За рат или против њега — Британци одавно нису били тако подељени као око питања војне интервенције у Сирији. Ове поделе су кулминирале у британском парламенту, у коме се главни окршај водио између британског премијера, конзервативца Дејвида Камерона, који је за то да Британија бомбардује у Сирији и Џеремија Корбина, предводника лабуриста и великог броја Британаца којима је доста ратова који су вођени у њихово име са катастрофалним последицама.
Британски премијер је Корбина и његове истомишљенике назвао „симпатизерима терориста“.
„Не би требало да се шетате ходницима са Џеремијем Корбином и гомилом симпатизера терориста“, рекао је члановима своје странке.
То није први пут да британски премијер са презиром говори о главном политичком противнику и онима који сматрају би интервенција у Сирији била још једна грешка британске спољне политике.
Шеф лабуриста је овај напад назвао „подлом и очајничком опаском“ премијера који губи подршку јавности.
Атмосфера у Великој Британији није иста као 2003. године када се одлучивало о рату у Ираку. Све је распрострањеније уверење да су ратови које је Лондон водио у Ираку, Авганистану и Либији довели до још већег хаоса. То је и један од главних разлога због којих је за шефа лабуриста изабран Корбин, који је дуго био на маргини политичке сцене.
„Имајући у виду садашњу опасност од тероризма, јасно је да ови ратови нису постигли циљ“, написао је у „Гардијану“, указујући на резултате крвавих ратова које Британија водила у последњих петнаест година.
Овај тврдокорни антиратни активиста је раскинуо са ратнохушкачким наслеђем Тонија Блера, који је у време рата у Ираку добио надимак „Бушова пудлица“. Британско војно ангажовање Корбин види као део криминалне политике западних земаља која је дестабилизовала земље у којима су интервенисали, проузроковала цивилне жртве и довела до ширења тероризма.
Стратегију Камерона је описао као „прво бомбардуј, па онда разговарај“. Британски премијер „није понудио јасну стратегију, не постоји кохерентна коалиција, нема трупе на терену и одговарајући план како да се порази Исламска држава“, рекао је предводник опозиције.
„Уместо да додаје британске бомбе онима које већ падају као киша на Сирију, потребно је убрзати мировне договоре у Бечу“, поручио је шеф лабуриста, који је уверен да ширење британских ваздушних удара на Сирију представља већи ризик за националну безбедност него што служи одбрани нације.
Са овим се слаже градоначелник Лондона Џорџ Галовеј, који је на антиратним демонстрацијама уочи изјашњавања у парламенту рекао да је идеја новог рата на Блиском истоку толико непопуларна да „нема подршку чак ни ’Фајненшел тајмса‘“. Он је критиковао стратегију западних земаља да подржавају „умерену опозицију“ у Сирији.
„Такозвани умерени побуњеници су они који ће вам појести можда само пола срца, који ће вам одсећи само пола главе. Највећи број оних који се боре против владе у Дамаску су фанатици, било да су припадници Исламске државе, Ал Каиде или неке друге сличне групе. (Умерена опозиција) је још једна лаж, попут оружја за масовно уништење, која је довела до катастрофе у Ираку“, изјавио је Галовеј за РТ.
Страсти које је побудило изјашњавање у британском парламенту превазилазе одлуку да се у Сирију пошаљу војни авиони, за које ионако мало ко верује да ће нешто променити. Оне су израз идеолошког рата који је отворен у Британији, између оних који су за наставак интервенционистичке спољне политике и који не желе да признају њене погубне резултате и оне који су за заокрет у британској спољној политици.
Корбин за сада нема једногласну подршку своје странке. Лабуристи одани Блеровој линији су против његове антиратне политике. Међу њима је и Маргарет Бекет, која је једно време била министар спољних послова у влади Тонија Блера, која се изјаснила против шефа странке. Гласање о војном ангажману у Сирији је зато један од преседана у британској парламентарној историји.
