„Не смета ако ме не ословите са ’друг‘, ми користимо и ’даме и господо‘ и ’другарице и другови‘“, каже на почетку разговора за Спутњик Борислав Борко Стефановић, председник покрета Левица Србије. „Тако су нам говорили да је ретро и примати пристојну плату и имати посао, па ето, испало је да је врло ’ин‘ борити се за права људи који су обесправљени у овој земљи и широм Европе“, одговара на твитер опаску да је у 21. веку ретро користи израз „друг“.
Вратићемо се на другове и левицу. У ваше „24 тачке за Србију“ помињете свеобухватни споразум са Приштином. Шта под тим подразумевате? Притом, кажете да то није признање, шта је онда?
— Пре свега да се дефинише наша коегзистенција, да можемо да прихватимо постојање КиМ у смислу постојања једне владе и парадржавног и безбедносног апарата на који немамо никакав утицај. С друге стране, да регулишемо међусобне односе, да их не блокирамо у смислу чланства у међународним организацијама, да се то формализује. Али и да се види на који начин ћемо Србе на Косову заштитити.
Кад кренете са Приштином да разговарате о било чему, они ће то третирати као међудржавни споразум. Они и Бриселски споразум тако третирају, тако да је то секундарна ствар. Али, они ће тражити да се извинимо за злочине, тражиће ратне репарације, утврђивање да је Србија била окупатор КиМ од 1912. То не смемо дозволити. Значи, морамо градећи текст тог споразума да избегнемо ове врло неповољне ствари.
Зар све ово што сте навели није признање, само није формално?
— Многи људи тако тумаче. И не кривим их због тога. Али ако је то тумачење исправно, а мислим да није, онда смо ми до сада неких 38 пута признали Косово као независну државу, а нисмо.
Пазите, морате признати фактицитет, чињеницу да они имају владу, већину, некакве изборе — далеко да су демократски, апарат репресије, подршку великих сила, и да ми не вршимо никакву функцију на КиМ. То фактичко стање се може променити или употребом силе — што Србија не жели и не може, или драстичном променом међународних околности — које се неће десити у догледно време, или популационом политиком која се репрезентује кроз изборни процес — и то је немогуће.
Кад то све погледате реално, борити се за Косово значи борити се за Србе на Косову, њихове интересе и имовину, културно и верско наслеђе. Све остало су битке које су давно изгубљене од стране других политичких фактора који се сад праве, да извинете, блесави, као да се ништа није десило. Tо је неодговорно, то је управо ово што се сад ради. Обећавају велике српске победе, а иза завесе све живо потписују, што чак ни Борко Стефановић није хтео — што кажу људи на КиМ, кад ме зову.
Кад смо Вас звали на разговор, рекли сте да сте на трибинама по Србији. Шта каже Србија?
— Србија каже да жели посла и жели правду. И нову поделу средстава. Дакле, Србија не жели само да је неко ухапшен зато што је крао, већ да се од тог што је крао одузме новац и врати у буџет. Зато смо Иван Јовановић и ја, као два посланика Левице Србије, поднели закон о утврђивању порекла имовине.
Рекли сте да Вам за десет дана постојања прилазе људи, али већ годину и нешто дана помињете нови програм, а само сте Ви и господин Јовановић из посланичког клуба ДС-а у Левици Србије. Зашто нема још неких колега, или можемо то да очекујемо?
— Биће, биће, али не из ДС-а. Видео сам неке коментаре људи из бивше странке који кажу — није нам узео ниједан одбор. Па нисам ја Борис Тадић да идем да отимам одборе.
Да ли то да најављујете посланички клуб?
— Радимо на томе. Био бих неозбиљан кад бих рекао да је та ствар готова, али смо веома близу и очекујем после Нове године да имамо и посланички клуб.
У ваше „24 тачке за Србију“ стоји да ћете како полицији и војсци тако и здравству и школству повећати плате. Одакле ће тај новац да буде?
— Увешћемо ред, забранићемо страначко запошљавање као кривично дело, ојачаћемо заштиту узбуњивача, прекинућемо партијске субвенције и усмерити новац из буџета искључиво на оно што се стратешки одреди. Почећемо преговоре, заједно са другим државама Западног Балкана, о мораторијуму на отплату спољног дуга на период од пет година, минимум. Онда, увођењем прогресивног опорезивања, опорезовањем верских заједница… Доћи ћемо, по нашој процени, од 500 до 800 милиона евра годишње чистог новца.
Ако смо добро разумели, ви сте једна од ретких странака које су за чланство Србије у ЕУ, а нису за чланство у НАТО-у.
— Ми смо једина странка која је за чланство у ЕУ, додуше уз критику ЕУ и борбу за бољу ЕУ, и која је изричито против чланства у НАТО-у, а да нисмо на десници.
А зашто?
— Због тога што не видимо ниједан рационалан разлог и објашњење шта Србија добија конкретно учлањивањем у НАТО. Уопште нам није јасно шта је то добро, осим оних бесмислених мантри да ће бити више инвестиција ако сте члан НАТО-а. Не видим уопште ниједан доказ који то поткрепљује и који може да ми направи компарацију, рецимо, са Финском, Аустријом, Шведском, и да ми каже да они сваке године губе толико и толико јер нису чланови НАТО-а.
Не полазимо са емотивне позиције. Лако нам је да кренемо том линијом и да кажемо нећемо у НАТО зато што су нас бомбардовали. Тражимо конкретно — колико пара ће имати наменска индустрија Србије? Какво наоружање морамо да купујемо и од кога, ко ће нам дати новац за то наоружање, да ли ће наша војска напредовати, стагнирати или и даље пропадати? Да ли ће наши људи ићи да се боре на Блиски исток, у Африку, на Медитеран…То нисмо чули.
Претпоставимо, ви сте сутра власт, а има оних који кажу да интеграције Србије неће бити само евроинтеграције већ евроатлантске интеграције. Србија је пред уласком, али јој се каже да мора у НАТО. Како ви као власт одлучујете о томе?
— То је потпуно незамислива ситуација. И сад НАТО јавно говори да нема намеру да позива Србију, ако Србија то не жели. Наравно да треба ићи на референдум, нисмо против тога, само што се грозим партија у Србији које се ваде на референдум, а неће да дају вредносни суд о НАТО-у. То је кукавичлук.
За крај, тражење ДС-а траје предуго. Недавно је Спутњик писао да се тачном прогресијом та странка дели. Зашто је то тако?
— Зато што постоји нешто што зовем прародитељски грех. Кад је прављена Демократска странка, оснивачи су били сувише идеолошки хетерогени. Махом су били, ако ћемо искрено, људи са деснице који су свој антикомунизам прелили у национализам, што је овде честа појава у Србији. Били су многи умни људи, то не спорим. Али су различито мислили. Од тад се никад нису нашли, зато се ДС и цепа. Да су се јасно идеолошки профилисали, то би било све у реду.
