Опасна стратегија ЕУ: У замену за гас и новац, спремају се да грађанима промене свест

Уместо да понуде конкретна решења за енергетске проблеме, проблеме са инфлацијом, за економска и социјална питања, европске власти све то одбацују и предлажу људима да издрже, да истрпе и стегну каишеве. Замазују им очи „хеликоптерским новцем“, воде антируску пропаганду, угасили су руске медије и забранили сваки извор информација из Русије, а Русима су спустили рампу за улазак у европске земље.

Таква политика је веома опасна, упозорава руски експерт Јуриј Рогуљов. Велики део становништва ЕУ уморан је од украјинске кризе и потешкоћа повезаних са подршком европских власти режиму у Кијеву, као и од антируских санкција које се Европљанима враћају као бумеранг. Социјално незадовољство расте, па балон само што није пукао.

Аналитичари сматрају да наставак досадашње политике европских власти у украјинском правцу може изазвати немире у ЕУ. Уосталом, протести се већ и дешавају. Руски експерт Јуриј Светов подсећа да је у Прагу одржан протест коме је, по различитим проценама, присуствовало 70 до 100 хиљада људи, а на коме су организатори протеста захтевали да коалициона влада премијера Фијале поднесе оставку, преокрене се спољнополитички правац земље ка Русији од које се очекује јефтин гас а да Чешка прогласи војну неутралност и почне да одлучује независно и од Светске трговинске организације или УН.

„То не може проћи незапажено, тим пре што Чешка тренутно председава ЕУ. Ако погледате немачке или француске друштвене мреже онда можете видети реакцију људи на ове догађаје. Понашање лидера ЕУ је нечувено, посебно када госпођа Урсула фон дер Лајен предлаже посланику Европског парламента да пошаље своје увећане рачуне за струју Путину који је наводно за то крив. Намеће се онда питање, а чему ви служите? Ви сте председавајући те ЕУ чији животни стандард грађана опада и за то одговорност пребацујете на Путина и нудите му још и да плати. Жозеф Борељ је изјавио да Украјина има само један излаз из ове ситуације, а то је да Украјина победи, а да и Европљани морају да победе Русију на пољу Украјине. Час говори о мировним преговорима, час о победи... Самим тим постоји одређена реакција јавног мњења, јер истраживања показују да значајан број грађана ЕУ и даље подржава санкције, али да истовремено сумњају у њихову ефикасност. Други изражавају незадовољство што их те санкције погађају. Пратећи тај тренд Борељ је приморан да о томе говори, али те речи су празне“, каже Светов, коментаришући речи европског шефа дипломатије Жозепа Бореља који је признао да је део друштва ЕУ у искушењу да престане да пружа подршку Украјини, пошто „не може да издржи последице и цену коју због тога плаћа“.

Борељ је позвао на борбу против таквог начина размишљања и да се „издржи интезитет тог теста“.

Он је навео да се „дипломатија заглавила“ и да је у украјинском сукобу победа могућа „на бојном пољу“, али је истовремено нагласио и да руске власти неће одустати. Због тога је циљ Брисела да их, како је рекао, учини непродуктивним.

„Генерално, праг стрпљења обичних грађана ЕУ није тако висок као европских политичара. Људи не схватају зашто треба да жртвују свој начин живота на који су навикли и зашто им опада животни стандард, а те последице неће трајати две или три недеље, него највероватније годинама. Како се зима приближава и стижу све већи рачуни за комуналије, а посебно за струју, то и незадовољство ће расти и лако га је уочити, јер грађани излазе на улице и то се већ дешава у многим градовима. На пример, у Немачкој излазе на улице скоро сваки дан, макар и симболично... Јасно је да се усред зиме ово може претворити у социјалну експлозију, а политичари не могу да не реагују на то, посебно они које у скорије време очекују избори. Притисак на политичке власти ће се повећати. Јасно је да Бореља то брине, али га брине само питање очувања јединства у редовима. То у санкционом фронту усмереном против Русије и има смисла, јер он као дипломата води рачуна о другој страни питања - опстанку Европе“, каже руски експерт Сергеј Станкевич.

За Европу ће ова зима бити најозбиљнији тест, можда и најозбиљнији од Другог светског рата, истакао је Станкевич.

„А на то Борељ не обраћа пажњу... Ту је и Урсула фон дер Лајен, која је на челу Европске комисије и која је генерално одговорна за стање макроекономске европске економије, али и она и Борељ се све више проближавају НАТО-у и постају некакве војно-политичке вође. Боље би им пристајале војне униформе и не бих се изненадио да се у њима појаве, јер све што они говоре доприноси јачању конфронтација и притисака, а такође измишљају и нова оруђа тог истог војно-политичког притиска. Међутим, ништа не говоре о томе како очувати мир, као и животни стандард својих грађана. Они постају војсковође и боље би им било да пређу на нека радна места у НАТО-у“, каже Станкевич.

Коментаришући Борељов позив на борбу против свих оних који се противе пружању помоћи Украјини, Светов напомиње да европске власти већ воде жестоку пропаганду против Русије, забранили су и угасили све руске медије и покушавају да ућуткају своје неистомишљенике. Борба против таквог начина размишљања се води на различите начине, каже Светов.

