Спутњик сазнаје: Од 14. јануара стартује тим да спречи велики одлив стручњака из Србије

Шире отварање врата Немачке због дефицитарних кадрова не мора да значи и још масовнији одлазак људи из Србије него до сада, али ће значити оштрију селекцију на нашу штету због одласка висококвалификованих и високообразованих људи. Добро је да држава коначно нешто предузима по том питању.
Sputnik

Министарство рада ће до краја ове недеље послати позив институцијама да до 14. јануара делегирају представнике за тим експерата, који треба да сачини стратегију и акциони план за спречавање одласка људи из земље, али и да привуче назад оне који су већ отишли.

Након тога ће бити заказано прво окупљање тог експертског тима, изјавио је за Спутњик министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић. Он је прецизирао да ће тај тим бити састављен од експерата из министарстава привреде, финансија, просвете, рада, Привредне коморе Србије, Ректората Београдског универзитета, САНУ, Уније послодаваца, репрезентативних синдиката, Економског факултета, Наледа, обе покрајине.

Министарство је, како је објаснио, покренуло иницијативу за формирање експертског тима, имајући у виду да су неке земље ЕУ, а последња у низу је Немачка, отвориле своје границе за раднике ван ЕУ по посебним, олакшавајућим условима.

Да ли је ово начин да држава задржи лекаре у Србији

Циљ је и да се осим спречавања одласка и повратка оних који су већ отишли, привуку и страни грађани да живе и раде у Србији.

„Сматрамо да Србија има перспективу и да има те могућности“, нагласио је Ђорђевић.

Закон о усељавању који је Немачка усвојила пре недељу дана, олакшаће долазак и запошљавање грађана других држава, па и оних ван ЕУ. Мали број незапослених у најјачој економији Европе и све старија популација, разлог су да немачка привреда радна места попуњава увозном радном снагом. Посебно је акценат стављен на довођење квалификоване радне снаге из трећих земаља.

Према подацима немачког Института за истраживање рада (ИАБ), који делује у склопу Савезне канцеларије за запошљавање, у трећем кварталу ове године било је отворено 1.097.600 радних места, што је 175.000 више него у истом периоду прошле године. Стручњаци су проценили да велику тражњу за стручном радном снагом неће бити могуће покрити појачаним усељавањем из земаља Европске уније, као што је то био случај протеклих година.

Зато и не чуди новоусвојени закон, а отуда и оправдана бојазан да ће ионако велики број стручњака из разних области, а поготово из здравства, који је већ отишао из Србије на рад у Немачку, бити још већи. 

Србија је пре две године на ранг-листи 50 земаља у свету са најбројнијом емиграцијом заузимала 31. место. Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), емиграција из Србије попримила је галопирајући раст. Просечан годишњи број емиграната из Србије само у државе-чланице ОЕЦД у периоду 2005-2014. године износио је 31 хиљаду годишње. У 2014. емигрирало је 57 хиљада особа, да би 2015. године тај број достигао рекордних 60 хиљада, колико становника на пример има цео Крушевац. У 2016. години из Србије је отишло 22.000 људи само у Немачку, чије институције најажурније објављују те податке.

Уз Немачку, Аустрија је држава у коју се највише одлази из наше земље. Притом, према речима министарке Славице Ђукић Дејановић, забрињавајуће је исељавање младих из земље и то оних који у просеку имају 28 година, међу којима је свака четврта особа високообразована.

Уз то, Србија заузима и неславно место у свету по „капацитету за привлачење талената из иностранства“, што је један је од индикатора на основу којег Светски економски форум објављује сваке године листу земаља. У 2016. години, од 138 држава, Србија је заузела 137. место.

Хоће ли се Србија преселити у Немачку

Наш познати стручњак за миграције који се тим проблемом бави пола века, професор Економског факултета у пензији Владимир Гречић, сматра да је најновија иницијатива Министарства за рад добра.

„Мислим да је последњих година уопште одлазак, а нарочито веза са онима који су отишли, на врло ниској лествици политичке агенде наше извршне власти“, указује Гречић за Спутњик.

