„Направите нам државу!“ Ове речи изговорила је једна припадница удружења „Мајке Сребренице“ на комеморацији у Поточарима 11. јула Билу Клинтону, бившем америчком председнику, алудирајући на чињеницу да би се у трци за председничку фотељу САД могла наћи супруга Била Клинтона — Хилари.
Комеморација у Поточарима очигледно Бошњацима није послужила само за одавање поште жртвама, а успут и за бацање каменица на премијера Александра Вучића, већ и за политичке договоре иза кулиса. У том светлу, председник Србије Томислав Николић није претерао када је напад на председника Владе Србије упоредио са нападом на српске сватове 1992. године у Сарајеву после чега је уследио вишегодишњи рат у Босни.
Бошњачки муслимани поодавно, уз свесрдну помоћ Запада, покушавају да од Босне и Херцеговине направе унитарну државу. Године 1995, када је управо под патронатом Америке потписан Дејтонски споразум, то им је онемогућено, јер Европа није била за нову муслиманску државу у свом окружењу.
Да ли инсистирање на унитарној Босни може да врати „време“ уназад и да се Босна нађе поново у деведесетим?
Милош Јовановић, доцент на Правном факултету у Београду, не сумња да би због чињенице да на Балкану конфликт још није завршен (иако, како истиче, сви причају о помирењу) цео регион, а не само Босна, могао да се нађе у преддејтонском периоду.
„Инсистирање на унитарној Босни и цела ова прича око Сребренице је већим делом у функцији слабљења легитимитета Републике Српске и покушаја да се нефункционална БиХ, која је држава без историјског легитимитета, ојача и промени у смислу веће унитаризације“, каже он.
Јовановић верује да је порука која је упућена на скупу у Поточарима Билу Клинтону у ствари одраз тежње Бошњака у Босни који нису задовољни Дејтонским споразумом.
„Они би хтели да цела држава буде њихова и то би довело до велике нестабилности на целом Балкану“, уверен је Јовановић. Он напомиње да је Дејтон мировни споразум и да би било какво ревидирање тог споразума довело до озбиљних тензија, а можда и до конфликта, не само идеолошке природе.
Милан Игрутиновић, сарадник на Институту за европске студије, има сасвим различит став од Јовановића.
„Не мислим да је Босна у некој опасности од унитаризације, то јест, да је Репубилика Српска у некој опасности генерално, нити да се у том делу очекују неке промене, тако да не мислим да је сукоб око тога реалан“, верује он.
Игрутиновић сматра да је Западу врло јасно да је услов постојања Босне подела на ентитете. Подигнуте тензије у региону после свега Игрутиновић не би подизао, како каже, у ранг „храд кор“ политике према Босни.
