Србије је била непријатно изненађена садржином нацрта платформе за преговарачко Поглавље 35, пре свега јер онo садржи елементе о којима није разговарано у оквиру бриселског дијалога, каже за Спутњик директор владине канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, говорећи о условима Европске уније везаним за Косово, а у склопу отварања преговарачких поглавља ЕУ са Србијом.
Колико су ситуацију отежали немачки амандмани?
— Питање немачког предлога за измену тог нацрта садржи додатне отежавајуће околности. У међународној јавности о овоме су отворили и јавну дебату. Наше мишљење је да се у разговорима треба држати, па и оквиру онога што се тиче прикључењу ЕУ, онога што је у самом почетку договорено — а то је да Поглавље 35 не треба да буде замена за дијалог и да уместо дијалога — решава питања о којима Београд и Приштина нису још разговарали. У оквиру међународне заједнице смо покренули велику дипломатску акцију да бисмо чланице обавестили о свему што је до сада разговарано и договарано са Приштином. Очекујемо да ће то бити уважено у коначној верзији овог нацрта јер још има места за то.
Које су последице ако не успемо да изменимо захтеве Немачке?
— Србија жели да има квалитетан однос и дијалог са Приштином, не само зато што је то питање повезано са евроинтеграцијама. Не би било фер да се то везује искључиво за наш однос са Приштином, а поготову да то буде инструмента за уступке Приштини у оквиру бриселског дијалога.
Косово је по убрзаној процедури потписало ССП. Да ли овим чином ЕУ демонстрира наклоност према Приштини? И да ли се земље ЕУ које нису признале Косово на овај начин стављају у позицију као да јесу?
— Ми Косово и Метохију не третирамо и не признајемо за посебну државу и мислим да сви они који ступају у уговорне односе са нашом јужном покрајином треба да имају у виду овакав наш став и међународни положај наше јужне покрајине.
Да ли потписивање ССП са Косовом може да има и неке рефлексије на бриселски дијалог, односно да Приштина одустане од Заједнице српских општина?
— Србија ће истрајати у борби за формирање ЗСО не само због постигнутог споразума, већ због тога што је то наш витални интерес на Косову и Метохији. Очекујемо од ЕУ, као гаранта Бриселског споразума, да омогући стварање ове заједнице у најхитнијем року. Није добро што од 25. августа нема првог корака ка формирању заједнице, то јест, да нема доношења извршне уредбе о њеном оснивању коју треба да потврди Уставни суд у покрајини. ЕУ је била безмало уцењивана од Приштине да ако не добију ССП да неће усвојити уредбу о оснивању ЗСО. Наше колеге из Приштине не наступају увек у најбољој вери и најодговорније према примени постигнутих споразума. Очекујемо да се процес формирања ЗСО убрза и нема изговора за даља одлагања. По споразуму из августа, рок је четири месеца за израду статута ЗСО, то значи 25. децембар, а сада из Приштине чујемо да они не гледају на тај начин на тај рок. Забринути смо због тога.
Да ли ће за Србију бити „црвена линија“ ако се ЗСО не формира? Шта нам је план Б ако тога не буде?
— Србија неће дозволити никоме да избегне обавезе за стварање ЗСО. Већ сада у дијалогу има проблема, једно је кашњење а други проблем је Унеско и то што заштита наше културне баштине није предмет разговора Београда и Приштине у Бриселу, иако смо се на почетку дијалога сложили да сва важна питања решавамо кроз дијалог. Нико нема да нам понуди одговор на питање зашто се сада све то дешава ван тог дијалога и зашто се са Београдом разговара само онда кад им нешто треба, а када мисле да могу сами нешто да заврше онда заобилазе и Брисел и Београд.
Помињемо Унеско, покреће се интернет кампања. О чему се ради?
— Србија ових дана покреће велику иницијативу да окупи што је могуће више људи који баратају интернет вештинама и активни су онлајн, са циљем да омогући ширење истине о положају Срба и Србије на КиМ, о нашој културној и духовној баштини на подручју наше јужне покрајине. Ми ћемо у том процесу користити искуства земаља које имају сличан проблем и које су нашле начин да вешто користе интернет и друштвене мреже за лобирање за своје интересе и утицај на светско јавно мњење. Политичари узимају у обзир и то какво је преовлађујуће мишљење о некој теми, а према Србима и Србији се чини тако вриштећа неправда да би се, када би велики део међународне јавности правилно био информисан о томе, и владе неких држава које признају или промовишу једнострано проглашену независност Косова нашле у ситуацији да морају да воде далеко опрезније политику према Србији. Интернет је снажно оружје такозване меке моћи и дошло је време да Србија и на овај начин гради и пројектује свој утицај у међународној заједници.
Који је план Б ако Косово ипак буде примљено у Унеско?
— Поверавање српског историјског блага онима којима је циљ да то наслеђе прикажу као албанско и да промени карактер неких од наших највећих светиња које су се нашле на Унесковој листи управо због угрожености, мислим да би удаљио Унеско од логике због које је и основан. За Србију би такав акт значио гажење међународног права и правде, али не би значио одустајање од наше борбе за Косово и Метохију.
Да ли је могуће да по Кумановском споразуму и Резолуцији 12 44 српски војници и полицајци буду ти који би чували манастире?
— Кумановски споразум је тековина једног тешког времена. Он обавезује све стране које су део тог споразума и данас, и тачно је да српска војска уз Кфор може да буде једина војна формација на КиМ, али уз сагласност команданта Кфора. Како није вероватно да би се таква сагласност добила, мислим да нема реалних изгледа за то. Али то не значи да међународно војно присуство нема највећи степен обавезе да штити и српско становништво и све културно историјске споменике.
Поред кампање за Унеско, Приштина води и паралелну кампању за пријем у Интерпол. Да ли ћемо се наћи у ситуацији да поступамо по Интерполовим потерницама из Приштине?
— Србија је против чланства Приштине у организацијама које нису регионалног карактера. Поменуте организације спадају у оне у којима Косово нема право да буде члан и Србија ће настојати да уз помоћ пријатеља спречи њихово чланство. За мене би било неприхватљиво да Косово и Метохија буде одвојено од Србије као део Интерпола. Србија је већ у целини део Интерпола.
Да ли је Србија погрешила што је део надлежности са УН пренела на ЕУ?
— Да. Овој влади је остављено тешко наслеђе када је реч о Косову и Метохији. Наравно да је у УН другачија клима и где постоји Савет безбедности, где имамо подршку Русије а више пута и Кине. У ЕУ од 28 земаља, 23 признају Косово. Ми желимо да односе са Приштином нормализујемо и живимо у окружењу ЕУ. У Србији 260.000 људи је запослено у компанијама које долазе из ЕУ. Када је реч о Косову и Метохији ми имамо различите погледе са неким чланицама ЕУ, али се трудимо и да са њима имамо добре политичке и економске односе.
Крајем августа сте рекли да је Србија добила Приштину са 5:0. Да ли и данас стојите иза те своје изјаве?
— Србија је у тешким разговорима са Приштином, који су се водили 25. августа, остварила добар резултат и то је био јако добар дан за Србију и за Србе. Наша косовска борба има мало добрих дана и тако тешких и тог дана смо несумњиво изашли успешнији са тих разговора. Наша свакодневница нас опомиње на то, да наша борба никада није готова.
