На десет секунди до краја утакмице Србије и Норвешке у квалификацијама за Европско првенство резултат је био изједначен, а онда је Урош Борзаш уз звук сирене затресао мрежу и донео победу о којој је сањао.
Урош је као јуниор наступао за млађу селекцију Мађарске у којој је тренирао у Тулузу, а због тога је до 2021. године имао забрану Европског рукометног савеза да игра за селекцију Србије.
Када се нашао на списку Тонија Ђероне пре две године Борзаш је то доживео веома емотивно.
„Никад нисам добро одиграо против Србије, ваљда је то тако требало да буде. Не знам јел случајно или намерно. Увек је било катастрофа. Мислим да смо се састали шест или седам пута. Сећам се прве утакмице, чини ми се у кадетској конкуренцији, нисам знао да ли да плачем или да се смејем. Борим се против своје земље, прегорео сам скроз, завршио сам утакмицу без голова са седам промашаја. Најгоре је било стајати у другом дресу и слушати химну Србије. Не желим да доживим тако нешто никад више“, рекао је Борзаш 2021. године када се нашао на списку селектора Тонија Ђероне.
Тај позив Урош и његова породица доживели су веома емотивно.
„Признајем, сви смо мало плакали. Не знам како то да дочарам. Ма за ово једноставно живиш. Нема ништа лепше него да репрезентујеш своју земљу на најбољи могући начин“, рекао је Борзаш.
Када је стигао у репрезентацију играо је на Медитеранским играма у Орану где је Србија освојила бронзу, прву медаљу после десет година.
Показао се добро и на Светском првенству, али је против Норвешке посебно одушевио.
„Нисам ја одлучио, екипа је одлучила утакмицу, нисам ни гледао сат, само сам шутирао. За ово се живи, могу сутра да баталим рукомет“, закључио је скромни репрезентативац Србије.