиње да фосили рода Наја никада нису пронађени на Арапском полуострву, али да то може бити једноставно последица неравномерног узорковања.
Како се формирала засебна лоза
Група која је доспела на Индијски потконтинент потом је највероватније еволуирала у линију Н. наја. Истраживачи кажу да њихови подаци указују на то да је Н. наја затим доспела на Шри Ланку током раног плеистоцена (пре око 2 милиона година) захваљујући сниженом нивоу мора који је створио копнене мостове између Шри Ланке и јужног дела потконтинента. Када је ниво мора порастао, та група је остала одсечена и формирала се засебна лоза. У међувремену, на копну се мешање наставило природним путем и услед људског транспорта.
„Супротно очекивањима за врсту широког ареала, нисмо пронашли филогенетско структурирање унутар копнених популација врсте Н. наја. Популације ове врсте широм Индије формирају у великој мери панмиктичну заједницу, што је у складу са високим степеном дељења хаплотипова и минималном дивергенцијом секвенци. Овај образац вероватно одражава високу способност ширења, еколошки генерализам и историјска премештања услед људског деловања“, навели су аутори и додали:
Насупрот томе, примећују, популација са Шри Ланке формира засебну генетску кладу у односу на копнену, при чему је дивергенција вероватно повезана са плеистоценским колебањима нивоа мора. За разјашњавање детаљних односа између острвских и копнених линија биће потребно гушће узорковање и ригорозна тестирања усмерена на претпостављене зоне повезаности.
Погледајте и:
