Поред тога што убрзано гради цевовод којим ће руски гас из „Турског тока“ од Ту
И тај терминал, о коме се прича већ годинама, није више само флоскула у политичким обећањима да ће радити на реализацији нових извора снабдевања гасом.
Плутајући гасни терминал
„Фаза повезивања у испитивању тржишта за резервацију капацитета на плутајућем ЛНГ терминалу у Александрополису окончана је 24. марта 2020. са великим успехом“, саопштила је грчка компанија „Гастрејд“, која развија овај пројекат.
Из „Гастрејда“ су навели да је реч о дугорочним збирним и обавезујућим понудама на период до 15 година, које су достигле 2,6 милијарди кубних метара природног гаса годишње. За снабдевање преко овог плутајућег терминала јавиле су се грчке и међународне компаније, које се баве природним гасом, као и крајњи потрошачи. Течни природни гас (ТПГ) који стигне до терминала биће регасификован и испоручен на тржиште Грчке и југоисточне Европе преко Грчког националног система за пренос природног гаса (ННГТС).
„Гастрејд“ је, иначе, грчка компанија. Терминал обухвата приобалну плутајућу јединицу за пријем складиштење и регасификацију (ФСРУ), која ће бити смештена на 17,6 км од обале града Александрополиса на североистоку Грчке (30 километара од границе са Турском и око 300 километара од Солуна) и гасовод за испоруку гаса, преко којег ће природни гас бити испоручен до ННГТС-а и даље до крајњих потрошача у Грчкој, Бугарској...
ФСРУ ће имати номинални капацитет регасификације и испоруке од 5,5 милијарди кубних метара (бцм) годишње и вршни капацитет техничке регасификације и испоруке 22,8 милиона кубних метара дневно, што је еквивалент 8,3 бцм/год.
Грци наводе и Србију као могућег корисника
Као могућег корисника гаса који ће стизати преко овог терминала Грци су наводили и Србију али, према изјавама српских званичника, званична понуда за учешће у овом пројекту никада није стигла у Београд.
Грчка идеја била је да државне гасне компаније Грчке, Бугарске и Србије буду сувласници са по 20 одсто акција у овом терминал, а остатак да се финансира учешћем приватних компанија. Грчки сувласник је тамошња гасна компанија ДЕПА.
Да Бугарска, односно, њихова национална компанија „Булгартрансгаз“ буде власник петине овог терминала влада у Софији одлучила је почетком 2020. године. Занимљиво је да је та одлука донета баш 8. јануара, када је у Турској уприличенео свечано пуштање у рад гасовода „Турски ток“.
У образложењу ове одлуке влада Бугарске је навела да се њихово учешће у овом пројекту уклапа у енергетску стратегију: политику диверсификације извора и маршрута испорука природног гаса ради гарантовања енергетске безбедности и постизања конкурентних цена за бугарске потрошаче. То је, такође, значајан корак ка остварењу идеје о гасном чвору „Балкан“, које је Борисов почео да најављује одмах по одустајања Бугарске од градње гасовода „Јужни ток“, а за које је добио подршку од бриселске и америчке дипломатије.
Резервисан гас за 10 година
Бугарска, која годишње троши око 3,5 милијарде кубних метара гаса годишње преко гасног терминала у Александрополису је резервисала, за десет година унапред, допремање 500 милиона гаса годишње.
Бугарска је, иначе, са Азербејџаном уговорила и набавку гаса из ове земље, која ће у Грчку стизати гасоводом ТАП, чији довршетак радова се, такође, најављује за крај ове године.
И азербејџански и гас који ће стизати преко терминала у Александрополису у Бугарску треба да се транспортује преко гасовода ИГБ од грчког града Комотини до бугарске Загоре. Пројектовано је да овим гасоводом буде транспортовано до три милијарде кубних метара гаса годишње, а предвиђено је и повећање капацитета на пет милијарди.
„Идуће године моћи ћемо рећи Бугарима: Ви сте гасно независни и можемо да испоручујемо гас одасвуд. Практично, то је стварна диверзификација“, рекао је Борисов приликом обиласка радова на пројекту ИГБ.
Све зависи од гасовода ТАП који никако да се заврши
У овој његовој самохвали проблем је једино у томе што је из Грчке гасоводом ИГБ, када наравно, буде завршен, снабдевање условљено завршетком гасовода ТАП, који никако да буде завршен, али и терминала у Александрополису, чији сви акционари још нису дефинисани.
Из Бугарске је крајем 2019. почео да тече гас из „Турског тока“ за бугарске и потрошаче у Северној Македонији. То је Бугарској, свакако обезбедило енергетску сигурност јер, ова земља више не зависи од транспорта руског гаса преко Украјине.
А Борисов, који изгледа под „гасна независност“ сматра смабдевање неруским гасом из терминала у Александрополису морао би да зна да и „Гаспром“ отпочиње са продајом утечњеног природног гаса, а да руски „Новатек“ свој ЛНГ већ продаје јефтиније од америчког гаса.