„Забрана свих извора информација из Русије има исти циљ – спречавање да Европљани виде и чују алтернативну тачку гледишта. Руским грађанима је обустављено издавање виза и забрањено им је путовање у Европу - ово је такође један од начина да се блокирају алтернативне информације, иако људи и даље читају на интернету и на неки начин комуницирају, покушавајући да разумеју шта се дешава. Ово је једна страна приче, односно индоктринација, а друго је покушај да се да новац. Искуство хеликоптерског новца током пандемије, којим су преплавили САД и земље ЕУ, сада ће, по свему судећи, покушати да понове. Помињу се огромне суме, које планирају да потроше на покривање трошкова грађана... Поставља се питање одакле им толики новац, да ли ће га штампати? То ће довести до инфлације... Дакле, постоје два одговора на ово питање - прво је пропаганда, друго је хеликоптерски новац“, каже Светов.

Станкевич, међутим, сматра да је Борељов позив на борбу против неистомишљеника – бесмислен, „јер човеку који нема довољно прихода да плати комуналије, који седи у хладној кући и мисли како ће да преживи“ није ни до чега.

„То су празни позиви, који одају Борељову збуњеност. Можда је хтео нешто друго да каже, али сада му је важније да покаже лојалност војним лобијима, који тренутно тријумфују у многим европским структурама. Та паневропска партија рата тренутно доминира, али ипак мислим да ће ојачати европске партије мира. Слушамо релевантне изјаве у парламентима и видимо како на изборима у појединим европским земљама побеђују људи који позивају на ограничавање санкционог рата, а потом и на одустајање од многих бесмислених мера које погађају Европу. Та европска партија мира ће значајно јачати у наредних неколико месеци и то је оно што брине Бореља и с чим он не може да се носи“, истиче Станкевич.

Станкевич предвиђа да ће масовни протести у Европи расти, а да ће незадовољни грађани захтевати од својих званичника да обезбеде мир у Европи, да обуставе испоруке оружја кијевском режиму, с циљем да „отегну“ рат. Тражиће и да се примора Кијев на преговоре, како би се рат окончао, као и прекид санкционог рата, који никоме, а посебно Европи не доноси ништа добро.

Светов, с друге стране, сматра да у Европи неће уследити талас протеста, пошто „тешко да ће комфомисти, размажени Европљани изаћи на улице“.

„Мрмљаће себи у браду, писаће на друштвеним мрежама, али не верујем да ће масовно изаћи на протесте. Конкретан пример су и жути прслуци. Колико су ти протести трајали и колико је људи изашло на улице?! Чим је полиција пружила жешћи отпор, све је то пропало. Чак сумњам да је европски народ суштински уморан. Пратим анкете и видим да је у Аустрији 53 одсто људи за наставак санкција, у Немачкој - 40 одсто, а у Француској - око 50 одсто. Досадашњи ниво подршке дозвољава Европљанима да верују да није ништа страшно и да треба оваква ситуација да се настави. Уосталом, чули смо и да је Бербокова, немачка министарка спољних послова, рекла да она не брине о гласачима и да ће подржати Украјину колико год буде потребно. То је одговор на ваше питање. Докле год су такви министри на власти, тако ће и бити...“, истиче Светов.

На питање може ли ЕУ да под притиском својих грађана промени свој однос према Украјини, и пре свега, према Русији, Светов одговара:

Политиколог Сергеј Станкевич такође не очекује да актуелна гарнитура европских званичника промени своју политику према Русији, пошто је „ЕУ под јаким утицајем Вашингтона“, али нада за одређене промене, ипак, постоји.

„Сада демонстрирају такву атлантску солидарност да су се увукли у све водеће структуре ЕУ. Ипак, у већини кључних земаља Европе, несумњиво, већ постоји промена осећања и притисака у корист прекида испоруке оружја Кијеву, у корист преговора и мира. Овај захтев ће несумњиво преовладати, а из резултата избора видећемо да побеђују управо странке које излазе са таквим политичким програмима“, оценио је Станкевич.

Експерт са жаљењем констатује и да од грађана ЕУ не треба очекивати емоционалну промену према Русима, пошто они информације црпе углавном на основу навода западних медија, који воде жестоку проганаду, стварајући негативну слику о Русији.

„Ту неће бити брзих промена. Такав негативан тон према Русији ће се наставити и у наредним годинама, али овде је важно нешто друго - спречити нови војно-политички раскол у Европи. Сви они који ће позивати на изолацију Русије, на стварање неке врсте гвоздене завесе, на прогон свих који су на неки начин повезани са Русијом воде путем ка расколу Европе и ка новој гвозденој завеси. Они ће претрпети крах и то чим сукоби пређу у фазу преговора, тим пре ако се постигне некакав договор о прекиду непријатељстава и све пређе у дипломатску фазу, ако дође до делимичне нормализације међудржавних односа... Све ће ићи постепено... Није случајно да управо овде ратна страна покушава да удари што је могуће јаче на комуникацију између грађана Русије и Европе, а ни у ком случају не смемо дозволити такав емоционални раскол и покушаје да се грађани Русије оставе негде иза зида на Истоку. Надам се да се то неће десити и за то су нам потребни неки начини комуникације. Потребни су нам наши медији који европској јавности преносе разуман, уравнотежен став“, закључио је експерт.