Сигурно је да ће на пролеће бити избора у Војводини, сигурно је да ће (како сад ствари стоје) на њима СНС забележити победу, једино је отворено питање хоће ли та победа напредњацима омогућити самостално формирање владе или ће морати да имају једног или више партнера. У том контексту, како за Спутњик каже Ђорђе Вукадиновић из Нове српске политичке мисли, специфична тежина и преговарачки капацитет оних који су кандидати за евентуалног коалиционог партнера, расту.
Фактор Дачић
„Мислим да у том кључу треба разумети и спекулације које су се крајем прошле године појавиле у медијима о томе да СНС од социјалиста тражи да иду у предизборну коалицију. Иако је то демантовано на обе стране, мислим да је таквих размишљања било“, сматра Вукадиновић додајући да је то вероватно био маневар којим је требало на неки начин социјалисте привезати уз напредњаке и спречити им могућност да у случају нешто слабијег резултата СНС–а буду тај тас на ваги.
Међутим, Вукадиновић каже да тај евентуални тас на ваги могу бити и СВМ Иштвана Пастора или ЛСВ Ненад Чанка, пошто СНС–у ако би освојио око 40 одсто подршке и не треба јак коалициони партнер.
Са друге стране, према мишљењу Срђана Богосављевића из „Стратеџик маркетинга“, ако буде потребан, избор коалиционих партнера СНС–а ће бити широк, а напредњаци ће пре ићи на варијанту да имају два коалициона партнера него да зависе од једног.
Математички критеријум учешћа СПС–а у будућој власти у Војводини помиње и Владимир Пејић из „Фактор плуса“, али и он додаје да тај партнер СНС–а не мора бити СПС, већ то могу бити и мањине. Међутим, Пејић напомиње и принципијелно питање, односно ако СПС буде везан за коалицију са СНС–ом на републичком нивоу, то би могло да значи евентуално партнерство и на нивоу покрајине.
Фактор Пајтић
Лидер демократске странке и актуелни војвођански премијер Бојан Пајтић најављује да ће његова партија позвати на окупљање опозиције. Колико ће то евентуално окупљање (иако не знамо кога је све Пајтић под ’опозиција‘ подразумевао) утицати на резултат у покрајини и на евентуални резултат у републици?
Срђан Богосављевић дели опозицију на два блока. Један назива националним, други стародемократским и каже да они међусобно имају мало или скоро ништа заједничко, а напомиње и да унутар сваког од тих блокова постоји јако много сукобљених страна, пре свега на личном плану.
„Зато је тешко замислити коалиције које би дале пуно синергије. Такође, велике коалиције ’против‘ су успешне кад већина грађана мисли да држава иде у лошем правцу, а сад то није случај и поверење у Вучића као лидера СНС–а је доста велико, па то само по себи неће дати синергију као што је дало, на пример, против Милошевића својевремено“, тврди Богосављевић.
Евентуални позитиван ефекат оних који се удруже, додаје он, биће да нико неће остати испод цензуса, па би се евентуално појачао број посланика који би био са супротне стране од СНС–а.
Сличног става је и Ђорђе Вуковић из Цесида који сумња да уједињење опозиције уопште може да се деси јер, како каже, треба да се испуни сет услова за такав тип уједињења. То би, каже Вуковић за Спутњик, значило да са друге стране постоји такав политички противник који нема подршку међународне заједнице и који је и у унутрашњим оквирима мотивисао део бирача да изађу и гласају против њега, а то није случај са СНС–ом. Као и Богосављевић, Вуковић помиње велике разлике унутар самог опозиционог блока и подсећа да се на уједињење против Милошевића чекало 10 година.
Иницијатива за уједињење опозиције, према мишљењу Ђорђа Вукадиновића, могла би да улије додатни ветар у леђа демократа и да поправи њихов резултат. Демократе тиме, додаје Вукадиновић, готово сигурно не би могле да угрозе победу СНС–а, али би могле прилично да закомпликују ствари и да буду убедљиво други, а онда би посредно улога СПС–а заиста постала важна у расплету постизборне утакмице у покрајини.
