Евролигашки рекорд досадашње каријере остварио је млади Чачанин, ког је његов далеко познатији суграђанин - Жељко Обрадовић, вратио у српску кошарку.
Иако је Аврамовић имао завидан стаж у иностранству, где га је пут после Борца одвео у Варезе, касније у Малагу и Естудијантес, један позив Жељка Обрадовића и визија највећег кошаркашког команданта, да врати Партизан на стазе старе славе, променили су све!
Алекса се вратио у српску кошарку, а под тренерском палицом Жоца успео је уз озбиљан рад и запажене роле да се избори и за место стандардног репрезентативца Србије.
Константан напредак и невероватну зрелост у игри показује „чачански Зоро“ који је у добром делу претходне сезоне морао да игра с маском на лицу, па отуда и надимак.
Чекао је и дочекао невероватно шутерско вече у двобоју са фаворизованим Монаком и то у његовом дворишту у његовој Кнежевини која је тешко освојива тврђава и на којој су „зубе сломили“ клубови с далеко већим буџетом од Партизана.
Али, херојски је извојевана победа црно-белих! На срце, на мишиће, на лудост. И јасно је да сви кошаркаши у црно-белом дресу носе заслуге за то, али је Алекса Аврамовић имао ноћ за памћење.
Права мала шутерска клиника Чачанина, који је меч окончао са рекордних 22 поена, уз по два скока и асистенције. Непогрешив је био из игре! Чиста петица - 5/5, док је погодио три тројке из осам покушаја, а бацања су била на 75 одсто - 3/4.
И да се разумемо, нема ту случајности. Напоран рад се увек исплати, а када поред себе имате ментора какав је Жељко Обрадовић, онда ту нема грешке. Ваше је да слушате, упијате и резултати ће доћи.
Прошло је готово годину и по дана од Жељковог чувеног урлика у који је стала сва педагодија Обрадовића и сва лепота српске кошарке.
„Алекса, Алексааааа! Једном додај лопту!“, заурлао је Обрадовић, можда и најгласније у својој каријери, али вероватно и са највећим разлогом.
Било је то против Андоре у мечу Еврокупа, а од тада су порасли и црно-бели и Алекса Аврамовић.
Еврокуп је заменила Евролига, а сада је изборен и пласман у Топ 8 после 13 година поста.
Блистали су од среће црно-бели у Кнежевини, док је један од хероја тријумфа био неухватљив за давање изјава и по завршетку сусрета, јер га је носила еуфорија. Кратко је стигао да прозбори у камеру - "Ајмо бре, ајмо бреее", али је једна порука остала упечатљива: „Слава Богу“.
То је Партизанов „чачански Зоро“ у ког Жељко има безгранично поверење и тера га да сваког дана буде све бољи и продуктивнији, а плодове убира комплетна екипа.