Велике су шансе, сматра Козомара, да ће Жељка Цвијановић ући у Председништво БиХ а да ће Милорад Додик успети да победи Јелену Тривић из ПДП,која му је тренутно највећа конкуренција.
Жесток старт, Додику на црту стаје Јелена Тривић
„Предизборна кампања ове године мислим да ће бити најпрљавија у последњих неколико изборних циклуса зато што су разлике и стање у Републици Српској и уопште у целој БиХ дијаметрално супротни. Очекујем да ће, по обичају, опозиција ићи са причом о корумпираности ових који су сада на власти, а да ће странке садашње власти опозицију оптуживати да су страни агенти. Власт има адут више да се хвали својим резултатима које су постигли уназад, не само ове четири године, него свих 16 колико су на власти,“ оцењује Козомара, уз напомену да ни опозиција не може доказати своје тврдње ни власт своје.
Сличну ситуацију предвиђа и у Федерацији с том разликом што је код њих познато да бошњачки кандидати траже подршку исламске заједнице.
Бакир Изетбеговић (СДА) који се после једногодишње паузе, поново се кандидује за место у Председништву БиХ. Што се тиче Хрвата, како каже Козомара, ХДЗ је у хрватском бирачком телу годинама неприкосновени победник и то се очекује и на овим изборима.
Процене када је реч о кандидатима у РС варирају у зависности од тога ко је за кога радио истраживања и како каже врло су занимљиве.
„Јелена Тривић из ПДП РС која се кандидује за место председника РС води испред Милорада Додика СНСД који се кандидује за исту функцију. Додуше, јасно је да су истраживања наручена и показују резултате онакве какве наручилац жели да има и да са њима манипулише у јавности,“ каже наш саговорник.
Цвијановићева сигурна за Председништво БиХ
Дакле, додаје он, таква истраживања нису мерило стварног односа снага на терену и општа је процена да ће СНСД на челу са Милорадом Додиком и њиховим коалиционим партнерима однети већину и на овим изборима. Што се тиче кандидатуре Жељке Цвијановић за Председништво БиХ наш саговорник каже:
„Додик је очигледно схватио да од онога што је планирао да ће урадити у Председништву БиХ није било ништа и да он на то није могао да утиче, као и да је систем функционисања Председништва БиХ и уопште власти на нивоу БиХ такав да га може једна рука да га блокира у име неких националних интереса. Мислим да је проценио да је бољи кандидат за то место Жељка Цвијановић од њега и да ће она на тој функцији проћи боље од њега.“
Козомара сматра да она има много више шансе да у трци за ту функцију победи Мирка Шаровића кандидата Српске демократске странке (СДС) јер њега ни његова странка није цела подржала.
Избори по старом изборном закону
Козомара подсећа да се и ови избори одржавају по старом изборном закону, који највише штете Хрватима и сматра да је Драган Човић лидер ХДЗ БИХ донео одличну одлуку што је за Председништво БиХ изабрао кандидата Бојану Кришто којој ће противкандидат из редова Хрвата бити Жељко Комшић, који тренутно обавља има функцију у Председништву БиХ.
„Избор је пао на Бојану јер Човић рачуна да ће она привући и оне који су гласали за Комшића, с обзиром да се Комшић у ове четири године више пута обрукао у јавности својим иступима. Комшића никада ниједан Хрват у БиХ није хтео да прими.
Козомара подсећа да за протекле четири године власт у Федрацији није фактички ни формирана јер није било ни владе ни и других органа на нивоу Федерације и прибојава се да би то поново могло да се деси, посебно повратком Бакира Изетбеговића на политичку сцену и евентуалном победом Жељка Комшића.
Регулаторне агенције за комуникације (РАК) подсетила је да изборна тишина почиње 24 часа пре отварања бирачких места, односно 1. октобра, у 7.00 часова и да траје до њиховог затварања, као и да је забрана објављивања резултата испитивања јавног мњења на снази је од 30. септембра у 7.00 часова до затварања бирачких места.
Иначе слогани под којима у кампању крећу политичари из РС су шаренолики. Тако се СНСД базирао на наставак одговорне националне и патриотске политике, а адут су им и реализовани инфраструктурни пројекти и економски стабилна Република Српска. Ненад Стевандић, председник Уједињене Српске који је био део владајуће већине у РС, кампању је засновао на економским успесима, док Недељко Чубриловић, председник ДЕМОС-а, на изборе излази под слоганом „компромис као решење“, која значе бољитак.
Ескобар „закуцао“ опозицију у РС
Петар Ђокић, председник СП-а кампању је базирао на контакту са грађанима Републике Српске и дела Ф БиХ са циљем да им приближи оно шта планира да ради. Мирко Шаровић, председник СДС-а, намерава да у непосредном контакту са грађанима добије што већу подршку, а Јелена Тривић, потпредседница ПДП-а, инсистира на причи о искорењивању корупције и најављује да ће да унапреди економски програми, побољша запослености, здравство и образовање и инвестиције. Ненад Нешић, председник ДНС-а који претендује на Председништво БиХ, имаће кампању у којој доминирају конкретни задаци који чекају.
Козомара закључује да предизборна кампања неће много утицати на опредељење бирача, а да ће се наредних месец дана, слушати обећања и велике речи, али кључна ће бити ранија дела кандидата и политичких партија. Такође додаје да ће теме бити и тзв. високи представник, Русија, Украјина, енергетска криза, а да ће опозиционим лидерима поприлично одмоћи и њихово фотографисање са страним амбасадорима, или испред зграде британске обавештајне службе, а неће им нимало помоћи ни речи Габријала Ескобара изречене у Стејт департменту да је он лично реко опозиционим лидерима у РС да не подрже последњи вето који је позивајући се на национални интерес у Председништву предложио Милорад Додик. Вето се тицао споразума о трговини БиХ за Великом Британијом, а касније ипак није прошао гласање у Скупштини Српске.
За учешће на Општим изборима ЦИК је оверио учешће 90 политичких партија, 38 коалиција и 17 независних кандидата, односно укупно 145 политичких субјеката, што је за 17 више него на изборима 2018. године и чак 89 више него што је било на изборима 2006. године. На централном бирачком списку се налази 3.368.666 бирача или 13.237 више него што их је било на изборима 2018. године.