Москва од међународне мисије очекује објективност о ситуацији у Запорошкој нуклеарној електрани и рачуна на то да ће њихова посета нуклеарки приморати кијевске власти да прекину нуклеарно уцењивање, док су мишљења руских експерата о тим питањима подељена.
"Ако обратимо пажњу на састав мисије, онда видимо да су ту углавном представници западних земаља, као и представници земаља које зависе од Запада. Ипак, сигуран сам да, упркос саставу мисије, она неће бити у стању да потпуно затвори очи и не сагледа ситуацију онаквом каква јесте, а то је да ту електрану гранатира Украјина. Апсолутно је немогуће замислити ситуацију на било који други начин – да гранатира Русија, Кина или ванземаљци. Мисија ће то морати да призна. Амерички медији већ почели да припремају своје јавно мњење за то да Запорошку нуклеарну електрану ‘можда гранатирају Украјинци’“, каже руски експерт Владимир Шаповалов.
Експерт сматра да је важно подсетити да је управо Русија иницирала долазак мисије Међународне агенције за атомску енергију и да учинила све да се та посета оствари.
„Запад је забијао клинове у точкове, између осталог и уз помоћ Секретаријата УН. Осим тога, Русија је пристала на значајне уступке – мисија је ушла са територије Украјине, а такав апсурдан захтев је био са Запада. Осим тога, чим је мисија кренула у нуклеарну електрану, украјински напади на станицу су појачани, а дошло је и до покушаја десанта у области Енергодара. То очигледно нису акције које свет очекује од Украјине. Нормално би било да дође до прекида ватре за време рада мисије, али видимо да Кијев има потпуно другачије планове. Нажалост, може доћи до ситуације у којој експерти ИАЕА могу бити нападнути и у том случају Кијев и Запад ће почети да за то оптужују Русију“, упозорава Шаповалов.
Може ли се веровати међународној мисији
Руски експерт Алексеј Леонков оцењује да је добро што је та мисија, упркос сталним нападима Украјинаца, стигла до Запорошке нуклеарке и што је пропао план Кијева да међународну делегацију, заједно са атомском централом, узме за таоце.
„Друга позитивна ствар је то што је шеф мисије добио све доказе и документе који сведоче да је осим нуклеарке гађан и град Енергодар. Тренутно је у Запорошкој нуклеарној електрани остало осам представника те мисије, а очекује се да ће се шеф мисије обратити Савету безбедности УН 6. септембра. Русија је затражила хитан састанак Савета безбедности уз учешће генералног секретара УН Антонија Гутереша, уз учешће шефа мисије и, наравно, нашег специјалног представника. Јасно је да смо се припремали за ову посету и прикупљали све те материјале, али постоје неке сумње да ће, рецимо, резултат бити баш онакав какав желимо, јер је шеф мисије већ изјавио је да је видео штету на нуклераки, али да за сада не може да изведе закључак да ли је то било случајно или намерно. Таква изјава уноси сумњу да закључци мисије могу бити објективни“, каже Леонков.
Москва од мисије ИАЕА очекује објективност о ситуацији у Запорошкој нуклеарној електрани и рачуна на то да ће њихова посета нуклеарки приморати кијевске власти да прекину нуклеарно уцењивање
© Sputnik / Константин Михальчевский
/ Руски експерти су сагласни да је преурањено судити о томе какве ће закључке донети међународна мисија, коју предводи директор Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси, а коју чине експерти из Француске, Италије, Пољске, Литваније, Кине, Србије, Албаније, Јордана, Мексика и Северне Македоније. САД и Велика Британија нису биле позване. Јаснију слику ће о свему имати после заседања Савета безбедности УН.
Док неки експерти сматрају да састав мисије ни на који начин неће утицати на њене одлуке, други подсећају да неки од њих долазе из традиционално русофобичних земаља, те рачунају на објективност експерата из Србије и Кине. Ипак, како напомињу, суштина је у томе што у оквиру мисије нема војних стручњака, независних балистичара, који би могли да дају суд о гранатирању, типовима граната и другим сличним питањима.
Главни циљ посете међународне мисије је процена безбедности електране, нуклеарна и радијацијска. Експерти ИАЕА могу да утврде ризике, измере радијацијско зрачење, процене ниво претњи, али је упитно да ли могу ставити тачку на кризу око Запорошке електране.
„Главни задатак мисије је да провери шта се дешава и развије мере за осигуравање безбедности Запорошке нуклеарне електране а, самим тим, и животне средине, као и живота грађана Украјине и Европе, који могу бити доведени у опасност“, каже Леонков.
Нада, ипак, постоји
Експерти упозоравају да украјинско гранатирање највеће нуклеарке у Европи ствара ризик од нуклеарне катастрофе још веће од оних које су се догодиле у Фукошими и Чернобиљу.
„Мислим да присуство стручњака ИАЕА значи изношење овог питања на састанак Савета безбедности УН и сматрам да ће то бити добар предуслов за обезбивање Запорошке нуклеарне електране. Верујем да ће то у одређеној мери зауставити разне украјинске нападе“, каже за Спутњик Јуриј Швиткин, заменик председника Одбора за одбрану Државне думе Русије.
Швиткин се нада да су стручњаци ИАЕА дошли до неких прелиминарних закључака и утврдили разлоге који доводе свет на ивицу нуклеарне катастрофе, међу којима су украјинско гранатирање нуклераке, покушаји диверзанских операција, коришћење људи као живог штита, укључујући и стручњаке ИАЕА.
„Постигли смо да коначно у Запорожје стигне делегација ИАЕА, без обзира на препреке које је постављала Украјина тј. фашистички украјински режим. То је у великој мери заслуга Русије. Такође, веома је важно што део стручњака ИАЕА остаје у Запорошкој нуклеарној електрани како би пратили ситуацију. То, ипак, не искључује чињеницу да ће делегација ИАЕА, која је у функцији САД, укључујући донекле и фашистички режим, покушати да дезавуише те провокативне акције профашистичког кијевског режима“, каже Швиткин.