Тренутна ситуација у свим земљама Западног Балкана, кад је реч о медијима, забрињавајућа је и нимало ружичаста — од економске ситуације, мањка солидарности, до претњи новинарима, а иако се прича о медијским законима никако да се нешто промени, рекла је представница ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић. На конференцији о медијским слободама, где се путем видео-линка укључила у панел о границама медијских слобода, Мијатовићева је истакла да држава мора да обезбеди институције које ће да штите грађане, новинаре и медије.
„Кажемо да смо на путу ка Европској унији. На недавно организованом самиту у Бечу, било је препорука ЕУ шта треба да се уради. Чини ми се да су владе, укључујући међународне организације, веома усредсређене и спремне да усвајају нове резолуције, нове декларације. Они говоре да смо за слободу изражавања и безбедност новинара, али у пракси — ситуација је катастрофална и ништа од тих докумената се не спроводи“, истакла је Мијатовићева.
Директорка Института за медијску различитост Милица Пешић рекла је да истраживања показују да је притисак на организације које се баве људским правима (а право на слободу говора је једно од њих) толико велики да је, рецимо, у Индији 13.000 таквих организација изгубило лиценцу. Директор Етичке новинарске мреже из Лондона Ејдан Вајт навео је проблем нетранспарентног власништва медијских кућа, корупције у новинарству, али је пре свега истакао да етичко новинарство подразумева одговорност да јавност буде обавештена.
Портпарол Викиликса и Џулијана Асанжа Кристин Храфнсон рекао је да је Викиликс објављивањем докумената, али и дипломатских депеша, променио перцепцију многих догађаја, попут ратова у Ираку и Авганистану. „Верујем да је Викиликс направио преокрет и да су захваљујући томе дошли људи попут Едварда Сноудена“, рекао је Храфнсон.
„Викиликс је имао огроман утицај. Можда није много променио власт, али сада знамо више о корупцијској пракси и тајним начинима који се користе. Генерално гледано, 2010. је апсолутна вододелница — то је година у којој смо преко Викиликса добили приступ информацијама о веома важним темама“, казао је Храфнсон.
Објављивањем разних докумената Викиликс је открио и са каквим се опасностима суочавају новинари у неким демократским земљама попут Британије где им забрањују да износе неке информације, упозорио је портпарол Викиликса и додао да је био запрепашћен да се у таквим бастионима демократије то толерише. Према његовим речима, сведоци смо и напада на узбуњиваче, али и случајева да се рецимо новинарима „Њујорк тајмса“ прети тужбом када објављују информације узбуњивача. Он је такође навео да Асанж није очекивао да ће због објављивања докумената посредством Викиликса постати „државни непријатељ број један“, подсетивши да је Асанж већ пет година у азилу у еквадорској амбасади у Лондону.
На панелу посвећеном изазовима истраживачког новинарства о својим искуствима су говорили и страни и домаћи новинари који су били изложени претњама, па и физичким нападима. Један од њих је и извршни директор Центра за владавину права Иван Нинић, ког су непознате особе недавно претукле.
Нинић је напад довео у везу са чињеницом да је последњих шест месеци прикупљао податке у циљу покретања сајта који би се бавио јавним набавкама. Учесници панела су истакли да су онлајн безбедност и физичка безбедност новинара највећи проблеми истраживачког новинарства.
На конференцији је говорио и амерички новинар Мајкл Монтгомери, који је открио „жуту кућу“. Он је рекао да породице несталих и убијених на КиМ желе да знају шта се десило са њиховим ближњима. Државе би требало да се позабавим свим злочинима и трговином органима на Косову, сматра Монтгомери. Он је додао да је разочаран неуспехом Хашког трибунала да истражи ове злочине. Говорећи о извештају бившег известиоца Савета Европе Дика Мартија, он је рекао да је Марти повезао Хашима Тачија са тим злочинима и да је градио случај као удружени криминални подухват.
„Нисам тужилац, али мислим да те извештаје треба истражити“, рекао је Монтгомери и додао: „Не знамо да ли ће бити подигнуте оптужнице за те злочине. Постоје запечаћене оптуженице и слутим да ће идуће године барем против неких високих косовских званичника бити подигнуте. То је барем оно што се чује“.
На панелу на тему независних тела и слободе штампе говорили су повереник за заштиту информација од јавног значаја и података о личности Родољуб Шабић и заштитник грађана Саша Јанковић, који су се сагласили да је за слободу информисања неопходно да држава осигура безбедност новинара.
„Слобода медија је услов за остваривање свих других права и слобода“, оценио је Јанковић и додао обавеза државе није само да не цензурише, већ и да активно ствара услове за слободу медија. Шабић је рекао да међу новинарима у Србији постоји аутоцензура, али да, с друге стране, држава мора на прави начин да реагује на нападе на новинаре.
