— Очекивали смо да буде тешка и да представља увод у лакше године. То се, отприлике, и остварило. Мислим да је штедња била ригорозна, да су направљени мањи мањкови у буџету него што су били планирани. То је знак да је или лоше било планирано, или да је можда могло мало да се попусти и раније. То је првенствено ствар председника Владе и министра финансија, јер они директно одговарају за стање финансија, а стање финансија се директно одражава и на живот грађана.
Била је тешка година, али година у којој је наговештен оптимизам и мислим да се испоставило да тај оптимизам није био без основа, да није био лажан, нити нескроман и зато мислим да, ако смо испунили обећање да ће бити јако тешко, сада треба да испунимо обећање да ће бити лакше, зато што смо вили веома дисциплиновани када смо спроводили мере за које је Влада говорила да без њих једноставно нема напретка и успеха.
Што се самих поглавља тиче, то су 34 нормална поглавља која су предвиђена за сваког ко жели да буде члан ЕУ и једно поглавље које је предвиђено за Србију и које је нама у ствари тај Дамоклов мач над главом.
Такозвана остала питања.
— У ЕУ се дешава нешто што ми треба да користимо у преговорима са њима, а то је да су веома дисонантни тонови и веома различите одлуке појединих држава, њихових парламената или грађана на референдуму, на питања која би требало да буду апсолутно истоветно регулисана у свим државама-чланицама ЕУ. И тај број се полако повећава. Почело је од признања независности такозване државе Косово, када је пет држава одбило да учествује у заједничком ставу ЕУ, па нису имале никакве консеквенце. Нико није рекао — сада излазите из ЕУ пошто не поштујете заједничку политику, односно осетило се да ће ЕУ почети да избегава формирање заједничке политике на питањима на којима неће бити консензуса.
Потом, избегличка криза у којој су се европске државе различито понашале. Од оних које су потпуно отвориле границе, као што је, на пример, Немачка и сви ми који смо на њиховом путу до Немачке, до оних који о тим људима размишљају као о некима који би се препознавали на улици, а то им не треба. Под маском да тим људима не верују на улицама у ствари желе да одбију читаве народе са једног континента чију кризу су, између осталог, изазвале и велике европске силе.
Ево и Словенија је на референдуму одбила закон о геј браковима. Шта ће сада бити санкције према Словенији? Да ли ће то бити искључивање из ЕУ док не реши тај проблем? Тако мислим да и ми имамо прилику да наступимо другачије од става многих у поглављу 35.
У оснивачком акту ЕУ не постоји начин да се изађе, али за улазак су врло јасни услови и принципи, и нама се стално постављају услови. И Вама лично је речено — морате да признате ту такозвану републику. То питање нас чека. Имамо ли ми предлог, можда можемо да кажемо који је за нас најповољнији модел?
— То је ствар стратегије преговарачког тима, стратегије Владе Републике Србије, за коју ће она затражити сагласност Народне скупштине. Скупштина мора да ратификује споразум који евентуално буде прихваћен. Дакле, сада је све на томе шта је оквир преговора са којим наша делегација креће. Прво, ствар тактике — да ли ту вешту дипломатску еквилибристику, која је дошла из Немачке, тај обавезујући правни споразум о добросуседским односима са Косовом, ставити одмах на сто, разговарати и расправљати о томе, или довршавати све што се тиче поглавља 35 и ишчекивати како би могао да изгледа предлог споразума.
Мислим да ће ЕУ највероватније пред нашу и делегацију из Приштине изаћи са некаквим предлогом споразума. До сада је увек тако бивало за све око чега смо се договарали. Прво би се појавио папир ЕУ на који би једна или друга страна имале примедби, то је усаглашавано и тако се ишло даље. У принципу, некакав основни папир увек и треба да постоји, и можда није лоше да га пише неко ко брине о интересима обе стране, него да буде једнострано написан. Тим пре што ЕУ и даље говори о статусној неутралности, па хајде да видимо шта подразумева та статусна неутралност. Да ли подразумева предлог споразума ЕУ да признамо Косово и Метохију, или предлог споразума ЕУ да не признамо независност Косова и Метохије?
Позиција нам је прилично незавидна…
— То знају сви наши преговарачи у Бриселу, ми тамо имамо две стране које су признале независност КиМ, против наше стране која ту независност не признаје. Тако се ти преговори одвијају, и ми увек очекујемо да ће нам постављати теже услове него што бисмо можда могли да испунимо. Кад тамо седнемо, ми очекујемо да Приштина увек тражи све што има једна суверена држава, а ми то не можемо да дамо, јер то ни наш Устав не дозвољава, ми не признајемо независност КиМ. Е сад, ако нас оставе да се сами договарамо, онда ми никада нећемо ући у ЕУ, зато што ту договора нема, две стране су једноставно непомирљиве. Мислим да сада у приштинској политици не постоји ниједна политичка странка која би рекла — хајде да ми прихватимо Резолуцију 1244 и прихватимо суштинску аутономију у односу на Србију, шта год то значило и колико год да нам Србија да. С друге стране, у Србији не постоји нико релевантан ко би могао да каже — хајде да прекинемо више то, него да признамо независност КиМ, да обезбеђујемо развој, безбедност, миран и стабилан живот наших грађана на територији туђе државе. То је такође немогуће. Значи, споразума нема, осим ако се не умешају велики, који би могли да пронађу модел прихватљив и за једне и за друге. Ако је тај споразум услов да ми уђемо у ЕУ и ако тај услов буде да ми признамо независност Косова и Метохије, онда је то знак да нас ЕУ неће, али да врло добро зна да без Србије није потпуна, и да без Србије у ЕУ нема стабилности на Балкану.
Сада ће око тога Европа имати вероватно мало више времена, ако се смири избегличка криза. Онда бисмо заиста могли да очекујемо да људи из ЕУ коначно једном и сами нешто предложе за КиМ, а не само да парцијално, једно по једно, предају у руке Албанцима. То је сада игра, тактика, ствар принципа и мислим да ће Влада о томе одлучити и дати некакве смернице преговарачком тиму. Ја не знам ни ко ће водити тај тим, можда ће чак и председник Владе да води тим за поглавље 35, што је до сада практично и чинио.
Први и трећи део интервјуа са председником Николићем можете прочитати овде: 1. део и 3. део.