Не зна, каже, у ком би формату могла да буде та иницијатива, али да је добро ако ће се коначно неко тим питањима озбиљно бавити.

„Неким претерано рестриктивним мерама се не може зауставити такав процес. То није само проблем наше државе. Оно што се може, јесте да се ублажи тај одлазак и да се ради на томе да се уведу такве мере, које ће допринети циркуларном кретању, тој циркуларној миграцији, да кад људи одлазе, буде и повратка у земљу. Да се створе такви услови, таква клима и таква воља да се то стимулише“, указује стручњак за миграције.

Он сматра да код нас постоји негативна перцепција да се нико не враћа када оде, да овде нико не може да пружи услове какве они имају негде другде. Међутим, анкете међу људима који су отишли указују да постоји велики проценат оних који би се вратили, ако би пажња била више окренута њима.

Према његовом дугогодишњем искуству бављења мигрантском темом, они не траже посебне плате, већ услове да овде могу да раде.

„Често сам говорио званичницима — дајте им услове, они ће сами зарадити плате. Не треба држава да им дâ плату, него могућност да они остваре то своје знање које су стекли, да га користе овде у земљи. Али за то морају да постоје неки програми, неко писмо о намерама, неки позиви“, истиче саговорник Спутњика.

Постоји, каже он, толико могућности да се са онима који су отишли сарађује и на даљину.

На питање које су државе успеле да пронађу модел да врате један део стручњака који су отишли, Гречић прво указује на Индију, где се доста њих вратило из чувене Силицијумске долине и донело капитал из Америке.

„Мислим да је у компјутерској индустрији било око 40 одсто оних који су се вратили из иностранства отварајући фирме из информатичке технологије. Затим Кина, која иначе много улаже у истраживање и развој и даје прилику људима који се враћају да заузму позиције које су важне за напредак истраживања и развоја“, напомиње Гречић и истиче да су успешни и примери Шкотске и Ирске.

Хоће ли и Словенија и Хрватска постати Србима — „обећане земље“

Одлазак младих у иностранство се, сматра он, не може и не треба зауставити. Они треба да одлазе, раде неко време, стичу нова знања и вредна искуства, али и да се врате у у Србију.

На питање које би мере могле да спрече одлазак и поспеше повратак образованих из иностранства, Гречић пре свега указује на улагање у истраживања и развој.

„Сваки човек који је отишао, важан је за ову државу, али неки могу да буду важнији, уколико могу да допринесу стварању услова за напредак, повећање конкурентности привреде, продуктивност и отварање нових радних места и стварању опште климе да се људи запошљавају у земљи“, објашњава он.

Гречић подсећа да се у последње време све више помиње улагање у научнотехнолошке паркове, који могу да апсорбују део високообразованих.

„Коначно и та нова одлука Немачке, као и лабави систем издавања виза јесте да би привукла високообразоване људе који су јој потребни. Нема напретка без улагања у истраживање, развој и знање“, подвлачи професор Економског факултета у пензији.

Он подсећа да је усред мигрантске кризе 2015-2016. године ЕУ, заједно са секретаријатом ОЕЦД, издала документ где се баш говори о томе да чланице ЕУ треба да уводе мере које ће олабавити систем пријема из трећих земаља, нарочито високообразованих људи. Према тој анализи, Европа је заостајала у привлачењу високостручних миграната. Она је по броју имала доста миграната, али број високообразованих је био нижи него у случају САД и Канаде. Само нешто више од једне трећине је стизало у Европу.

Зато он сматра да најновији немачки пропис не мора да значи и још масовнији одлазак из Србије него до сада, али ће значити оштрију селекцију на нашу штету.

Немачка усвојила историјски закон: Отварају се врата и за раднике из Србије

Иако се врата Немачке шире отварају, неће моћи свако ко жели тамо да уђе, него ће се, како објашњава, тражити добро знање језика, високе квалификације и образовање, пре свега инжењери за различите области, лекари, стручњаци из области информационих технологија.

Било какве да су мере које буду предузете, не могу дати резултате на кратак рок, за годину дана, али је, каже саговорник Спутњика, важно да се коначно нешто предузима по том питању.

Коментар