Николовски је за недељник „Слободна штампа“ рекао да, с обзиром на осетљивост теме, не жели да спекулише о томе ко је плаћенике ангажовао, али да сматра да су организатори инцидента изгубили контролу.
„Ситуација је много сложена и са многим непознаницама. Тако нешто се месецима најављивало. У медијима се нашла вест и о плаћеницима, да је за њих дато два милиона евра… Некако се много брзо заборавило Гошинце, а тамо је у караули било више од 100 аутоматских пушака, пушкомитраљеза и другог оружја са четворицом полицајаца. Где је то оружје?“, рекао је Николовски.
Николовски је рекао да остаје при својој изјави да се полиција у Куманову сукобила са плаћеницима, и то искусним, који имају ратна искуства не само из региона већ и са Блиског истока.
„Први људи ове групе су професионалци који су поделили огромне паре а други су регрутовани и узели су по неколико хиљада евра. Ипак, ако се ради о чистом тероризму увек треба да се знају који су мотиви, циљеви и задаци терориста. Ми то нисмо чули, већ само званичне изјаве председника и премијера да је мотив (терориста) био дестабилизација“, рекао је Николовски.
Николовски се питао „ко то у региону или шире жели дестабилизацију Македоније“, наводећи да су суседне земље или чланице НАТО-а и блиски сарадници Алијансе или се, као што је то случај са Србијом, брзо крећу ка ЕУ.
„Ми се налазимо у таквом безбедносном вакууму и сада причамо о томе да неко хоће да дестабилизује Македонију. Ако има таквих — треба јасно и гласно да се именују. Ја не верујем да постоји политичар у региону који ће рећи да подржава оно што се десило у Куманову“, рекао је Николовски.
Николовски је рекао да је у теорији могуће да у Македонији постоје екстремне терористичке групе повезане са Исламском државом, али да група са којом се полиција сукобила у Куманову није имала такве карактеристике.
„У сукобима 2001. године са војне тачке гледишта готово нико није настрадао у директном конфликту, већ од подметнутих мина или сличних опасности. У директном сукобу било је мало жртава. Чини се да је у сукобима у Куманову, иако не желим у то да верујем, па ни да помислим, ипак полиција била проваљена“, казао је Николовски.
Николовски је рекао да је забрињавајуће то што током сукоба у Куманову нигде није било премијера, нити команданта војних снага, министарке унутрашњих послова, као ни директора Центра за управљање у кризним ситуацијама.
„Министарка (МУП-а Гордана Јанкуловска) појавила се тек у 22.30. Недопустиво је да толико времена ћути, а у другим приликама је излазила пред камере и за један (нађени) килограм хероина“, рекао је Николовски, који је и актуелни председник Партије уједињених грађана и пензионера Македоније.
На питање новинара како је могуће да толика наоружана група уђе у Македонију из суседне земље, како је званично речено из македонског МУП-а, Николовски је рекао да сматра да „у данашњим условима и са оваквом техником (у обезбеђивању границе) није могуће да толика група уђе у земљу и да се за то не сазна“.
Према његовом мишљењу, у Македонији је данас потпуно другачији политички и друштвени амбијент од онога 2001. године, када је избио међуетнички сукоб између Македонаца и Албанаца који је завршен потписивањем Охридског оквирног споразума, због чега сматра да у овим условима неће доћи до међуетничких конфликата.
„Очекујем много озбиљније укључивање међународног фактора и посете из ЕУ и САД. Верујем да ће међународна заједница предузети све да се и власт и опозиција уразуме… Инсистирам да ниједна фотеља не сме да буде скупља од будућности Македоније. У овој земљи мора већ једном да има политичке и моралне одговорности“, рекао је Николовски.
Према званичним информацијама македонског МУП-а, полиција се у Куманову 9. и 10. маја сукобила са добро наоружаном терористичком групом, а приликом сукоба и уличних борби, које су трајале више од 30 сати убијено је осам полицајаца, 14 припадника терористичке групе, док је 37 полицајаца рањено.
У гранатирању и бомбашким нападима оштећен је велики број приватних кућа у кумановском „Дивљем насељу“, где претежно живи албанско становништво, док је најмање четири објекта запаљено, међу њима и основна школа „Вук Караџић“.
Македонски МУП није изнео податке о томе да ли је у сукобу било и цивилних жртава, а 30 чланова оружане групе је ухапшено, након што су се предали полицији и против њих је покренут кривични поступак због тероризма и угрожавања уставног поретка.
