У приповеци „Глава шећера“ мајстор хорора Милован Глишић описује како европски коруптивни обичаји утичу на српско друштво које се тек прилагођава новим, европским обичајима. У време највећег каваљера међу српским монарсима, краља Милана, друштво се тек прилагођавало европским обичајима, свим — од шешира и лепеза, до нових видова корупције, оних у рукавицама. Главни јунак Глишићеве приповетке бива уништен, физички и психички, не зна шта га је снашло, попут становника неке транзиционе земље у данашње време. Око њега се сви осмехују, воде пристојне (данас бисмо рекли политички коректне) разговоре и предани су раду на модернизацији земље. Први случај модерне корупције у Србију је дошао са изградњом прве железнице. Од тада су се ствари мало измениле. Када узимамо од Европе, узимамо све, и добро и лоше и то не нашом вољом. Тако нам је наметнуто.
Корупција из времена социјализма данас изгледа смешно. Менице без покрића, то је био највећи скандал тога времена; привилегије тадашње политичке класе изгледају неозбиљно према ономе што се данас дешава; изрази захвалности за учињену услугу сводили су се на поклоне у виду дефицитарне робе (углавном кафе и флаше пића). У данашње време ствари су се из основа промениле. Откако је Европа присутна на просторима Балкана, корупција је попримила гигантске размере.
Балкан је простор на коме се прожимају разне културе и обичаји, а тако је било и са корупционашким обичајима. Када су дошли у разне мисије, Европљани су прихватили балканске корупционашке обичаје. На терену су схватили да може бити веома лукративно ако пропуштају камионе а да их не контролишу; а у њима може бити оружје, дрога, људи, људски органи… Како објаснити да тамо где су европске мисије најприсутније, а то су Босна и Косово, корупција цвета, шверцује се све и свашта, господари рата претварају се у угледнике, а мафијашки босови глуме угледне бизнисмене? Да ли је могуће шверцовати толике количине дроге без знања међународних мисија? Да ли је могуће да толики број девојака буде претворен у сексуалне робиње, а да међународни званичници за то не знају? Да ли је могуће вадити људима органе за продају без знања међународних функционера?
Трансформативна моћ криминала је управо у томе да изналази нове методе за богаћење појединаца које још нису санкционисане. Да ли је поштено када представник једне западноевропске државе каже да је она помогла Србији са две милијарде долара бесповратне помоћи, а највећи део тог новца отишао је у руке „консултаната“ из те исте земље? Није, али то се не зове корупција. Милијарде долара уложене су у развојну помоћ широм света, да би се тај новац вратио у руке разних консултаната, пројект менаџера, пројект евалуатора и других стручњака. Али то се не зове корупција.
Изрази захвалности или покорности у виду поклона остали су нам као традиција из Османског времена. Много софистициранији видови корупције, они који су у складу са законом, стигли су нам из Европе. Тако је начињен својеврстан „мелтинг пот“ корупционашких култура карактеристичан за ово поднебље. Оно што се из тога изродило је чудовишно — лекару се више не носи прасе у знак захвалности што вас је оперисао, али морате да платите ако хоћете да вас прегледају пре него што умрете.
Тако, ако ћемо у европској будућности морати да носимо поклоне шалтерским службеницама у Стразбуру, биће то лепа будућност, али ако ће Европа постати оно што је њен утицај направио на Балкану, бојим се да нам се будућност смеши леденим осмехом.
