Жртве су били расељени Срби, који су се кретали на задушнице у Грачаницу.
Активирањем мине на магистралном путу у селу Ливадице, код Подујева, дигнут је тада у ваздух први аутобус, од шест, из конвоја којим су расељени Срби са Косова и Метохије, у пратњи Кфора, кретали у Грачаницу, на задушнице.
У нападу је на лицу места погинуло 10 особа, а две особе су подлегле повредама.
У нападу су погинули Живана Токић, Слободан и Ненад Стојановић, Сунчица Пејчић, Мирјана Драговић, Небојша, Данило и Снежана Цокић, Милинко Краговић, Вељко Стакић, Драган Вукотић и Лазар Милкић.
Најмлађа жртва тог нерасветљеног злочина био је двогодишњи Данило Цокић.
Експлозив је био смештен у цев испод пута.
Британски војници су током истраге поред пута пронашли жицу дугачку око 600 метара којом је активирана направа са 70 до 100 килограма експлозива, како је процењено.
Други крај жице пронађен је у кући на оближњем брду.
Украјински војници Кфора су истог преподнева демонтирали још шест сличних експлозивних направа са даљинским управљачем на путевима који воде ка Штрпцу, најудаљенијој српској енклави.
Због овог злочина косовски Албанац Фљорим Ејупи је у првостепеном поступку био осуђен на 40 година, али га је Врховни суд Косова ослободио, како је образложено, због недостатка доказа, марта 2009 године.
Ејупи је, иначе, након хапшења успео да побегне из војног затвора у америчкој бази „Бондстил“ код Урошевца.
Поново је ухапшен јуна 2004. у Тирани, а потом предате Унмик полицији.
Поред Ејупија, под сумњом да су повезани са тим нападом, у исто време ухапшени су Цхељи Гаши, Авдиј Бехљуљи и Јусуф Вељиу.
Ослобођени су због недостатка доказа.
Напад на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама један је од најтрагичнијих примера страдања Срба на Косову од завршетка рата 1999. године и доласка међународних снага.
Циљ напада је, према општој оцени, било додатно застрашивање преосталог српског становништва на Косову и Метохији.
Попут бројних других напада на Србе на КиМ, ни овај злочин никада није расветљен.