У закону који је данас усвојен чак пише да Немачка убудуће мора да буде успешнија у довођењу квалификоване радне снаге из трећих земаља.
Такође, немачки министар здравства Јенс Шпан најавио је појачано усељавање људи који се баве неговатељством и то, прецизира, са Западног Балкана.
Подаци говоре да су у претходној и овој години из Србије најчешће били тражени медицински радници и професионални возачи Ц категорије, али исто тако прецизних података о броју људи који одлазе на рад у Немачку нема, јер, како кажу у Министарству, већина радника посао проналази самоиницијативно, преноси Танјуг.
У Министарству рада подсећају да је област запошљавања држављана Србије у иностранству уређена Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености, те да поступак посредовања у запошљавању у иностранству обављају Национална служба за запошљавање и агенције за запошљавање које поседују важећу дозволу за рад тог Министарства.
На основу извештаја које овом Министарству достављају регистроване агенције за запошљавање, оне су 2017. године посредовале за 150 грађана Србије који су отишли на рад у Немачку, а ове године је око 130 наших грађана тако дошло до посла. Према подацима НСЗ, у претходној и овој години најтраженији су били медицински радници и професионални возачи Ц категорије.
Међутим, ни НСЗ не располаже подацима колико је радних дозвола у Немачкој издато нашим држављанима.
Оливера Реиз, власница фирме „Реизвол“ регистроване у Немачкој, која се бави посредовањем у запошљавању наших људи, каже да им се највише јављају машински и грађевински инжењери и занатлије.
„Заинтересованост је велика, добијамо веома велики број упита и од кандидата из других области, којима нажалост не можемо да помогнемо“, каже Оливера Реиз.
Она каже и да се модел рада те фирме заснива на посредовању у запошљавању претежно високо образованих кадрова, који су, каже, у Немачкој на цени и за којима влада велика потражња, а то су превасходно инжењери машинства, грађевине, електроинжењери, ИТ инжењери, али и стручњаци из области хемије, физике, математике.
„Бирамо кандидате за које мислимо да имају велике шансе за запослење, који имају макар основно знање немачког језика (изузетак су програмери) и који су спремни да се преселе у другу земљу и евентуално буду раздвојени од породице у првим месецима рада у Немачкој“, каже Оливера Реиз.
Напомиње да је најчешћа потешкоћа немачки језик, али и да очекује да ће од јануара, када немачки закон ступи на снагу, моћи да посредују за већи број кандидата.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић каже да све чешће млади одлазе из Србије, али и да је сигурна да ће уз либералније законске услове за усељавање у Немачку број оних који аплицирају за одлазак бити већи.
Али она каже да нови прописи за сада нису донели лакшу процедуру, јер је број оних који аплицирају „толико велики, да они технички не могу да одраде све те податке“.
Међутим, примећује да млади одлазе на различите начине, чак и путем друштвених мрежа, али наводи да најчешће ипак одлазе преко регистрованих агенција за запошљавање и да у синдикату такав вид одласка и препоручују, зато што се показао најсигурнијим.
Оно што сматра да није добро, јесте пракса да се радници из Србије представљају као добра, али јефтина радна снага, те наводи да су неке анализе показале да је у Немачкој најтраженија неквалификована радна снага, а тек на трећем месту су високо образовани кадрови.
„То не чуди, јер су све земље Западне Европе мање квалификоване послове дале људима који су долазили са стране“, примећује Савићева.
Председник Савеза самосталног синдиката Србије Љубисав Орбовић илустровао је то примером једне немачке компаније коју су синдикалци из Србије посетили, а где је од челних људи чуо да им је исплативије да запосле наше људе, него роботе, односно да их то мање кошта.
