Овај документ, који је објавио и бечки дневник „Кронен цајтунг“, потврђује да су и аустријске фирме и политичари 11 година праћени за интерес НСА, односно да су им пресретани електронска пошта и телефонски разговори.
Споразум је, како наглашава лист, депонован у БНД-у и Телекому, али и у бироу немачке канцеларке Ангеле Меркел.
Овим документом је немачки Телеком од 1. марта 2004. пристао да БНД-у дозволи увид у све расположиве податке.
„То је потпуно незаконити споразум између обавештајне службе и једног телекомуникационог оператера који служи да би се заобишао закон о телекомуникацији“, истиче аустријски посланик Петер Пилц, познат по разоткривању бројних афера.
БНД је, захваљујући том споразуму, имао могућност да преузима сав електронски саобраћај из Беча, Рима и Москве, који је ишао преко централе у Франкфурту.
Сви прикупљени подаци, како тврди Пилц, трансферисани су на сервер БНД-а и из централе ове службе у Пулаху прослеђени ка јединици у Бад Ајблингу за „Заједничку активност“, у коју је укључен НСА.
За прихватање документа немачки Телеком је одбијао 6.500 евра месечно.
Пилц је затражио да шеф аустријске дипломатије Себастијан Курц, најмање, уложи протест Берлину.
„Тренутно нико не може доказати да је аустријско министарство унутрашњих послова знало за дугогодишњу шпијунску активност Немаца, али сумња није неоснована да је било упознато, ако се узме у обзир да је Служба за заштиту уставности на неки начин ’мали брат'‘ БНД-а“, истакао је Пилц.
Министар иностраних послова Курц затражио је, с тим у вези, потпуно расветљавање афере БНД-НСА.
Он је свом немачком колеги Франк-Валтеру Штајнмајеру пренео забринутост Беча и затражио да се испитају тврдње у вези са шпијунажом.
Министарка унутрашњих послова Аустрије Јохана Микл-Лајтнер је почетком месеца поднела пријаву против непознатих лица због шпијунаже, а Пилц најављује да ће поднети пријаве против службеника немачког Телекома, БНД-а и немачке владе.
