Резолуција 1244 могла би да се нађе на „ревизији“ и то по захтеву Владе Србије, тврди за Спутњик Марко Јакшић, потпредседник Демократске странке Србије. Он каже да је председник српске владе „злоупотребио“ недавну посету Министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова Србији и од њега затражио да се размотре „нови углови“ ове Резолуције.
„Ту могућност председник Владе Србије затражио је од министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова, који је и сам био затечен питањем о промени Резолуције 1244. Лавров је, са своје стране, отприлике изјавио да је то више питање за руски државни врх, а не за њега, али је предложио председнику Владе да напише захтев Министарству спољних послова Русије, у ком би се размотрило шта премијер хоће од Русије“, тврди Јакшић.
Јакшић каже да претпоставља да премијер Србије жели да се у Резолуцији измени одредница којом се Косово и Метохија дефинишу као део територије Србије у оквиру Резолуције 1244.
Политичко лицемерје
„У оквиру Резолуције има једна реченица која каже да је Косово део Савезне Републике Југославије, односно, Србије. Претпостављам да је то оно што највише смета Вучићевим западним менторима“, каже Јакшић.
То би, наводи он, апсолутно значило неометан улазак Косова у УН, напомињући да су приче: „чак и то да се деси — не значи да Србија признаје Косово“ крајње политичко лицемерје.
Да је Србија све више изложена притиску у склопу трајног решења односа Београда и Приштине, да дозволи Косову да приступи УН-у, спекулише се и уочи посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Србији. Она, како пише београдска штампа, такође жели да од Београда чује да ће окренути главу на другу страну када ово питање дође на дневни ред.
Павле Димитријевић из БИРОДИ-ја сматра да су и даље преурањене тврдње да међународни званичници који долазе из Немачке и других западних земаља захтевају да Србија призна Косово као независну државу. Он додаје да предстојећи сусрет са Ангелом Меркел неће бити такве природе да ће се захтевати од Србије да директно призна Косово.
Димитријевић подсећа да не треба заборавити ни да су уставне промене најављене током 2017. године, тако да тада треба очекивати да ће доћи и до промене политичког става према Косову, јер без уставних промена тешко да би се могао на било који начин оправдати такав заокрет у политици Владе Србије.
Темељ српске спољне политике
Он напомиње да је Резолуција 1244 била основ било каквог политичког и правног деловања Србије у свим међународним организацијама, односно темељ наше спољне политике.
„А што се тиче пријема Косова у УН, не треба заборавити ни то да је Србија — да ли прећутно или директно — већ дала зелено светло, односно није ометала чланство Косова у неким другим међународним организацијама“, истиче Димитријевић.
Сведоци смо, каже он, да ће Косово постати члан различитих међународних спортских организација и неизбежно је да ће у једном тренутку доћи и питање столице Косова у УН.
„Једино што не верујем да ће то бити сада, већ за неких годину, годину и по дана“, оцењује Димитријевић.
Јакшић посету Меркелове и спекулације о њеним „захтевима“ Србији види као само још једну потврду да ова се власт налази под снажним уценама, а оне се своде на то да, зарад уласка у ЕУ, мора да се одрекне српских националних интереса, дакле — дела своје територије.
Судбоносна питања
Србија се, наводи Јакшић, налази пред судбоносном питањима.
„И сам наговештај промене Устава и укидања Преамбуле у којој се се каже да је Косово Србија, као и то што је председник владе Србије рекао ’Вол стрит џурналу‘ да ће он лично бити против останка Преамбуле у Уставу, јасно и гласно говори да садашња власт разбија Србију“, оценио је Јакшић.
Димитријевић, међутим сматра да ће услови које ће Немачка постављати Србији више односе на конкретну примену Бриселског споразума, решавања питања моста у Митровици, расформирања служби безбедности, односно цивилне заштите и њене интеграције у косовски систем.
