Европска агенција за границе и обалску стражу Фронтекс могла би ускоро да распореди своје припаднике чак и на територији држава које нису чланице Европске уније — као што су Србија и Македонија, саопштио је Жан Аселборн, министар спољних послова Луксембурга, државе која тренутно председава ЕУ.
Европска комисија, поред тога, покушава да кроз бриселске институције „прогура“ и пропис који би омогућио да припадници Фронтекса интервенишу на границама земаља-чланица без њиховог експлицитног пристанка.
„Шенгенска зона ће опстати само ако спољне границе Европске уније буду добро заштићене“ — то је мантра коју од почетка избегличке кризе у недоглед понављају европски званичници.
Шеф дипломатије Луксембурга Жан Аселборн сматра да би чланице Европске уније које се не налазе на њеним спољним границама требало да пруже већу помоћ пограничним земљама.
„Имамо велике проблеме у Србији и Македонији, и Фронтекс тим земљама тренутно не може да помогне. Али, и то ће се променити“, истакао је он.
Европске дипломате предложиле су да се број припадника „новог Фронтекса“ — агенције која ће заменити постојећу, могуће и под истим именом — повећа чак шест пута у односу на садашњи, а да јој се буџет удвостручи.
У пракси, то значи да ће уместо четири стотине, европским границама патролирати око две и по хиљаде људи, а буџет агенције ће уместо садашњих 114 милиона, износити око 280 милиона евра.
Међутим, читав план, који на први поглед и не делује тако лоше, садржи контроверзну одредбу која већ задаје главобоље бриселским званичницима: новој агенцији даје се право да интервенише на граници било које земље-чланице и то без њене експлицитне сагласности.
Представници неких држава буквално су полудели од беса када им је предочен тај предлог — пример број један, пољски министар спољних послова Витолд Вашчиковски:
„Јачање Фронтекса или стварање неке врсте граничне полиције је по свим критеријумима неопходно и дефинтивно ће имати позитивне последице, али структура какву предлаже Европска комисија, која би била независна од одлука држава-чланица Уније, то је нечувено! То би била једна недемократска структура за коју не би смо знали коме је директно одговорна“, рекао је он.
Европска унија је тренутно подељена на земље које беспоговорно подржавају формирање нове погранично-обалске страже — међу њима су Грчка, Италија, Немачка, Француска, које су преплављене избеглицама и којима је било каква помоћ добродошла, чак и неопходна, и на оне које су жестоко против. У питању су махом државе унутар континента које су се током избегличке кризе на различите начине „заштитиле“ од великог прилива миграната — пример број два, мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто:
„Не мислим да би то била одговарајућа мера. Да уводе ново правило, које би приморало било коју земљу-чланицу Европске уније да примењује мере обезбеђења границе или патролирања против воље њених власти или народа? То је недопустиво!“, каже човек који се током мигрантске кризе, уз свог шефа Викотра Орбана, највише истицао ксенофобијом и радикално десничарским испадима.
У сваком случају, агенција Фронтекс тренутно има ограничена овлашћења и не може да сама запошљава особље или распоређује ресурсе. Према новом прелогу, добила би другачије задатке и овлашћења — међу којима је и анализа ризика — а могла би и да повећава број запослених и набавља опрему.
Европски званичници сматрају да би Фронтекс морао да омогући и да депортације миграната постану много ефикасније него до сада.
И док стотине хиљада избеглица пристиже на медитеранска острва, исцрпљени припадници грчке и италијанске обалске страже кажу да их уопште не интересује ко ће им помоћи, док год знају да бар на некакву помоћ могу да рачунају.
С друге стране, идеја да неко патролира и интервенише на границама суверених држава без њихове дозволе у најмању руку је контроверзна, оцењује европски извештач телевизије РТ Питер Оливер:
„То све би могло да изазове заиста озбиљне проблеме јер се тумачи као директно мешање Брисела у унутрашње ствари држава-чланица Уније и нарушавање њиховог суверенитета. Да не помињем да ће европскептици широм Европе буквално да полуде — и од среће и од беса. Притом, када почне примена тог правила, оно се неће много тицати земаља-чланица Шенгена, које су већ верзиране у такозваној ’дељеној граничној контроли‘, али земље на спољним границама Уније, пре свега на истоку Шенгена и на Балкану, могле би да се суоче с потпуним губитком контроле над сопственим границама, или да им та контрола буде малтене насилно одузета. А када или ако се то деси, неки људи ће бити веома, веома узнемирени“, каже Оливер.
Фронтекс је, иначе, саопштио да је евиденција броја миграната који су у новембру стигли у Грчку први пут за више од годину дана забележила тренд опадања. Грчка је у том месецу регистровала 108.000 миграната, а октобру чак 150.000.
У Фронтексу кажу да је основни разлог за опадање броја оних који хрле ка Европи за трећину пре свега погоршање временских прилика, али и све ригорозније контроле дуж западнобалканске руте.
Највише избеглица и миграната у земље Западне Европе и даље пристиже из Сирије, Авганистана и Ирака.
