Лист наводи да је разматрање енергетских питања унутар европског естаблишмента све чешће разговор о националним интересима који постају важнији од солидарности.
Украјина и Словачка страхују за своју зараду од транзита, Пољска не жели да изгуби гасовод „Јамал—Европа“, Италија, чији се премијер Матео Ренци придружио хору противника „Северног тока 2“, сама би желела да реализује пројекат с „Гаспромом“.
„Када сарађују две велике земље, увек страда неко трећи“, дипломатски је навео словачки премијер Роберто Фицо.
Његов колега, премијер Украјине Арсениј Јацењук, назвао је пројекат „антиукрајинским“, а „Нафтогас“ је затим поднео жалбу Европском енергетском удружењу.
Руководилац компаније „Винтершал“, једног од учесника у пројекту „Северни ток 2“, Марио Мерен, сматра да гасни проблеми имају више везе с геологијом, него с геополитиком и предлаже да се раздвоје политичка и економска питања.
Он критичарима пројекта одговара да односи Русије и Европе у овом тренутку нису баш најбољи, али то не значи да од пројекта који повећава енергетску безбедност Старог континента треба одустати из политичких разлога.
„Ниједан гасовод који пролази кроз неколико земаља није ’чисто комерцијални пројекат‘. Он захтева огромне инвестиције које ће се исплатити у дугорочној перспективи и тиче се интереса јаких“, пише „Цајт“ и подсећа да су Пољска и балтичке земље својевремено критиковале и први Северни ток који су планирали председник Русије Владимир Путин и тадашњи немачки канцелар Герхард Шредер, сада на челу Комитета акционара Северног тока АГ.
Лист поставља питање: потпадају ли гасоводи који иду кроз међународне воде Балтичког мора уопште под дејство европског права? О томе говори и немачка канцеларка Ангела Меркел, као и вицеканцелар и министар економије и енергетике Зигмар Габријел.
„Без усаглашавања с властима ЕУ пројекат ’Северни ток 2‘ било би много лакше остварити“, наводи лист.
