Нафта чини око 80 одсто извозног профита и више од 50 одсто прилива у буџет Ирана.
Државе ЕУ увозиле су до 40 одсто иранске нафте која је осигуравала 20-25 одсто потреба ЕУ. Испоруке су вршене морем, претежно у Италију, Шпанију и Грчку.
Забринутост водећих произвођача
Међународне нафтне санкције 2012. године против Ирана довеле су до смањења извоза — до најнижег нивоа од 1986. године. Приходи Ирана од испорука нафте у иностранство током 2012. године пали су са 95 до 69 милијарди долара, а од 2012. године Иран је због нафтних санција годишње остајао ускраћен за 35-50 милијарди долара.
Нагли пораст производње нафте у Ирану и означена перспектива повратка Исламске Републике на глобално нафтно тржиште не могу да не изазову забринутост великих нафтних лидера као што су Саудијска Арабија или чак САД.
Колико појава Ирана на глобалном нафтном тржишту може да измени његову структуру? Независни ирански економиста из Лондона Манучехр Такин подсећа да понуда нафте на светском тржишту премашује потражњу. Цене нафте су пале.
„Само за последњих месец дана забележен је лагани раст од пет-шест долара. У тим условима, ако на тржиште буде стизало рецимо око милион барела иранске нафте дневно, то ће значајно оборити цене. Ипак, учесници преговора о иранском нуклеарном програму су усмерени на потписивање споразума са Ираном и укидање санкција. Чим споразум буде потписан, већ сама ова новост може да пољуља цене нафте", објашњава Такин.
Трка за кинеско тржиште
Иран се више пута оглашавао да планира да достигне ниво извоза пре санкција. Такви планови ће омогућити Ирану да битно истисне садашње факторе на нафтном тржишту.
Пошто ће обим испорука нафте који планира омогућити Исламској Републици да се попне за неколико позиција навише, страни експерти сматрају да ће заузети четврто место међу највећим светским извозницима нафте. То не може да не брине друге земље-извознице.
Манучехр Такин подсећа да конкуренција увек постоји и да тај фактор никада неће нестати.
„Чак чланови ОПЕК-а, без обзира на то што тесно сарађују између себе, саветују се, иступају у заштиту цена нафте или усаглашавају заједничку политику. У ствари, конкуренти су једни за друге. На пример, сви желе да испоручују нафту тако великом потрошачу као што је Кина. Ни Иран није изузетак. Ако санкције буду укинуте, конкуренција ће постати много оштрија, али то неће нарушити баланс на тржишту у целини“, сматра Такин.