У Нацрту стратегије безбедности Косова за период 2022-2027, који је усвојио скупштински Одбор за безбедност и одбрану, наводи се да као „главни изазов за безбедност за Републику Косово потиче од територијалних претензија Србије на Косово“.
Копија стратегије НАТО
Професор геополитике Срђан Перишић каже да је у косовској стратегији препознатљив рукопис НАТО-а, с обзиром да се неки делови чак и поклапају са стратегијом НАТО пакта која је усвојена недавно на самиту Алијансе у Мадриду.
„Ову стратегију ће усвојити Парламент Косова после чега ће као и све стратегије, имати одређену улогу на основу ће се доносити и закони. На пример, закон о одбрани, закон о војсци… Дакле, то је после усвајања стратегије други корак,“ каже Перишић.
Из ове стратегије произилази стварање оружаних снага Косова, додаје Перишић, а све на таласу тобожње опасности од Србије, односно од Русије, јер у стратегији пише и да је „Србија интензивирала политичку, економску, војну и обавештајну сарадњу са руском државом а да се српско-руска сарадња одвија у контексту сталних напора Русије да ослаби поредак успостављен дугорочним међународним улагањем у пацификацију и демократизацију земаља региона“.
Пут ка формирању Војске Косова
„Из стратегије произилазе закони тако ће и из овог стратешког документа бити донет закон о војсци. Другим речима, косовске снаге безбедности које се не сматрају војном оружаном силом, биће трансформисане у Војску Косова иако у складу са Резолуцијом 12 44 Косово не би могло да има војску, већ да су основна војна сила на КиМ снаге Кфора. Међутим, управо овом стратегијом то покушавају да заобиђу у светлу глобалних дешавања и да КБС и законски дефинишу као Армију Косова,“ оцењује Перишић.
Он напомиње да је то њихов циљ који није нов и ка коме теже одавно а ако томе додамо које све наоружање купују и добијају од других држава и ко их све обучава све је јасно.
„Све земље НАТО-а су учествовале у наоружавању. Хрватска, подсећам, има своју чету на КиМ, а плус тога обучава косовски војни кадар у својим школама. НАТО је више или мање преко одређених држава усмерио све снаге да Косово добије војску. Сва методологија се користи и остао је још један корак – да се косовске безбедносне снаге и законски трансформишу у војску Косова и зато им је ова стратегија и потребна, јер ће из ње правити закон о војсци,“ уверен је он.
Дешавања у Украјини им сада, како каже, долазе као покриће за то, као и истицање блискости Србије са Русијом.
„То им Америка и сугерише. Јасно се чекала ова руска војна операција јер НАТО је са стратегијом коју је сада усвојио чекао скоро две и по године. Сад знамо и зашто. Исто тако и Косово. Управо се од Украјине правила једна анти-Русија јер је Запад знао да у одређеном моменту Русија неће више трпети и да ће покренути операцију а кад се то десило онда је тек НАТО објавио своју стратегију, наводно због руске "војне агресије",“ каже Перишић.
Корак ка НАТО пакту
Он сматра да је нова стратегија Приштине и корак ка Партнерству за мир, што је прва станица ка НАТО чему теже и Косово, и Алијанса.
„Када прогласе КБС за Војску Косова она ће вероватно бити примљена у Партнерство за мир и зато се иде од кровног документа а то је ова стратегија па закони и видећемо колико ће времена проћи од једне до друге ствари. Али кад направе закон сви ће рећи да Приштина може да постане чланица бар Партнерства за мир и сви ће то аминовати томе“ уверен је наш саговорник.
Посебна опасност у овој стратегији, по речима Перишића, налази се у делу где се говори о „уплитању у унутрашња питања Косова од стране српске државе" кроз утицај и инструментализацију локалног становништва српске заједнице, углавном концентрисане у северном делу Косова.
„Непотпуна интеграција овог дела становништва омогућава Србији да континуирано користи међунационалне односе у корист својих непријатељских и субверзивних циљева. Ове активности имају за циљ дестабилизацију, ометање функционалности и дугорочног развоја земље,“ пише у стратегији. Перишић ово коментарише на следећи начин:
План за напад на Србе на КиМ
„Србију теоретски, дакле, дефинишу стратешким документом као непријатеља а тиме стварају темеље да негде војно интервенишу, на пример против севера Митровице или Срба на КиМ јер их овом стратегијом проглашавају да су они продужена рука српског агресивног понашања. Са свим овим што смо набројали горе, они стварају законску регулативу да делују против Срба на КиМ,“ уверен је он.
Дакле, то су све планови коју су раније написани, закључује Перишић, само се чекао погодан моменат да би оптужили, у овом случају, и Србију и Русију.
Даље у стратегији пише и да могућност конвенционалног војног напада на суверенитет и територијални интегритет Републике Косово није велика, углавном због присуства и мандата снага које предводи НАТО, али да у сваком случају, динамично глобално и регионално безбедносно окружење захтева да се таква претња стално процењује и узима у обзир, јер је Србија "јасно ставила до знања намеру за могућност интервенције и континуирано демонстрира повећање војних средстава и капацитета“.