Москва се, каже Новак, залаже за обнову енергетског дијалога са Европом. Предлаже да се максимално деполитизује сарадња с купцима руског гаса и да се формира механизам усаглашавања енергетске политике земаља Евроазије.
„Спремни смо за разне могућности у међусобним односима с потрошачима руског гаса, али желели бисмо да ти односи буду деполитизовани, стабилни и обострано корисни“, рекао је Новак.
Он је истакао да Русија располаже свим неопходним капацитетима да задовољи будућу потражњу Европе за енергентима по конкурентним ценама, подсетивши да је протеклих пет година Русија ширила гасно-транспортни систем изградивши „Северни ток“.
Алтернативни пројекти нису довољни
Шеф руског министарства енергетике рекао је да Русија види политички подтекст у одбијању ЕУ да обнови енергетски дијалог са Русијом, као и у ситуацији око „Јужног тока“ и гасовода „Опал“.
Притом, додао је, у европским медијима непрестано се наилази на оптужбе без доказа да Русија користи енергетику као оружје.
Новак је такође истакао да алтернативни пројекти испоруке гаса у Европу не могу у средњорочној перспективи да задовоље потребе региона за овим енергентом због своје неефикасности или недовољног обима испорука.
Он је навео пример „Трансјадранског гасовода“, који ће бити пуштен тек крајем ове деценије, а у првој етапи осигураће испоруку тек 10 милијарди кубних метара гаса годишње, што задовољава само два одсто потреба Европе.
Према његовим речима, Русија сматра да спровођењем норми Трећег енергетског пакета Европска унија покушава да демонтира институције дугорочних гасних уговора и насталог система формирања цена.
Русија неће продужити уговор о транзиту гаса кроз Украјину
Русија ће највероватније одустати од транзита гаса кроз Украјину после 2019. године, и неће продужавати уговор, потврдио је Новак.
„Само што смо чули (шефа ‘Гаспрома’ Алексеја) Милера који је рекао да транзитни уговор с Украјином неће бити продужен после 2019. Зато су сада сви напори усмерени ка томе да се оствари изградња гасно-транспортне инфраструктуре у Турску, на границу Турске и Грчке и допремање до потрошача у југоисточној и централној Европи том маршрутом“, рекао је Новак.
Он је тако одговорио на питање – да ли је дефинитивна одлука о прекиду транзита гаса кроз Украјину по истеку важећег уговора.
„’Уговор (транзитни са Украјином) важи до краја 2019. године. Изградња нове гасно-транспортне инфранструкуре има за циљ и диверсификацију транзитних ризика који настају. Мислим да је то питање (одустајања од транзита кроз Украјину) у великој мери решено“, додао је руски министар.
Милер: Ако нас позову да се прикључимо, размотрићемо
Како је раније изјавио шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер, та руска компанија ће размотрити предлоге у учешћу у изградњи гасовода на територији земаља ЕУ до хаба на граници с Турском и прихватиће их ако то буде повољно.
Он је на конференцији у Берлину „Европа и Евроазија: на путу ка новом моделу енергетске безбедности“ подсетио да је сама чињеница да је инициран пројекат „Турски ток“ добар за европско тржиште гаса у целини зато што Европи недостају трансгранични транспортни капацитети.
Према његовим речима, појава „Турског тока“ дала је веома добар подстицај за нове пројекте трансграничне инфраструктуре.
„Желео бих да скренем пажњу да ако нас позову да се прикључимо некој деоници, ми ћемо то питање размотрити и сасвим је могуће да ћемо, ако проценимо да је то повољно, узети учешћа“, додао је Милер.
Он је нагласио да ће у том случају „Гаспром“ радити строго по правилима европског тржишта и правилима Трећег енергетског пакета.
Јужни ток блокирали да би сачували транзит кроз Украјину
Милер се такође осврнуо и на неуспех пројекта „Јужни ток“.
„То што нису дали да се реализује пројекат ’Јужни ток‘ и позивају се на то да ’Газпром‘ није био спреман да ради по прописима Трећег енергетског пакета и поштује европско законодавство — није истина“, рекао је Милер.
У стварности, додао је, циљ је био да се сачува постојеће стање — транзит преко територије Украјине и „никаквог другог циља блокирања ’Јужног тока‘, заправо, нема“.
Милер је на конференцији рекао да је систем за дистрибуцију гаса Украјине „најслабија карика“ која у себи носи „невероватно висок конфронтациони потенцијал“.
„Треба схватити да је 90 одсто транзита руског гаса преко територије Украјине у Европу био поклон који је Украјина добила почетком 90-их година од Совјетског Савеза. Међутим, када поклон почиње да се користи као средство манипулације, то не може дуго да траје“, рекао је Милер.
