„Неко је на друштвеним мрежама написао да је узрок пада хеликоптера страх. Страх генерала да кажу министру `не`. Не идем тако далеко да било ког политичара кривим за пад хеликоптера, али они јесу одговорни за атмосферу страха, одговорни су што страх постоји чак и код генерала и пилота, официра познатих по својој `својеглавости`“, рекао је Јанковић у интервјуу за лист „Блиц“.
Апатија у државним службама
Он каже да страх не потиче од јуче, али се негативна селекција сада више и не крије. Како каже, отворено се награђује слепа послушност, а сузбијају стручна процена, интегритет, објективност, и кажњава стручни интегритет.
„У државним службама завладала је апатија, атмосфера незамерања, а оне одлучују ко ће бити хапшен, по чије дете ће поћи хеликоптер, а за кога неће бити ни амбулантних кола“, каже Јанковић.
Како каже, објављени документи стручне комисије сведоче да је пилоту врло јасно више пута речено где треба да приземљи летелицу, иако је он изражавао намеру (или потребу) да иде у другу страну.
„Сви, а поготово они у Војсци и Министарству одбране знају да би пилоту, да није послушао `сугестију`, то било озбиљно замерено. Какво је то институционално окружење у коме професионалац не сме да каже `не могу`, `то је против правила`, `објективне околности налажу другачије`“, сматра заштитник грађана.
Промоција слепе послушности
Он објашњава да, иако упорно бежи од ње и у свему види „спрегу са бившим режимом“, министар одбране сноси одговорност за то што се у органу којим руководи промовише слепа послушност, а сузбија професионализам, реч струке.
„Официри који упозоре на неправилност и незаконитост, у Министарству су проблем, а не део решења, зато се контролним органима и обраћају страхујући за радно место. У стварности, не само да се војни пилот није могао осећати слободним, чак дужним да одбије лет за који није било услова, већ је министар одговоран и за то што нико није имао храбрости да такав лет спречи, све и ако је пилот искрено желео да га обави. Евентуалном кривичном одговорношћу за трагедију бави се правосуђе и у то се не мешам, али поред кривичне постоје и друге врсте одговорности за пропусте, а чак и војне комисије су констатовале огроман број пропуста“, каже Јанковић.
Како објашњава, не види сврху да захтева смену министра Гашића, јер је премијер Вучић и пре било каквих података рекао да не да министре.
„То је тренутно мера наше демократије“, рекао је Јанковић и додао да је након немилог догађаја покренута „стратешка комуникација са јавношћу“, односно спиновање.
Лончар није одговоран
Суптилно је, објашњава заштитник грађана, у јавност пласирано да пилота нико није формално могао да натера да слети.
„Затим је почела одбрана пилота и генерала које нико није ни напао. Формиране су комисије које су у медијима добијале епитете `независних`, иако су их од припадника Војске и система одбране формирали министар одбране и начелник Генералштаба. Упорно је понављано да ће пуну и једину истину о паду хеликопрета утврдити тужилаштво, као да се оно бави утврђивањем узрока пада летелица, а не установљавањем сумње да је почињено кривично дело, и прогоном евентуалних починилаца, као да су цео правни систем и све струке подржане једино у кривичном законику, и као да је евентуална кривична одговорност једина која постоји“, закључује Јанковић.
Јанковић сматра да министар здравља Златибор Лончар не сноси одговорност у овом случају.
„Посао министра здравља је да тражи да се учини све што је могуће, да захтева и хеликоптер и брод и тенк ако треба, све што постоји, да би се спасао живот. Али он не може да нареди ништа од свега тога, он никако није надређен било коме у војсци и полицији. Ако је неко требало да каже: `Жао ми је, али неће ићи војни хеликоптер`, то сигурно није био министар здравља. Жеља или потреба да присуствује слетању, да то овековече камере, нешто је друго. Лончар ту представу није створио, али је није ни прекинуо. А требало је прекинути“, рекао је Јанковић.